Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195

Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih  propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.

Čitaj dalje

Царство небеско и царство земаљско

Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори,  у релиогозном рјечнику означене као литије, су  биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.

Читај даље

У здравим болницама здраво тијело

Два основна фактора која креирају економски раст су капитал и рад.

Када радник оболи, обим рада  који стоји на располагању економском систему се смањује (под условом да је све остало једнако), а  то се директно одржава на ниво произведних потенцијала економског система, који се такође смањује.

Зато је у интересу свакога друштвено-економског система да што већи дио, посебно радно активног становништва, буде што здравији.

Читај даље

За 180 степени

У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе  у слободном паду,  осим јавног дуга.

Читај даље

Na mala vrata

Kao i u martu i u septembru/avgustu ove godine entitetske agencije za bankarstvo su donjele odluku o privremenim mjerama za ublažavanje negativnih ekonomskih posljedica uzrokovanih virusnim oboljenjem Covid-19.

Čitaj Dalje

Године које су појели скакавци

У економској науци и економској пракси је одувијек владала заокупљеност економским растом, који је под условом да је све остало једнако, доживљаван као мјера успјешности једног економског система.

Читај даље

Босанскохерцеговачка листа

Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.

Читај даље

Posrtanje finansijskog diva

Kada je 8.4.2018. na čelo Dojčebanke AG Frankfurt (osnovana 1879.), koja zapošljava preko 100 hiljada ljudi, došao Kristijan Seving (Christian Sewing), rođen 1970. u njemačkom gradiću Bindeu, pokrajina Sjeverna Rajna-Vestfalija, činilo se da će ova najveća njemačka banka konačno biti pošteđena novih skandala i plaćanja kazni za učešće u finansijskim malverzacijama.

Čitaj dalje

У име народа

Прије 4 године група њемачких интелектуалаца и грађана  (њих 1.750) је упутила Европском суду правде (ЕСП) захтјев за оцјену законитости и пропорционалности програма куповине обвезница јавног сектора  (Public Sector Purchase Programme/ПСПП) од стране Европске централне банке (ЕЦБ).

Читај даље

Емоционална интелигенција

Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.

Ако би се покушали  приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења  тржишних актера о садашњим економским кретањима. 

Читај даље

Индекс страха

Психолози и психијатри сматрају да је мајка свих човјекових страхова  страх од  смрти, јер је смрт, не само за атеисте, почетак бескрајног ништавила и  тријумф материје над духом и  душом.

Čitaj dalje

Q регулација

У економској теорији, рјеђе у пракси, постоје два екстремна типа економије или економског система;  економија слободног тржишта (енг. free market economy) и планска економија. 

Први облик организовања економске активности подразумијева потпуно одсуство регулације економског живота, док други облик захтијева тоталну регулацију.

Читај даље

Беспарица

Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски  систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.

Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?

Читај даље

За унутрашњу употребу

Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.

Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.

А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).

Читај даље

Добри и лоши момци

У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.

Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.

Читај даље

Цијена слободе


И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.

Читај даље

Биће боље,Фич рече

Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).

Читај даље

Једни улазе, други излазе

Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.

Читај даље

Долази зима, дуга и тешка

Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.

Читај даље

Бити или не бити – питање је сад (други дио)

Основна препорука кризног менаџмента јесте то да је здравље запослених на првом мјесту, што се обезбјеђује кроз пуну примјену свих прописаних мјера!

Читај даље

Бити или не бити – питање је сад (први дио)

Суочавање са кризом изазваном корона вирусом и њеним посљедицама постаје главни задатак нашег времена на нивоу државе, предузећа, појединца.

Читај даље

На корак до обале

Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.

У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.

Читај даље

Јаре, али не и паре

Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице.  Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).

Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?

Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна  стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?

Читај даље

Брадикардија кредитна

Кредит је срце сваке економије, а када оболи срце, болестан је организам. Свако срце пумпа крв која храни све органе и ћелије, па и оне која су од срца најудаљенија. У медицинској струци и науци, брадикардија означава успорен срчани ритам и симптом је за многа оболења.

Читај даље

Austrija zemlja teška

BDP predstavlja vrijednost finalnih proizvoda proizvedenih za godinu dana, a privredni uspjeh  najčešeće se mjeri upravo stopom rasta BDP-a. Što je stopa rasta realnog (očišćenog od inflacije) BDP-a veće to je jedna ekonomija uspješnija. Raspodjela BDP-a u ovakvom načinu razmišljanja nije bitna.

Čitaj dalje

Upozorenje sa bauštele

Pored kreditne aktivnosti vodeći pokazatelj promjene u privrednim aktivnostima je, u širem smislu, građevinska aktivnost. Amerikanci su promjene u građevinarstvu suzili na izdavanje građevinskih dozvola. Pojednostavljeno, ako dođe do naglog pada broja izdatih dozvola (uz pogoršanje u nekim od ostalih vodećih pokazatelja promjena u poslovnom ciklusu), u narednih 9 mjeseci se može očekivati da će američka ekonomija ući u recesiju.
Čitaj dalje

Kreditni semafor

Kako će se ponašati, kretati, određene pojave/varijable je jedno od ključnih dilema i predmeta istraživanja u svim ljudskim djelatnostima.Prognoza se može izvršiti manje ili više složenim metodama, a komplikovani načini prognoze nisu garant uspješne prognoze, kao što ni jednostavne metode ne treba a priori odbacivati.

Čitaj dalje

Recesija ante portas?

Mi u Bosni i Hercegovini nemamo razvijenu naviku da imenujemo ekonomske periode kroz koje naša ekonomija prolazi, a ako to i činimo onda ih vremenski ne ograničavamo, ili ih do krajnjih granica uopštavamo. Dalje od pojmova finansijska kriza ili globalna ekonomsko-finansijska kriza, za period od 2007.g. tj. 2008.g., bh ekonomska struka još uvijek otišla nije.  Iako smo  već  prilično poodmakli u izgradnji kapitalističkog sistema društveno-ekonomskih odnosa još uvijek nismo usvojili rječnik  karakterističan za kretanje kapitalističke privrede u ciklusima koji su naliki na sinusoidi. Pojam recesija se vrlo stidljivo pominje kao da nikada recesija Bosnu ni pohodila nije. Čitaj dalje