Narodna banka Srbije (NBS) teži da ukupnu inflaciju zadrži u intervalu od 3% ± 1,5 procentnih poena. To je njen zakonski mandat, koji ostvaruje promenama referentne kamatne stope i regulisanjem likvidnosti bankarskog sistema.
Međutim, ukoliko NBS proceni da se uzroci inflacije nalaze u realnom sektoru, izvan domašaja monetarne politike, tada reaguje Vlada Republike Srbije. Takav slučaj zabeležen kada je doneta Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određene vrste robe, sa ciljem ograničavanja visokih marži i suzbijanja nefer trgovačkih praksi.
Način na koji NBS analizira inflaciju predstavlja poučan primer za zemlje sa sličnom privrednom strukturom, čak i za one čije centralne banke nemaju eksplicitan antiinflacioni mandat.
Tokom cele 2025. godine inflacija je opadala, da bi u decembru dostigla nivo od 2,7%, što je u okviru zadatog intervala. NBS jasno ukazuje da je glavni razlog pada inflacije bila pomenuta uredba, koja je doprinela smanjenju cena hrane, a ne isključivo restriktivna monetarna politika (visoka referentna kamatna stopa).
U oktobru je rast cena neprerađene hrane iznosio 14,8%, dok je krajem decembra međugodišnja stopa rasta svedena na svega 0,9%. Ovaj pad imao je snažan efekat na ukupnu inflaciju.
Posebno je značajno smanjenje bazne inflacije, koja je pala na oko 4%. Bazna inflacija isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta i predstavlja precizniji pokazatelj trajnih inflatornih pritisaka. Njen pad od 1,6 procentnih poena za godinu dana ukazuje na snažan trend usporavanja rasta domaćih cena.
NBS dalje pravi važnu analitičku podelu cena na fleksibilne i rigidne. Fleksibilne cene uglavnom se odnose na industrijske proizvode, dok su rigidne cene dominantno prisutne u sektoru usluga.
Industrijskim proizvodima se trguje na međunarodnom tržištu; oni su u najvećoj meri tradable goods. Njihove cene zavise od kretanja cena inputa i stanja na svetskim robnim tržištima, zbog čega se brzo prilagođavaju promenama u međunarodnom okruženju. Upravo ta izloženost spoljnim faktorima objašnjava njihovu fleksibilnost.
Inflacija u Srbiji, u %
januar 2022 – decembar 2025.
Izvor: Narodna banka Srbije.
Nasuprot tome, sektor usluga je pretežno netržišan u međunarodnom smislu, odnosno non-tradable. Većina usluga nastaje i troši se unutar domaće ekonomije i ne podleže direktnoj međunarodnoj konkurenciji. Zbog toga na njihove cene dominantno utiču domaća tražnja i kretanje plata radnika koji proizvode te usluge.
Cene industrijskih proizvoda prilagođavaju se svetskim cenama sirovina i energenata, što doprinosi njihovom bržem reagovanju u fazi pada inflacije. Cene usluga, međutim, pokazuju veću rigidnost. One sporije prate trend opadanja inflacije, jer su snažno vezane za troškove rada i domaću potražnju.
Na primer, cenu usluge poput ugradnje veštačkih noktiju ne određuju svetske berze, već domaća tražnja i nivo raspoloživog dohotka. Ako tražnja ostaje stabilna, cene ovih usluga ne padaju brzo, čak i kada ukupna inflacija usporava. Otuda i metafora: „lepi nokti, lepo stoje“ – tražnja za određenim uslugama ostaje postojana uprkos makroekonomskim promenama.
Uticaj plata na inflaciju ostvaruje se kroz dva osnovna kanala: troškovni i kanal tražnje. Ako plate rastu brže od produktivnosti, firmama rastu troškovi, pa one, radi očuvanja profitabilnosti, povećavaju cene. To je takozvani cost-push mehanizam.
Drugi kanal je kanal tražnje. Rast plata povećava raspoloživi dohodak stanovništva, što podstiče veću potrošnju. Ukoliko ponuda ne raste istim tempom, dolazi do pritiska na rast cena.
U sektoru usluga ovaj mehanizam je izraženiji upravo zato što su usluge non-tradable, pa firme lakše prenose rast troškova rada na krajnje cene.
Iskustvo evrozone potvrđuje ovu dinamiku. Nakon što je 2022. inflaciju prvenstveno pokrenuo rast cena energije, tokom 2023. i 2024. inflacija usluga ostala je povišena. Kao ključni razlozi navode se rast plata od 4–6% godišnje i radno intenzivna priroda uslužnog sektora, uz izraženu rigidnost cena.
U tom kontekstu NBS povezuje rast plata i inflaciju, ali istovremeno procenjuje da neće doći do snažnog inflatornog talasa, jer se očekuje i rast produktivnosti. Ukoliko produktivnost raste uporedo sa platama, troškovni pritisci se ublažavaju.
Rigidnost cena u sektoru usluga i njihova sporija reakcija na pad ukupne inflacije predstavljaju ključ za razumevanje strukture inflacije u Srbiji. Upravo u toj razlici između fleksibilnih cena industrijskih proizvoda i rigidnih cena usluga nalazi se suština savremenih inflatornih kretanja u Srbiji.
