Prema slovu zakona sve centralne (narodne, emisione) banke su potpuno nezavisne u vođenju monetarne politike, ali u praksi tumačenje i primena deklarativne nezavisnosti vrlo je široko postavljena, posebno u malim ekonomijama koje ne gospodare svojom sudbinom.
U obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije (NBS) “ne prima niti traže uputstva od državnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica”.
Srpski centralnobankarski zakonski okvir je eksplicitan: “Državni organi i organizacije, kao ni druga lica, ne mogu ugrožavati samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, niti mogu vršiti uticaj na Narodnu banku Srbije, organe Narodne banke Srbije i članove ovih organa u obavljanju njihovih funkcija (čl.2 st.3 Zakona o Narodnoj banci Srbije).
Nezavisnost NBS se tiče samostalnog donošenja odluka o monetarnoj politici koja je osnovna delatnost Narodne banke Srbije.
NBS donosi odluke o deviznom kursu dinara u odnosu na evro, o stopi inflacija koja je cilj njene monetarne politike, o nivou rezervi (novca) koji kod nje moraju držati komercijalne banke i što je najbitnije o visini kamatnih stopa na osnovu kojih ona posluje sa komercijalnim bankama.
Podrazumeva se da ovako široko postavljena ovlaštenja i nadležnosti NBS moraju biti pod visokim stepenom kontrole od strane javnih organ i da NBS mora nekome polagati račune za monetarnu politiku koju vodi i ostvarivanje njenih ciljeva.
Kontrolu rada NBS vrši srpska zakonodavna vlast.
Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije NBS “podleže nadzoru Narodne skupštine Republike Srbije i njoj je odgovorna za svoj rad”.
Dakle, u skladu sa zakonom, u koji su ugrađeni glavni teorijski principi nezavisnog rada centralne banke, NBS bi trebala donositi potpuno nezavisne odluke o visini svojih kamatnih stopa, a te odluke su pod kontrolom narodne skupštine.
Međutim, u njenim odlukama se ipak ispoljava visok stepen zavisnosti u odnosu na smer monetarne politike u eurozoni (videti grafikon) čime se indirektno uspostavlja implicitna kontrola nad monetarnom politikom NBS, mimo skupštinske kontrole koja je predviđena zakonom.
Čak i sasvim površan pogled na smer kretanja monetarne politike NBS pokazuje da NBS skoro u dlaku prati smer promene u kamatnim stopama ECB.
Glavna kamatna stopa Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, u %
(januar 2022 – jun 2024)
Izvor: NBS i ECB.
Ponekad NBS preduhitri ECB u promeni kamatnih stopa, ali u zadnje dve i po godine nije se desilo suprotna promena u kamatnim stopama NBS i ECB.
Kada je ECB podizala kamatne stope, isto to je i činila NBS.
Kada je ECB donosila odluke da ne menja kamatne stope, na isti način je postupala i NBS.
Nakon što je ECB, nakon skoro dve godine, odlučila da 6.juna 2024. smanji referentnu kamatnu stopu isto to je odlučila da uradi i NBS.
Odluka ECB je stupila na snagu 12.juna, a NBS je donela odluku o smanjenju kamatne stope 13.juna.
Očekivano, nigde u odluci NBS se ne saopštava da je odluka o smanjenju kamatne stope doneta zato što je to učinila ECB, jer bi tada bio izvrgnut sudu javnost i struke zakonom uspostavljen ideal nezavisnosti, već se u obrazlaganju odluke NBS najvećim delom poziva na informacije o kretanju inflacije u Srbije i okruženju, te na svetskom nivou.
Ali, između kretanja kamatnih stopa NBS i ECB uspostavljenja je izuzetno visoka međuzavisnost, to je neporeciva i neoboriva činjenica.
Statistički posmatrano 95% promena u kamatnoj stopi NBS prouzrokovano je promenama u kamatnoj stopi NBS.
Prethodno citirane zakonske odredbe prema kojim je NBS samostalna i nezavisna u odnosu na organe i organizacije države Srbije, i druga lica, koja ne mogu uticati na NBS i njene organe, je samo delimično sprovedena u praksi.
Na odluke NBS, indirektno i implicitno, utiče ECB, što je verovatno posledica vezanosti srpske ekonomije za ekonomiju eurozone i Evropske unije, koje su glavno izvozno i uvozno tržište za ekonomiju eurozone.
Svi ideli, pa i idel nezavisnosti centralne banke, su nedostižni, i postavljaju se kao uzori ka kojima treba težiti, a ne kao krajnja stanja koja treba dosegnuti.
Snaga idela nije u njegovoj stopostotnoj realizaciji, koja je praktično neizvodljiva, već u istrajnom stremljenju ka njegovoj realizaciji, za koju se unapred zna da je neizvodljiva.
