Kao što je centralna banka SAD odgovorna za inflaciju u SAD, isto tako Evropska centralna banka (ECB) odgovara za inflaciju u zemljama koji koriste evro kao svoju valutu.
Category: Interest rate/Kamatne stope
Inflacija u SAD – Vladavina manjine
Za američku monetarnu politiku se često kaže da je izuzetno prilagodljiva pošto može mjenjati smjer vrlo brzo.
Zaboravljeni alat monetarne politike Narodne banke Srbije – Ponuda “ljubavi”
Sa dolaskom inflacije, koja je u Srbiji početkom januara ponovo vrlo visoka (15,8%), u modi je ponovo jedan, uslovno rečeno, zaboravljeni alat monetarne politike.
Kamatna stopa na novac koji američke banke drže kod FED-a – Ostajte ovdje
Sjedinjene Američke Države nisu ovisne o uvozu energije u mjeri u kojoj je to Evropska unija i zato je njena borba protiv inflacije instrumentima monetarne politike mnogo efiksnija nego evropska.
Rast kamatnih stopa na obveznice Federacije Bosne i Hercegovine – Očekivano
Preključe 20.jula Republika Srpska emitovala je 49.emisiju obveznica.
Administrativni rast kamatnih stopa na javni dug Republike Srpske – U paketu
Vlada Republike Srpske je predložila, a Narodna skupština Republika Srpska će, izvjesno je, prihvatiti, da se kamatne stope po kojima se dugoročno zadužuje Republika Srpska (RS) povećaju.
Cijene državnih obveznica u zoni eura – Kraj mirnog sna
U jednoj od prethodnih objava na temu cijene obveznica ukazali smo na ogromne gubitke kojima su izloženi vlasnici korporativnih obveznica zbog rasta kamatnih stopa, a u ovoj objavi ukazujemo na tu istu pojavu, ali na primjeru državnih obveznica zone eura.
Posljedice rasta kamatnih stopa na bilanse američkih banaka – Kao na iglama
U aktivi banaka koje posluju u BiH, ako se izuzmu obveznice javnog duga RS i FBiH, gotovo da i nema obveznica pa veza između globalnog rasta kamatnih stopa i imovine finansijskih institucija u koje spadaju banke, nije tako očigledna.
Kamatna stopa na javni dug Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – Kao nebo i zemlja
Razlika u fiskalnoj poziciji entiteta u BiH traje već godinama, a u 2022. ona se pojačava, međutim ta razlika kao da nije dovoljna da pokrene ekonomske reforme u Republici Srpskoj, a ni da stvori motiv za raspravu na ovu temu.
Razlika u kamatnim stopama kao signal za recesiju – Nije prvoaprilska šala
Sjedinjene Američke Države su mjereno veličinom javnog duga najzaduženija država na svijetu.
U februaru 2022. SAD su dugovale svojim povjeriocima 30,3 hiljade milijardi dolara, ili 30,3 triliona dolara.
Referentna kamatna stopa Federalnih rezervi – Počelo hlađenje
Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, Federalne rezerve (FED), najznačajnija centralna banka na svijetu je juče 16.3.2022, odlučila da poveća svoju referentnu kamatnu stopu.
Inflacija u SAD – 2023: Odiseja u Bosni?
Rast cijena energenata, podstaknut globalnim ekonomskim oporavkom i štampanjem dolara od strane centralne banke Sjedinjenih Američkih Država (FED/Federalne rezerve) i štampanjem valuta ostalih velikih i značajnih centralnih banaka, su doveli inflaciju u SAD na nivo koji nije viđen u zadnjih 13 godina.
Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života
Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Viđilantizam
U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.
Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?
Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.
Лагано корача Тошо
За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.
За разлику од нас просјечни Американац има ту информацију на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити.
Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)
Он је разлика између двије бројке; каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.
Што је Тошин корак већи стање у америчким банкама је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г и 2009.г.
Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?
Сузе радоснице
На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.
Државо моја и на тебе је дошао ред
Током развоја људског друштва развили су се разни модели заштите имовине, јер је имовински интерес, са аспекта материје (не и духа), најважнији човјеков интерес.
Оно што важи за човјека, важи и скуп људи, тј. за друштвену групу. И организација је друштвена група, а држава представља организацију владајуће класе.
Ispod nule
Od druge polovine 2011.god. Federacija BiH se zadužuje na finansijskom tržištu BiH. Umjesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka FBiH emituje hartije od vrijednosti različitog dospijeća na Sarajevskoj berzi (SASE). I kredit i emitovana hartija od vrijednosti predstavljaju javni dug FBiH i na oba načina FBiH prikuplja novčana sredstva za finansiranje javnih rashoda.
Reks
U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS). Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.
Kome je “kriva” kriva prinosa?
Do 2011. godine Republika Srpska se na domaćem tržištu pretežno zaduživala uzimajući kredite od banaka. A od 2011. godine se počinje zaduživati na bh finansijskom tržištu (preko Banjalučke berze/BLSE ) na rok do godinu dana (trezorski zapisi) ili na rok iznad godinu dana (obveznice). Za Republiku Srpsku između trezorskih zapisa i obveznica sa jedne strane i kredita sa druge strane nema neke suštinske razlike … sve su to različite forme javnog duga. Kupac trezorskog zapisa/obveznice Republike Srpske može prodati trezorski zapis/obveznicu prije dospjeća i na taj način transformisati potraživanje u novac. To je osnovna razlika između zaduživanja na finansijskom i banakarskom tržištu (kredit). Čitaj dalje
Koji oblik štednje odabrati I ?
Konačna odluka zavisi od potreba i mogućnosti pojedinca koji štedi. Ako može štedi na kratak rok najpogodniji oblik je bankarska štednja. Ukoliko štedi dugoročno i ima ugovorenu bruto platu najprofitabilnije je ulagati u EPF. U slučaju dugoročne štednje bez poreskih olakšica, prednost ima životno osiguranje jer ono može biti kombinovano i sa pokrivanjem zdravstvenih rizika. Čitaj dalje
Kamatna stopa na štednju
Banke veliki dio investicione aktivnosti privrede finansiraju iz domaće štednje. Bez investicija nema dugoročno održivog privrednog razvoja, šta znači da je štednja jedan od ključnih generator razvoja ekonomije. Skupa štednja, skupe investicije, usporen razvoj. Ovo je makroekonomska dimenzija kamatne stope na štednju. Čitaj dalje
Mehanizam djelovanja sankcija – primjer Rusije
Kako sankcije stežu obruč oko ekonomskog sistema najveće zemlje na svijetu, kojim mehanizmom one djeluju na ekonomske varijable i može li im se ruska ekonomija oduprijeti? Čitaj dalje
O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini
Objavljeno u časopisu Računovodstvo i poslovne finansije, Sarajevo.
Jović, Dragan. 2014. „O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini”. Računovodstvo i poslovne finansije, br. 7/14: 70-76.
Sažetak
U odnosu na odabrane zemlje, ali i u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska ima najvišu zateznu kamatnu stopu. Razlozi za njeno smanjenje su mnogostruki, a mi smo izdvojili njih ukupno devet. Čitaj dalje
Modeliranje zatezne kamatne stope
Objavljeno u časopisu Banke u BiH , Sarajevo.
Jović, Dragan. 2014.“ Modeliranje zatezne kamatne stope”. Banke u BiH. br. 153 God. XVI: 28-33.
Sažetak
Model određivanja zatezne kamatne stope (ZKS) u Bosni i Hercegovini se razlikuje od modela u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju u našem neposrednom okruženju. U Bosni i Hercegovini, njenim entitetima Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, ZKS je određena kao fiksna stopa, a ne kao varijabilna stopa sa dvije komponente; baznom kamatnom stopom (b.k.s). i fiksnim djelom (maržom). Čitaj dalje
Uvod u postove o zateznoj kamatnoj stopi u Srpskoj
U potrazi za makroekonomskim podacima krajem 2013.g. sam na jednom hrvatskom sajtu našao informacije o visini zatezne kamatne stope u RH, a u vezi izmjena zakona o zateznoj kamatnoj stopi (z.k.s.). Odmah sam napravio kratku komparativnu analizu zateznih kamatnih stopa u eks YU i shvatio da je Srpska (18,25%), apsolutni šampion, čak i u odnosu na FBiH (12%), a ovakvo stanje u BiH traje od 2001.g. Čitaj dalje
