Do zaključka o ekonomskoj uspešnosti ili neuspešnost pojedinih država se dolazi analizom makroekonomskih podataka, ali i pasivnim praćenjem ponašanja i izjava njenih najviših predstavnika.
Politička agresivnost je prisutna u celoj Evropi, ona je posledica rata između Ukrajine i Rusije, ali ipak neke zemlje, koje nisu učesnice sukoba, predvode tu vrstu agresija i rečima i delima.
Jedna od takvih zemalja je Francuska, država koja je svetu darovala koncept nacije, koja je među prvima odvojila crkvenu od svetovne vlasti i u kojoj se rodila ideja o podeli vlasti na zakonodovnu, izvršnu i sudsku.
Predsednik Francuske čije se ime, Emanuel, na hebrejskom jeziku prevodi kao Bog je sa nama je pre par sedmica javno predložio ono o čemu mnogi pričaju na marginama zvaničnih sastanaka; da države NATO pakta pošalju svoje jedinice u Ukrajinu i vojno intervišu fizičkim prisustvom svojih regularnih armija u Ukrajini.
Očigledna je povezanost i prelevanje resursa između ekonomije, politike i rata, do te mere da su neki mislioci politiku označili kao nastavak ekonomije, a rat kao nastavak politike.
Ovakav poredak stvari uzroke rata vide u ekonomiji suprostavljenih strana, a ne u ljudskim pravima, demokratiji, borbi za slobodu, jednakost i bratstvu i svim ostalim idealima na usnama, više od dvesta godina stare, Francuske revolucije.
Psihologija i psihijatrija polaze od stava, da agresivnost, ukoliko nije posledica prirode delatnosti koju čovek obavlja (sportisti i pripadnici bezbednosnih službi su po prirodi svoga posla agresivni) uvek za uzrok mora imati strah čiji je izvor neka vrsta ugroženosti.
Nekoliko Francuskih ključnih ekonomskih pokazatelja su potvrda teze o povezanosti agresivnosti i straha u delovanju francuskog predsednika, među kojima se izdvaja veličina javnog duga u poređenju bruto domaćim proizvodom (BDP).
Francuska ekonomija je u zadnjih 20 godina stalno gomilala sve veću i veću apsolutnu vrednost javnih dugova, a oni su i rasli u odnosu na ekonomsku aktivnost, mada je i ona rasla.
Javni dug Francuske, u % BDP
(2000 – 2023)
Izvor: Evropska statistika.
U razvoju francuskog javnog duga vidimo dve vododelnice; prva je kriza 2007 – 2009. tokom i nakon koje započinje ubrzan rast dugova, a druga je pandemija (2020) koja je pogurala BDP na još viši nivo.
Francuski javni dug je u septembru prošle godine bio 112% BDP i samo dve evropske zemlje imaju veći dug – Italija (140% BDP) i Grčka (165%).
Da Ukrajinom i Rusijom ne vlada rat, već mir, Emanuel bi sa premijerom Francuske Gabrielom Atalom, koji takođe nosi ime sa hebrejskim korenom i u kojem se takođe pominje Bog (heb. Gavriʾel – Bog je moja snaga, Gabriel je u Bibliji božiji glasnik) bio posvećen smanjenju javnog duga i kamata koje Francuska na njega plaća.
Visok javni dug stvara kod francuskog predsednika osećaj teskobe i ugroženosti, on shvata da se mora ili boriti sa ovim problemom ili pobeći od njega,i on bira drugu opciju – bežanje?
Rat na obalama Crnog mora i ukrajinsko-ruskih reka i stepa omogućava da se ove mirotvorne i ekonomske aktivnosti zanemare i odlože, te da se izborna obećanja o boljoj ekonomiji i višem životnom standardu zaborave u ime rešavanja problema višeg ranga i viših ciljeva.
Strah od velikog javnog duga, koji može biti smanjen, ali po cenu gubitka izbora i vlasti, tera francusku vladajuću elitu, čiji je glasnik predsednik Francuske, da izlaz traži u dodatnom povećanju jačine rusko-ukrajinskog rata, čime bi se odgodilo donošenje teških odluka u vezi javnog duga?
Ako se u javnim raspravama stalno nameće vojna intervencija u Ukrajini kao glavni francuski problem, onda veličina javnog duga neće biti jedan od mera uspešnosti ekonomije u kojoj ključne ekonomske odluke donose ljudi čija se imena pozivaju na svevišnjeg?
