Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).
Биће боље,Фич рече
Kategorija: Banking/Bankarstvo
Пут којим се рјеђе иде
На западу ништа ново
На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.
Да ли међународни токови капитала и у текућој кризи имају исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила?
Једни улазе, други излазе
Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.
Видовдан на кредит
Постављање емисије петогодишњих обвезница Републике Српске на листинг Бечке берзе на Видовдан 2018.г. је од стране Министарства финансија Републике Српске представљено као излазак на међународно финансијско тржиште, и као израз повјерења страних инвеститора у српске јавне финансије.
Данак у камати
На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
Долази зима, дуга и тешка
Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Посипање пепелом
Криза јавног дуга је поново закуцала на врата Европе, а жртве нису само земље Балкана, већ као током и након глобалне економско-финансијске кризе (2008-2009.) економије зоне евра.
Италијански јавни дуг расте, БДП пада, снижава се и кредитни рејтинг италијанске економије, али ипак Италија се и даље захваљујући кредитима Европске централне банке задужује по каматној стопи од око 2%, или испод 2%!
На корак до обале
Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.
У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.
Јаре, али не и паре
Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице. Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).
Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?
Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?
Април 6.
За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато прва асоцијација за већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.
Врати се дома
Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство, а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).
Издавање дозволе за рад је само први корак у прописивању џунгле услова и прописа под којим банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.
Хрватска народна банка у раљама короне
Са сјеверне, западне и јужне стране Босне и Херцеговине налази се држава која води изузетно активну монетарну политику. На позорници хрватских финансија се током марта одигравала трострука драма која је довела до огромног пада хрватских девизних резерви.
Хрватска народна банка била је главна “личност” у драми.
Десет дана послије
Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.
Лагано корача Тошо
За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.
За разлику од нас просјечни Американац има ту информацију на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити.
Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)
Он је разлика између двије бројке; каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.
Што је Тошин корак већи стање у америчким банкама је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г и 2009.г.
Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?
Први април 2020.г.
Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
Malo o ECL, PD i tranzicionim matricama
Od kako je primjena međunarodnog standarda finansijskog izvještavanja MSFI9, postala obavezna (od 1.1.2018. godine), finansijske institucije imaju obavezu obračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka (engl. Expected Credit Losses, ECL).
Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju
Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti, zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).
I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.
To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.
Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?
Брадикардија кредитна
Кредит је срце сваке економије, а када оболи срце, болестан је организам. Свако срце пумпа крв која храни све органе и ћелије, па и оне која су од срца најудаљенија. У медицинској струци и науци, брадикардија означава успорен срчани ритам и симптом је за многа оболења.
Највисочији
Главни симболи наших банака су именице; кредит, текући рачун, депозит, штедња, гаранција, жирант … За обичног грађанина/сељака банкарско пословање почиње и завршава са овим појмовима. Међутим, постоји још један појам у банкарском пословању који се не употребљава често у свакодневном говору, али који се тиче, барем индиректно, сваког становника Српске, иако он тога уопште није свијестан.
Лијепа епоха
Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са, популарно званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе. Огромна већина економиста, укључујући и мене, је очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а почетком ове године ФЕД је поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.
Обданиште
Будућност сваког друштва зависи од квалитета одгоја дјеце, као и од њиховог здравља. Зато је обданиште установа од јавног интереса, а из истог разлога то је и дом здравља, мада се у њему лијече и родитељи дјеце. Ако су услуге обданишта и здравствених установа на високом нивоу, родитељи су сербезни/безбрижни и могу већи дио енергије потрошити на рад. Добре јавне установе подижу продуктивност рада и друштвено богатство.
Веза између обданишта и дома здравља је јасна, ради се о јавним установама. А постоји ли каква веза ове врсте између банака и обданишта?
