Kako prebroditi krizu- učimo od najboljih II

Nastavak  prethodne objave

Pretpostavite da će ne samo vas lično, nego i način na koji vaša organizacija rješava krizu,  mediji prikazivati u najgorem mogućem svjetlu.

Čitaj dalje

За 180 степени

У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе  у слободном паду,  осим јавног дуга.

Читај даље

Емоционална интелигенција

Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.

Ако би се покушали  приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења  тржишних актера о садашњим економским кретањима. 

Читај даље

Sloboda izbora

Glavni cilj novčane/monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) je stopa inflacije tj. stopa rasta potrošačkih cijena. Cilj ECB je inflacija na godišnjem nivou od blizu ali ispod 2% (eng. close but below 2%), i to u srednjem roku. Cilj je usvojen 1998.g., a preciziran 2003.g. od strane Upravnog vijeća ECB. Ova inflacija se zove ciljana inflacija, a ova vrste novčane politike se zove ciljanje inflacije ili inflaciono targetiranje (eng. target – cilj). Zašto ECB „ganja“ rast cijena/inflaciju od 2% i kako to čini? Čitaj dalje

Upozorenje sa bauštele

Pored kreditne aktivnosti vodeći pokazatelj promjene u privrednim aktivnostima je, u širem smislu, građevinska aktivnost. Amerikanci su promjene u građevinarstvu suzili na izdavanje građevinskih dozvola. Pojednostavljeno, ako dođe do naglog pada broja izdatih dozvola (uz pogoršanje u nekim od ostalih vodećih pokazatelja promjena u poslovnom ciklusu), u narednih 9 mjeseci se može očekivati da će američka ekonomija ući u recesiju.
Čitaj dalje

Kreditni semafor

Kako će se ponašati, kretati, određene pojave/varijable je jedno od ključnih dilema i predmeta istraživanja u svim ljudskim djelatnostima.Prognoza se može izvršiti manje ili više složenim metodama, a komplikovani načini prognoze nisu garant uspješne prognoze, kao što ni jednostavne metode ne treba a priori odbacivati.

Čitaj dalje

Recesija ante portas?

Mi u Bosni i Hercegovini nemamo razvijenu naviku da imenujemo ekonomske periode kroz koje naša ekonomija prolazi, a ako to i činimo onda ih vremenski ne ograničavamo, ili ih do krajnjih granica uopštavamo. Dalje od pojmova finansijska kriza ili globalna ekonomsko-finansijska kriza, za period od 2007.g. tj. 2008.g., bh ekonomska struka još uvijek otišla nije.  Iako smo  već  prilično poodmakli u izgradnji kapitalističkog sistema društveno-ekonomskih odnosa još uvijek nismo usvojili rječnik  karakterističan za kretanje kapitalističke privrede u ciklusima koji su naliki na sinusoidi. Pojam recesija se vrlo stidljivo pominje kao da nikada recesija Bosnu ni pohodila nije. Čitaj dalje

En pi el, ili “brigo moja pređi na drugoga”

Samo kritikovati, a ne predlagati, je  loše. Kritikovati i predlagati je  u  principu dobro,  ali samo ako su kritika i prijedlozi argumentovani.  Spoj kritike i prijedloga može uticati na dio javnog mnjenja, ali u nedostatku stručne argumentacije njih dvoje mogu tok društvene svijesti pogrešno usmjeriti. Čitaj dalje

Jedanaesta recesija i jedanaesta petoljetka

Koje ekonomske informacije  iz svijetske ekonomije će  biti  predstavljene javnom mnjenju  jedne  zemlje  pretežno zavisi  od geografskog  položaj te iste zemlje. BiH pretežno ne trguje sa Zimbabveom, radnici iz  BiH pretežno ne idu da rade na Haiti, strani  investitori u BiH nisu većinom iz Južnoafričke Republike.  Kako je BiH evropska zemlja i naše interesovanja su uglavnom vezana za evropske ekonomije i posredno za američku. Naša evrocentričnost je  zapravo amerikocentričnost, jer  je u velikom dijelu  Evrope uticaj SAD vrlo jak i star, sa razlogom…  seže od Maršalovog plana (1948. g.) Čitaj dalje

Bonum omen

Plima i oseka nisu samo prirodni već i društveni fenomeni. Plima u ekonomiji predstavlja period rasta ekonomske aktivnosti, dok je oseka analogna kontrakciji ekonomske aktivnosti. Čitaj dalje

Javni dug i suvereni kreditni rejting SAD

Ocjenjivanje kreditnog rejtinga je visoko koncentrisana industrija. Tri vodeće rejting agencije: (Standard & Poor's; Moody's i Fitch Ratings) imaju globalno tržišno učešće oko 95% u aktuelnim uslovima[1]. Kada god se pojavi neka finansijska kriza, ove agencije intenziviraju svoje aktivnosti, što najčešće ne doprinosi smirivanju krize. Čitaj dalje

Sjećanje na Braću Liman

Od 2008. godine bankarska zajednica i ekonomisti se svakog septembra prisjećaju  bankrota investicione banke Lehman Brothers (LB),  bankrota koji je  bio uvod u globalnu finansijsku krizu. LB je bila  američka banka, a njeni osnivači bijahu starinom iz Bavarske. Čitaj dalje

Banke i privreda

BH monetarna statistika, koja slijedi  sistem izvještavanja MMF-a, prepoznaje 12 vrsta kredita.  Čitaj dalje

Enigma inflacije

Svi dijelovi BiH, kao i Srbija i Hrvatska, su nakon početka dezintegracije SFRJ prošli kroz period visoke inflacije, koja je ponekad prelazila u hiperinflaciju.  Čitaj dalje

Loši krediti u bankarskom sektoru

Jedan od vodećih indikatora preformansi/zdravlja bankarskog sektora su loši krediti. U bankarskoj stručnoj terminologiji oni se skraćeno nazivaju NPL (eng. nonperforming loan) i najčešće se izražavaju kao udio/procenat ukupnih (bruto) kredita.  Čitaj dalje

Bad loans in banking sector

One of the leading indicators of the performance/health of the banking sector are bad loans. Read more