Možda je paradoksalno, ali je potpuno tačno, da strateške odluke na nivou jedne ekonomije vrlo retko donose ekonomisti, a što se ne bi moglo očekivati na osnovu istog korena imenica ekonomija i ekonomista.
Razlozi za ignorisanja stavova ekonomske struke se pronalazi u tome da se svaki čovek u manjoj ili većoj meri bavi ekonomijom, donoseći odluke o ekonomskim pitanjima koja se tiču njega, njegove porodice, ili firme koja je u njegovom vlasništvu, pa se ta profesija čini nepotrebnom.
Razlog zbog kojeg se mišljenja ekonomista ne uvažavaju leži i u tome da ta mišljenja i ti stavovi ponekad štete materijalnim interesima pojedinih poslovnih i interesnih grupa.
A najčešći razlog ignorisanja mišljenja ekonomista je u tome da jedan isti ekonomista o jednoj stvari može imati više, potpuno različitih, mišljenja, a ako je u igri više ekonomista onda se razlike u mišljenjima umnožavaju.
Jedan lep primer kako je moguće o jednoj temi imati nekoliko različitih stavova je ekspanzija izgradnje stanova u Banjaluci.
Da li građevinski bum dobra, ili loša, stvar za ekonomiju Banjaluke i ekonomski sistem RS čija je Banjaluka najveći dio?
Ekonomista klasičnog obrazovanja će smatrati da za nerazvijene zemlje, kakva je Bosna, nije dobro da se toliko ulaže u imovinu koja ne može proizvoditi imovinu, tj. nije produktivna u smislu stvaranja nove robne proizvodnje, što je tačno.
Stambene zgrade ne mogu proizvoditi robu.
Ekonomisti okupljeni oko brige za ekonomski sistem i malog čoveka će poručiti da visok rast cena, koji je pratilac građevinskog buma (videti grafikon), mora kad-tad dovesti do sloma tržišta nekretnina, i finansijskih problema za kupce stanova, ali i banaka koje su kreditirale kupovinu stanova čija cena pada, što je takođe tačno.
Kupci stanova, koji u njima žive, i njihove porodice, ne mogu živeti od zidova.
Kvadratura prodatih novih stanova i njihova cena u Banjaluci
Izvor: RZzSRS.
Cena novih stanova je za godinu dana smanjena za oko 6%, ali još uvek potpuno odgovara investitorima i oni povećavaju proizvodnju stanova, iz čega sledi zaključak da kupci plaćaju stanove po ceni koja je mnogo veća od troškova njihove izgradnje, a odluku da tako postupe su doneli sami kupci.
Sledeća velika grupa ekonomista, koja je poslovno orjentisana (pro biznis) može poručivati da sa rastom građevinske delatnosti raste cela ekonomija, i da građevina, izgradnja stanova posebno, kreira veliku tražnju za robama i uslugama ostalih delatnosti, a i to je ispravan stav.
Ekonomista, stručnjak za poresku politiku, će u rastu broja novih stanova videti jednu lepu, i lako oporezivu, imovinu na koju se poreska stopa uvek može povećavati, kako bi se oporezovala sklonost ka skupim i velikim stanovima, i obezbedili javni prihodi za finansiranje budžetskih rashoda, a i to je tačno.
Uz ove stavove se dobro slaže i porez na ostali dohodak koji se plaća na prihod od izdavanja stanova.
Ekonomista koji voli berzu, će odmah povući analogiju između trgovine na obveznicama i akcijama, i trgovine na ovome tržištu, i zaključiće da se velika količina stanova kupuje da bi preprodala (ili iznajmila), a ne da bi u njima njihov vlasnik stanovao, a ni to nije daleko od istine.
Razvojno orjentisani ekonomisti bi mogli ukazati na to da veliki stepen urbanizacije Banjaluke prazni ostale predele i da to nije u skladu sa uravnoteženim privrednim razvojem, a ni to se ne može osporiti.
Ono što je činjenica, oko koje se slažu svi ekonomisti, ne samo na primeru Banjaluke već i ostalih bliskih tržišta nekretnina, je da sa rastom cene, u proseku, raste i količina prodatih stanova.
U zadnjem tromesečju prošle godine u Banjaluci je sagrađena, završena i prodata do sada najveća količina novog stambenog prostora, skoro 23.000 m2.
Banjaluka i Republika Srpska trebaju biti svesne negativnih i pozitivnih posledica građevinskog buma.
