Висину пореза на добит предузећа или корпоративни порез одређује законодавни орган у држави у зависности од потребних јавних прихода које треба генерисати овај порез, владајуће економске доктрине, али и у зависности од трендова који владају у свијету.
Author: Jović Dragan
Порез на додату вриједност у Босни и Херцеговини – BMW и медицински кисеоник
У посљедњих неколико недјеља технички и медицински кисеоник су упоређивани и поменути неколико десетина милиона пута, а у задњих 15 година никад нико није упоредио BMW и медицински кисеоник.
Дуг Федерације Босне и Херцеговине – Временска транспарентност
Поред висине укупног дуга квалитет управљања дугом се мјери и брзином којом се подаци о дугу објављују.
Економија демографије – И потрошач и произвођач
Интерес економије за кретањем становништва је мотивисан кључном улогом човјека у свим радним и економским процесима.
Ликвидност у Босни и Херцеговини – Седална економија
Професија са којом се човјек бави значајно опредјељује једну врсту његовог животног стила, који се тиче положаја тијела приликом обављања послова.
Тржиште рада – На младима свијет (не)остаје
Земље Европске уније у својим статистикама које се тичу рада и запошљавања посебну пажњу посвећују запошљавању младих особа, вјероватно зато што мисле да на младима свијет остаје.
Додјељивање специјалних права вучења – Вашингтонски дар са неба
На Илиндан ове године ММФ је одлучио да изврши ванредно додјељивање (алокацију) специјалних права вучења/СДР, по обиму највеће у историји ММФ-а (650 милијарди долара).
Платни промет у банкама Српске – У слободном паду
Република Српска има Јединствен систем за мултилатералне компензације и цесије.
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Јавни дуг Њемачке – Дисциплина кичме
Каматна стопа на десетогодишње њемачке обвезнице је референтна каматна стопа на тржишту јавног дуга зоне евра и чим се она помјера, помјерају се и каматне стопе осталих земаља зоне евра, макар се не мјењале референтне каматне стопе Европске централне банке.
Економска политика Србије – За и против Александра Вучића
У традицији српског друштва је увијек било да се опредјељује за или против човјека који је на челу друштва, а не за и против економске политике која се водила или која се још увијек води, у његовом мандату.
Домаћа валута у Црној Гори – Дајмо светиње
У животу сваког друштва постоје времена кад је пажња свих његових чланова усмјерена на само једну друштвену појаву, која се у задатом времену и простору доживљава као судбоносно питање за даљи развој, па и опстанак, тога друштва.
Привредни систем Црне Горе – На једну карту
Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије и избором евра за законско средство плаћања у земљи.
Дужничка криза у Црној Гори – Везаних руку
Општепознато је да је Црна Гора у врло тешкој дужничкој кризи, а ја ћу у овоме тексту дати своје мишљење о неким њеним монетарним, кредитним и валутним узроцима, као и о посљедицама. Читај даље
Експанзивна фискална политика Републике Српске – Идемо даље
На 19. сједници Народне скупштине Републике Српске (25.5.2021.г.) нико од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.
Продуктивност у приватном и јавном сектору Републике Српске – 19. сједница
Исправност економских одлука, или мјера економске политике, се може оцјењивати, прије доношења мјере економске политике (екс анте), или након што се у пракси покажу/измјере ефекти усвојених мјера економске политике (екс пост).
Инвестициона политика Пензионог резервног фонда Републике Српске током пандемије – Српски контраши
Ако би се о на финансијском тржишту могло говорити о правилима онда је једно од њих да различити инвеститори приликом куповине хартија од вриједности користе потпуно различите инвестиционе стратегије.
Пад цијене биткоина – Неколико сати који су трајали као вјечност
Јуче, 19.маја, између 12.00 h и 14.00 h, цијена једног биткоина је пала на око 30.000 америчких долара, а прије само десетак дана била је око 60.000 америчких долара.
Трговина обвезницама Републике Српске у Франкфурту – Црвена линија
Емисија обвезница на Лондонској берзи представља почетак, а не крај, српског прикљученија на страна финансијска тржишта.
Каматни трошкови јавног дуга – Тако близу, а тако далеко
Током посљедњег таласа короне, а и прије њега, прогнозирано је да ће многе земље имати проблеме са редовним измиривањем обавеза по јавном дугу.
Стварна каматна стопа на лондонску емисију Републике Српске – За 98,918% невјерних Тома
Информацију да је Република Српска емитовала обвезнице на ЛСЕ (Лондонска берза) по купонској каматној стопи од 4,75% годишње, саопштила је Влада Републике Српске прије 6 дана.
Дар Мтела а.д. Бањалука – Велико срце великог српског телекома
Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
Инфлација и новац у зони евра – Паста за зубе
Став економске струке је да између инфлације тј. раста цијена и количине новца у оптицају постоји позитивна међузависност/корелација.
Нето међународна инвестициона позиција – Спољни сарадници
Глобализација је у посљедњих неколико година посустала, све више се указује на супротан процес (деглобализација), али новац и даље прелази преко границе и тако ће бити док је свијета и вијека.
Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?
Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13
Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената монетарне политике.
Словеначки банкарски сектор – Тотални банкрот
Када се у Босни, Србији, Хрватској, Црној Гори и Македонији говори и мисли о западноевропским економијама појам “уређене земље Запада” се истиче, при чему се а приори подразумјева да су све земље бивше Југословије неуређене, осим Словеније. Читај даље
Европска монетарна политика – Једна велика грешка
Европска централна банка/ЕЦБ је водећи зајмодавац у зони евра, али и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске струке.
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Биткоин као новац – Револуција која траје?
Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.
Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?
Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви
На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.
Реални БДП у трећем кварталу – На зачељу
Прије пар дана Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) је објавила податке о бруто домаћем производу за трећи квартал 2020.г.
Државна потрошња – Кад је мука ђе си Ђука
Одмах послије рата (1992 – 1995.г.) започиње омаловажавање, ниподaштавање и сурова негација ефикасности државе као власника предузећа од стране појединих друштвених група, као и генерално оспоравање улоге државе у економском систему.
Рецесија
У априлу 2020.г., мјесец и по дана након почетка пандемије, објављено је да је италијанска економија у рецесији.
За длаку
Почетком 2015.г. ЕЦБ (Европска централна банка) започиње програм масовног кредитирања јавног сектора у земљама зоне еврa, познат под називом “програм куповине за јавни сектор” (енг. PSPP, public sector purchase programme).
Умножи ме
Шта је главни разлог неуспјеха економске политике смањења јавне потрошње која се у периоду 2009 – 2014. проводила у земљама зоне евра (Португал, Италија, Ирска. Грчка, Шпанија)?
До посљедњег даха
Све до половине 2014.г. економска политика земаља зоне евра које су запале у дужничку кризу (ПИГС земље) се претежно заснивала на смањењу јавне потрошње и подстицању приватне потрошње (кроз ниске каматне стопе на кредите тј. кроз јефтин новац).
Петеро прасића
На крају глобалне финансијске кризе, 2009.г., поједине европске земље су усљед проблема са отплатом јавног дуга почеле западати у дужничку кризу.
Мањак у мозгу
Одступање усвојене структуре и висине буџета од пожељне или очекиване захтјева поновно уравнотежење буџета или ребаланс буџета.
Царство небеско и царство земаљско
Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори, у релиогозном рјечнику означене као литије, су биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.
У здравим болницама здраво тијело
Два основна фактора која креирају економски раст су капитал и рад.
Када радник оболи, обим рада који стоји на располагању економском систему се смањује (под условом да је све остало једнако), а то се директно одржава на ниво произведних потенцијала економског система, који се такође смањује.
Зато је у интересу свакога друштвено-економског система да што већи дио, посебно радно активног становништва, буде што здравији.
За 180 степени
У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе у слободном паду, осим јавног дуга.
My way
Два човјека и више људи чине друштво, сваки човјек је непоновљив, а свако друштво има своје колективно несвјесно и своје колективно свјесно и зато је мало идентичних друштвених структура.
Једна земља два система
Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у. Читај даље
