Емоционална интелигенција

Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.

Ако би се покушали  приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења  тржишних актера о садашњим економским кретањима. 

Читај даље

Фаренхајт 2014

Банкарско-финансијски цинизам  “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.

Читај даље

Индекс страха

Психолози и психијатри сматрају да је мајка свих човјекових страхова  страх од  смрти, јер је смрт, не само за атеисте, почетак бескрајног ништавила и  тријумф материје над духом и  душом.

Čitaj dalje

Вацатио легис

Након окончања ратa (1995.г.) Босна и Херцеговина је бирала између два основна пута развоја економског система.

Први пут  је био мукотрпни пут економског развој кроз обнову и развој домаће производњу, а други пут “развој” кроз “лагодну” личну потрошњу претежно увезене робе.

Изабран је други пут.

Читај даље

Q регулација

У економској теорији, рјеђе у пракси, постоје два екстремна типа економије или економског система;  економија слободног тржишта (енг. free market economy) и планска економија. 

Први облик организовања економске активности подразумијева потпуно одсуство регулације економског живота, док други облик захтијева тоталну регулацију.

Читај даље

Миран сан

Однос између девизне имовине и девизних обавеза банака, као и нето отворена девизна позиција која по том основу настаје је објашњена и сада остаје да се види колика је нето отворена девизна позиција (НОДП) на нивоу  банкарског сектора Босне и Херцеговине?

Читај даље

Јавна и приватна ствар

У називу  Српске као  бх ентитета као облик друштвеног уређења стоји одредница република, а то у преводу са латинског значи јавна ствар (лат.рес публица).

Читај даље

Контрола кретања

Половином марта 2020.г ради ублажавања негативних  економских ефеката пандемије  обе бх агенције за банкарству (ове агенције контролишу банке) су донјелу  одлуку о привременим мјерама (Одлука) са нагласком на мораторијум/мировање кредита.

Читај даље

За сваки случај

Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.

Читај даље

Беспарица

Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски  систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.

Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?

Читај даље

Цјеложивотно учење

Да ли је 2020.г.  и у којој мјери, реприза 2009.г.  с обзиром на пад БДП-а?

Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?

Читај даље

Чудо невиђено

Мировање кредита, мировање обавеза по основу кредита, постоји као опција за онај дио бх привреде чија се неликвидност веже за прилагођавање економског система ванредним околностима.

Мировање кредита, тзв. мораторијум је  крајњи домет бх економске политике у сфери кредитне активности  банака.

Читај даље

За унутрашњу употребу

Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.

Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.

А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).

Читај даље

Сва јаја у једној кошари

У  економској кризи кроз коју  пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне  потрошње.

Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.

Читај даље

Добри и лоши момци

У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.

Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.

Читај даље

Ријека која се улила у језеро

Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).

Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.

А кредит  је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.

Читај даље

Српски квази новац у необраном грожђу

Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице  и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније  од  2009.г.  Република Српска има свој новац.

Ради се о квази новцу или о такозваном новцу,  јер он тада није имао,  а нема ни сада, све функције које новац мора  имати,  да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.

Читај даље

Бела ћао

У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?

Читај даље

Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола

Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних  прихода, раста јавних расхода  и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.

Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира  српске банке, али и српску државу.

Читај даље

Како је мало постало велико

Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује  – то је доказано. 

Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака)  је 1,45 млрд. КМ  (април 2020.г.).

Читај даље

Домаћа, а страна

О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве  (у даљем тексту накнада)  коју  Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са  каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава  на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .

Код ЦББиХ новац држе бх банке,  а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.

Читај даље