Gašenje požara

Grupa bosanskih  ekonomista je povodom planiranog/željenog zaduženja BiH kod MMF-a (oko 1,5 milijardi KM) uputila javno pismo MMF-u u kojem izražava zabrinutost zbog nastavka rasta javnog duga i u kojem poziva da se javno saopšti u koje konkretne projekte će se investirati posuđeni novac.

Čitaj dalje

Prognoza budžetskog salda i ekonomski suverenitet

Budžetski saldo/stanje, ili budžetski bilans na nivou BiH planira i prognozira Fiskalno vijeće BiH i, a  za svaku zemlju, pa i za BiH, prognozu pravi i MMF jer on posuđuje novac državama i bitno mu je da li će dužnici posuđeni novac moći vratiti.

Čitaj dalje

Do posljednjeg daha

Sve do polovine 2014.g. ekonomska politika zemalja zone evra koje su zapale u dužničku krizu (PIGS zemlje) se pretežno zasnivala na smanjenju javne potrošnje  i podsticanju privatne potrošnje (kroz niske kamatne stope na kredite tj. kroz jeftin novac).

Čitaj dalje

Poncijeva piramidalna šema

Poncijeva piramidalna šema ili jednostavno Piramidalna šema (engl. Pyramid scheme) je neodrživi poslovni model koji uključuje zaradu novca prvenstveno zbog uključivanja drugih ljudi u šemu, obično bez ikakvog prodanog proizvoda ili izvršenja bilo kakve usluge.

Čitaj dalje

Kako upokojiti vampira

Dugo vremena ekonomska  politika u svim evropskim zemljama u  razvoju (ili tranzicionim ekonomijama) je vođena na principima tzv. Vašingtonskog koncenzusa (VK) koji se svodio na tri  ključne  riječ; stabilizuj-privatizuj-liberalizuj.

Čitaj dalje

Ko od šale

U zadnje tri decenije iz godine u godinu, iz mjeseca u mjesec, se ponavljala jedna poruka ekonomske politike formulisana kao „sloboda kretanja ljudi, robe i novca“

Ta ekonomska maksima je uzdignuta na nivo same suštine bosanskohercegovačke ekonomske politike, a to je i glavni princip liberalnog kapitalizma, koji ne bi trebao da poznaje državne granice.

Čitaj dalje

Srpski kvazi novac u neobranom grožđu

Od 2011.g. Republika Srpska emituje direktno obveznice  i trezorske zapise na Banjalučkoj berzi (BLSE), ranije su na BLSE uvrštene emisije vezane za ratni period (1992.g-1995.g.), a najkasnije  od  2009.g.  Republika Srpska ima svoj novac.

Radi se o kvazi novcu ili o takozvanom novcu,  jer on tada nije imao,  a nema ni sada, sve funkcije koje novac mora  imati,  da bi po ekonomskoj teoriji mogao biti proglašen za novac u punom smislu te riječi.

Čitaj dalje

Povratak srpske monetarne politike sa Sjevernog pola

Bosanskohercegovačka javnost zna da se Srbija isto kao i Bosna i Hercegovina zbog pada javnih  prihoda, rasta javnih rashoda  i smanjenja ekonomske aktivnosti morala zadužiti kod stranih povjerilaca.

Međutim, naša javnost ne zna da je Narodna banka Srbije po prvi put u svojoj novijoj monetarnoj istoriji odlučila da, za srpsku ekonomiju u velikom obimu, kreditira  srpske banke, ali i srpsku državu.

Čitaj dalje

99,9999999999%

U kompletnom bh javnom mnjenju, kao i  “skoro” potpuno u našoj ekonomskoj i bankarskoj struci, već 20 godina vlada kategoričan, nedvosmislen i tvrdoglav stav  da Centralna banaka Bosne i Hercegovine (CBBiH) ne vodi monetarnu politiku.

Apsolutno negiranje uloge CBBiH u našem ekonomskom sistemu i našoj ekonomskoj politici ide čak i dotle da se ona u stručnim kuloarima  pogrdno naziva “običnom mjenjačnicom”, jer ne može davati kredite bh pravnim licima, a glavni joj je posao da razmijenjuje/mijenja konvertibilnu marku za evro!?

Čitaj dalje

Jare, ali ne i pare

Srpska je 14.aprila ove godine emitovala petogodišnje obveznice.  Prodala je ispod 50% obveznica koje je nudila, a kamatna stopa je porasla na 3% (sa 2%).

Dio tržišta i javnosti smatra da banke ne žele više da kreditiraju Srpsku!?

Da li je Srpska mogla dobiti više od 50% kredita koji je tražila i da li je kamatna  stopa od 3% visoka, niska ili možda potaman?

Čitaj dalje

Negativna kamatna stopa

U jednom od prethodnih postova sam obećao da ću ponuditi svoje objašnjenje negativnih kamatnih stopa na javni dug FBiH, tj. da ću „pokušati“ objasniti zašto FBiH zarađuje kada joj druga lica (pravna ili fizička) pozajmljuju novac.

Čitaj dalje

O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini

Objavljeno u časopisu Računovodstvo i poslovne finansije, Sarajevo.

Jović, Dragan. 2014. „O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini”. Računovodstvo i poslovne finansije, br. 7/14: 70-76.

Sažetak

U odnosu na odabrane zemlje, ali i u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska ima najvišu zateznu kamatnu stopu. Razlozi za njeno smanjenje su mnogostruki, a mi smo izdvojili njih ukupno devet. Čitaj dalje

Uvod u postove o zateznoj kamatnoj stopi u Srpskoj

U potrazi za makroekonomskim podacima krajem 2013.g. sam na jednom hrvatskom sajtu našao informacije o visini zatezne kamatne stope u RH, a u vezi izmjena zakona o zateznoj kamatnoj stopi (z.k.s.). Odmah sam napravio kratku komparativnu analizu zateznih kamatnih stopa u eks YU i shvatio da je Srpska (18,25%), apsolutni šampion, čak i u odnosu na FBiH  (12%), a ovakvo stanje u BiH traje od 2001.g.  Čitaj dalje