Bosna je zemlja velikih i hroničnih deficita, među kojima je najizraženiji i najpoznatiji spoljnotrgovinski deficit, ili robni deficit.
On je dugo vremena imao opadajuću tendenciju, da bi tokom korone dodatno pao.
Tokom dvogodišnjeg perioda pandemije (2020 – 2021) deficit u spoljnoj trgovini je pao na istorijski minimum od 18% BDP.
U ovom periodu i firme i pojedinici su odlučili da manje troše, pa je suzdržanost u potrošnji smanjila potrebu za uvozom roba u BiH.
Na smanjenje bosanske tražnje za uvozom roba delovala su i brojna ograničenja u kretanju i transportu roba, koja su delovala mimo volje potrošača u BiH, ali koja su takođe smanjivala uvoz u BiH.
Odmah nakon prestanka pandemije spoljnotrgovinski deficit je porasta i apsolutno i relativno.
Spoljnotrgovinski deficit u odnosu na BDP u 2023.godini je na nivou na kojem je bio i prije pandemije.
Relativno (u odnosu na BDP) spoljnotrgovinski deficit od 22% je upola manji od njegove najviše vrednosti u zadnjih 20 godina.
2005.godine spoljnotrgovinski deficit je bio 44% bruto domaćeg proizvoda.
Njegova apsolutna vrednost od 11 milijardi KM u 2023.godini je najviša od kada se ova statistika prati.
U 2023. bosanski robni uvoz je bio 27,7 milijardi KM, a izvoz 16,7 milijardi KM.
90% bosanskog uvoza i 80% izvoza je fakturisano u evrima.
Ovaj ogromni debalans stvara veliku tražnju za eurima i malu tražnju za konvertibilnom markom.
Bosanski deficit u spoljnoj trgovini
Izvor: www.cbbh.ba
U Bosni provizija za kupovinu eura konvertibilnom markom je 0,4% i tu se ne osjeti krajnje inferioran odnos KM u odnosu na euro,koji proizilazi iz spoljnotrgovinskog deficita.
U Srbiji 0,4% je provizija kada se euri prodaju za dinare.
Ali, kada se u Srbiji prodaje KM za dinare provizija je i do pet puta veća i ide do 2%.
Srbiji su euri potrebni jer sa njima može kupiti bilo koju drugu robu.
Srbiji konvertibilna marka nije potrebna jer sa njom može kupiti samo bosansku robu.
Uzrok velikog spoljnotrgovinskog deficita je nerazvijenost bosanske privrede, a šta je uzrok njene nerazvijenosti?
Obično kada zemlja ima visok i hroničan deficit prvo se posumnja u devizni kurs.
Uvoznici jeftino plaćaju euro, a izvoznici dobijaju malo konvertibilnih maraka po jednom izvezenom euru – deviznu kurs konvertibilne marke u odnosu na euro je precenjen.
Devizni kurs konveritibilne marke je fiksiran za euro zadnjih skoro dvadeset godina.
Njegova vrednost, u okviru velikog i hroničnog spoljnotrgovinskog deficita, vapi za javnim raspravama i stručnim analizama.
