Postoji jedna cela oblast ekonomije, mikroekonomija, koja proučava način na koji firme i pojedinci donose poslovne odluke.
Težište ove naučne discipline je na načinu formiranja različitih vrsta cena i vrstama tržišnih struktura na kojima se kupci i prodavci roba susreću.
Monopol, tržišna struktura u kojoj na strani ponude, proizvodnje, postoji samo jedan proizvođač, je vrlo retka, ali na nekim tržištima ona zaista postoji.
Holandska firma, ASML, jedina je u Evropi, a možda i u celom svetu, koja proizvodi litografske mašine koje koriste ekstremnu ultraljubičastu tehnologiju za proizvodnju mikročipova.
Monopol je, sa aspekta cena, za kupce najnepovoljnija tržišna struktura, ako monopolsko preduzeće preko formiranja prodajnih cena nastoji da iskoristi svoj jedinstveni položaj na tržištu.
Većina tržišta su tržišta potpune konkurencije na kojima veliki broj relativno malih prodavaca nudi tržištu robe i usluge približno istog kvaliteta i to je tržišna struktura koja kupcima najviše odgovara.
Takmičenje između velikog broja prodavaca približno iste veličine ne dozvoljava da formirane prodajne cene roba i usluga bitno povrede materijalno blagostanje prosečnog kupca.
Baš takvo tržište, potpune konkurencije, je maloprodajno tržište nafte i naftnih derivata u ogromnoj većini zemalja u dugim periodima odsustva bilo kakvih tržišnih poremećaja.
Ni jedan prodavaca ne može imati odlučujući uticaj na cenu ovoga goriva u maloprodaji i cenovna konkurencija ne dopušta formiranje iznadprosečno visokih cena.
Većina kupaca nafte i naftnih derivata ne deli ovo mišljenje zato što je izložena velikim oscilacijama u ceni motornih goriva, koje pripisuje poslovnim odlukama maloprodavca, ne primećujući prave uzroke promena cena.
Nasuprot maloprodajnom tržištu nafte i naftnih derivata koje je tržište potpune konkurencije je svetsko tržište nafte, iz koga se izvode maloprodajne cene derivata nafte i koje ima potencijal i često funkcioniše kao oligopolsko tržište.
Oligopol je tržišna struktura kojom dominira mali broj velikih firmi, koje kroz svoja udruženja proizvođača imaju sposobnost da utiču na cenu robe i onda kada tražnja za njom pada.
Tipičan primer jedne takve organizacije je OPEC koji okuplja veliki broj zemalja izvoznica nafte, u kojima su proizvodnja nafte i izvoz nafte okosnica privrednog sistema.
Ova organizacija može, i ona to vrlo često radi, da utiče na cenu nafte u periodima kada tražnja i sa njom cena nafte pada.
Uvek kada ne želi da dopusti prekomerni pad cene OPEC obavesti javnost da smanjuje prozvodnju nafte, što bi uz postojeći nivo tražnje za naftom trebalo sprečiti pad cene, koji bi usledeo bez ovog očiglednog primera državnog intervencionizma grupe zemalja.
Ovaj državni intervencionizam na svetskom nivo, koji ponekad vodi rastu cena naftnih derivata, jedan deo kupaca potpuno pogrešno pripisuje firmama koje deluju u maloprodaji naftnih derivata.
Naravno, OPEC nije uvek dovoljno moćan da zaustavi pad cene poput onoga koji se desio tokom prvog udara pandemije (februar – april 2020) kad su zatvaranje granica i obustava proizvodnje smanjile tražnju za naftom i mnogo snizile njenu cenu.
Cena sirove nafte marke Brent, u američkim dolarima po barelu
(januar 2019 – april 2024)
Izvor: Svetska banka.
Za nedavni rast cena sirove nafte, koji se preneo i na maloprodaju, nisu zaslužni ni OPEC ni maloprodaja, već rusko-ukrajinski sukob u kojem su oštećene neke ruske rafinerije i smanjeni proizvodni kapaciteti rafinerija.
Kad god postoji bilo kakav oblik neizvesnosti u pogledu isporuka sirove nafte nervozni kupci žele da je imaju što više, bez obzira na cenu, a to se onda prenosi na maloprodajno tržište naftnih derivata.
Svetsko tržište nafte, i maloprodaja naftnih derivata u Srbiji i većini zemalja, su spojene posude i svako ko ima volju da bude objektivan vidi uzroke rasta cena nafte i naftnih derivata na svetskom nivou i na nivou države.
Ni za rast cena u februaru i martu 2022. (početak sukoba Rusije i Ukrajine) nisu zaslužni OPEC i maloprodaja.
Tadašnji rast cena bio je posledica zajedničkog delovanja prekomernog štampanja novca američke i evropske centralne banke i delimičnog prekida trgovinskih odnosa američke i evropskih ekonomija sa Rusijom zbog početka rusko-ukrajinskog sukoba.
Zahvaljujući vezi svetskog tržišta nafte i maloprodaje, cene nafte i naftnih derivata jedne su od retkih cena koje su na nivou od pre početka velikog rasta cena (inflacije).
Većina cena ostalih roba i usluga, koje se ne uvoze, nakon rasta nisu smanjene u Srbiji, a ni u drugim zemljama.
