Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Category: Fiscal policy/Fiskalna politika
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Procjena troškova pandemije
Vijeće ministara BiH i entitetske vlade svake godine usvajaju globalni okvir fiskalnog bilansa (Globalni okvir), a mi ćemo na osnovu njega pokušati odrediti koliku će cijenu platiti budžeti BiH da bi sanirali ekonomske probleme koje je prouzrokovala pandemija tokom 2020.god.
За длаку
Почетком 2015.г. ЕЦБ (Европска централна банка) започиње програм масовног кредитирања јавног сектора у земљама зоне еврa, познат под називом “програм куповине за јавни сектор” (енг. PSPP, public sector purchase programme).
Умножи ме
Шта је главни разлог неуспјеха економске политике смањења јавне потрошње која се у периоду 2009 – 2014. проводила у земљама зоне евра (Португал, Италија, Ирска. Грчка, Шпанија)?
До посљедњег даха
Све до половине 2014.г. економска политика земаља зоне евра које су запале у дужничку кризу (ПИГС земље) се претежно заснивала на смањењу јавне потрошње и подстицању приватне потрошње (кроз ниске каматне стопе на кредите тј. кроз јефтин новац).
Петеро прасића
На крају глобалне финансијске кризе, 2009.г., поједине европске земље су усљед проблема са отплатом јавног дуга почеле западати у дужничку кризу.
Мањак у мозгу
Одступање усвојене структуре и висине буџета од пожељне или очекиване захтјева поновно уравнотежење буџета или ребаланс буџета.
За 180 степени
У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе у слободном паду, осим јавног дуга.
Босанскохерцеговачка листа
Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.
Kada nastupi oseka
I Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su se nakon proglašenja pandemije zaduživale na domaćem finansijskom tržištu, ali pod bitno drugačijim uslovima koji su posebno došli do izražaja tokom junskih emisija.
Април 6.
За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато прва асоцијација за већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.
Први април 2020.г.
Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
Лијепа епоха
Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са, популарно званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе. Огромна већина економиста, укључујући и мене, је очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а почетком ове године ФЕД је поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.
Nož i pogača
Dijagnoza je grčka riječ koja se prevodi kao prepoznavanje, raspoznavanje, a najčešće se odnosi na bolest. “Dijagnosticirati” u medicinskoj struci, znači prepoznati neku bolest. U ekonomskoj struci postoji pojam “makroekonomska dijagnostika”. Ekonomske bolesti se najlakše prepoznaju kroz poređenje ekonomskih sistem, pri čemu jedan ili više ekonomskih sistema služe kao uzor, jer nisu obolili. Dijagnosticirati u ekonomiji, ne mora uvijek značiti otkrivanje bolesti, već se može odnositi i na otkrivanje nekih karakteristika ekonomskog sistema ili osobina nekih ekonomskih pojava u tom sistemu.
Kosa na glavi
BH statistika iz godine u godinu napreduje. Usavršavaju se postojeće i iz EU prenose nove metodologije za obuhvatanje i prezentovanje podataka, a povećava se i ažurnost objavljivanja podataka, kao i njihova preciznost. Čitaj dalje
Neiskorišten finansijski resurs
Od decembra 2018. godine, u zadnja četiri mjeseca, Federacija Bosne Hercegovine je izvršila jednu emisiju petogodišnjih obveznica, a tokom 2019.g. zasada nijednu. Emisija (20 miliona KM) je prodata po do sada najnižoj kamatnoj stopi (precizniji naziv je stopa prinosa do dospjeća) od 0,91% (vidjeti grafikon), a i prethodna emisija petogodišnjih obveznica (decembar 2017.g.) je prodata po, za to vrijeme, rekordno niskoj kamatnoj stopi od 1,2%. Čitaj dalje
Nevaljala djeca zone evra i pacta sunt servanda
Treća faza u razvoju EU je bila stvaranje Ekonomske i monetarne unije/EMU. Zemljama EU koje žele da usvoje evro kao zajedničku valutu je propisano 5 uslova koje moraju ispuniti da bi se kvalifikovale za ulazak u monetarnu uniju. Ovi uslovi tzv. uslovi konvergencije su ugovoreni i potpisani, a jedan od njih je da javni dug ne smije preći više od 60% BDP-a. Kriterij važi za zemlju koja se kandiduje za ulazak u monetarnu uniju, a podrazumjeva se i za državu koja je već u monetarnoj uniji, tj. za onu zemlju koja već koristi evro kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja. Čitaj dalje
Javnost rada javnog sektora
Javni dug je jedna od najznačajnijih makrovarijabli, pored stope nezaposlenosti, inflacije, salda tekućeg računa i BDP-a (stope rasta i per capita). Ako država duguje rezidentima (stanovnicima zemlje) govorimo o unutrašnjem dugu. Dug prema stranicima (nerezidentima) je spoljni dug. Zbir spoljnog i unutrašnjeg duga daje ukupni dug. Čitaj dalje
Vidovdanska “predrasuda rodne grude”
Na Vidovdan 2018. godine emisija petogodišnjih obveznica Republike Srpske uvrštena je na Bečku berzu. Ova emisija je jedinstven događaj. Prvi put u istoriji Bosne i Hercegovine jedan njen entitet prodaje obveznice, zadužuje se na stranoj berzi – do Vidovdana sve emisije Srpske su bile na BLSE (Banjalučka berza). Čitaj dalje