Nije ni malo čudno da su najveće apologete (branitelji, zagovaratelji) socijalizma, preko noći postali njegovi najveći kritičari – ekstremizam je samo promenio pol, sve ostalo je posledica licemernog karaktera.
Nove apologete kapitalizma su za društvenu imovini u samoupravnom socijalizmu govorile da je “i svačija i ničija”, iako se defakto radilo o posebnom obliku privatne svojine.
Za produktivnost u socijalizmu smislili su krilaticu: “Ne možeš me platiti malo, koliko malo mogu raditi.”
Ukazivali su na promašene investicije, kao da ih u kapitalizmu nema, a danas znamo da su i firme Donalda Trampa bankrotirale, četiri ili šest puta, svejedno.
Posebno se ismejavalo, i beskonačno prepričavalo, poslovanje socijalističkih preduzeća sa nultim neto dobitkom, nastalim kao posledica jednakosti prihoda i rashoda.
Podrazumevalo se da iza ovakvog poslovnog rezultata mora stajati štimanje bilansa uspeha i očigledna prevara.
Pošto se u socijalističkim preduzećima ovakvo poslovanje ipak smatralo pozitivnim, eufemizam iz toga vremena “pozitivna nula” korišten je da se obesmisli celokupni uspostavljeni sistem društveno-ekonomskih odnosa, pa i sam socijalizam.
Podrazumevalo se da ako neko tako jasno i uporno vara sa poslovnim rezultatom, onda i sam socijalistički sistem mora da je očigledna prevara.
I u eurozona u celini i u Francuskoj su u četvrtom tromesečju 2022. i u prvom tromesečju 2023. rast realnog BDP u odnosu na prethodni kvartal bili baš 0%.
Da li ovo znači da eurozona danas, funkcioniše kao socijalizam nekad, i da se koncept “pozitivne nule” više ne ismejava samo zato što ga sada koristi Zapad, a ne Istok?
Da li je zaista moguće da se za očiglednu prevaru ne priznaje više statističko sopštenje o tri tromesečja sa u, bocu jednakim, realnim BDP?
Nikome u Evropi ta pojava nije čudna i to nije razlog za kritiku celog društvenog i ekonomskog sistema, a nekada je, u sličnoj situaciji, bio.
Od pozitivne nule se ne može otrgnuti ni francuski privredni ciklus (videti grafikon) koji je predstavljen kao promena realnog BDP u odnosu na trend realnog BDP.
Francuski privredni ciklus je u silaznoj putanji kao i privredni ciklus zone evra.
Ciklus realnog BDP Francuske, (promena realnog BDP u odnosu na trend realnog BDP, u %)
prvo tromesečje 1995 – treće tromesečje 2023.
Izvor: Eurostat.
Evropska statistika nas je iznenadila početkom godine, kada je objavila da je realni BDP u četvrtom tromesečju 2023. apsolutno jednak onome od godinu dana ranija, isto kao što nas je francuski predsednik iznenadio porukom da se ne isključuje slanje evropskih trupa u Ukrajinu, a koje su verovatno već odavno tamo, a najmanje 10 godina unazad ratuju sa distance.
Pa zar neko zaista veruje da novostvorena vrednost očišćena od inflacije (realni BDP) na nivou eurozone u dva tromesečja, između kojih je razlika godinu dana, može biti potpuno jednaka?
Indikativno je da su najratobornije, i na Rusiju najviše ogorčene, baš one zemlje čije ekonomije beleže, ne pozitivnu nule nego minus.
U Estoniji realni BDP pada od polovine 2022.godine, a još gore je u novim članicama Nato pakta.
Finska privreda se smanjuje već 5 uzastopnih kvartala, a Švedska tri kvartala isto kao i holandska ekonomija (koja je stari član NATO pakta).
Nemačka je u tehničkoj recesiji, realni BDP je u padu dva kvartala uzastopno (treći i četvrti kvartal 2023.godine).
Ratnih jastrebova nema među zemljama koje ostvaruju nadprosečan ekonomski rast – Španija, Portugal, Slovenija, Hrvatska, Malta.
Da li će do velikog rata u Evropi doći i kada će se to desiti to niko ne zna.
Kako god bilo, svaki rat neko preživi i možda će taj neko nekome nekada prepričati ovaj tekst i sa njim povezane tekstove o vezama između loše ekonomije i “dobrog” rata.
