U medicini se ista boljka u različitim državama liječi na gotovo istovjetan način, a u svijetu ne postoje dvije države sa potpuno istom ekonomskom politikom.
Category: Macroeconomics/Makroekonomija
Vlada Bosne i Hercegovine – Potencijalni prvi zadatak
Uskoro će biti formiran Savjet ministara BiH ili Vjeće ministara BiH, što je formalni naziv za bosansku vladu na državnom nivou.
Kvar u američkoj ekonomiji – September 11
Opšte je mišljenje da su Federalne rezerve počele sa monetarnom ekspanzijom/štampanjem novca u martu 2020.godine, nakon izbijanja pandemije, a da je do tada sve bilo u redu sa američkom ekonomijom.
Царство небеско и царство земаљско
Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори, у релиогозном рјечнику означене као литије, су биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.
Године које су појели скакавци
У економској науци и економској пракси је одувијек владала заокупљеност економским растом, који је под условом да је све остало једнако, доживљаван као мјера успјешности једног економског система.
Босанскохерцеговачка листа
Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.
Ursula o minimalcu
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula Gertrud von der Leyen) je na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta, koja je održana 16. septembra 2020. godine u Briselu, govoreći o solidarnosti među evropskim državama u aktuelnim uslovima krize, pokrenula pitanje minimalne mjesečna zarade na nivou Evropske Unije (EU).
Šta kada nestane nafte? Pa,… litijum – drugi dio
Kada nafte nestane, vjerovatno će zemlje bogate litijem uživati blagodeti svojih zaliha prirodnih bogatstava slično kao što je sada slučaj sa zemljama koje su bogate naftom.
Kečap
Većina radnika kada je riječ o mjerenju ekonomskih pojava najbolje razumije promjene koje su izražene na godišnjem nivou. Npr. za koliko su porasli troškovi života u odnosu na prethodnu godinu, kolika je godišnja stopa rasta industrijske proizvodnje, za koliko je porasla poljoprivredna proizvodnja u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu, koliko je godišnja inflacija, koliko metara rakije smo ispekli više u odnosu na prošlu godinu itd. Čitaj dalje
Sloboda izbora
Glavni cilj novčane/monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) je stopa inflacije tj. stopa rasta potrošačkih cijena. Cilj ECB je inflacija na godišnjem nivou od blizu ali ispod 2% (eng. close but below 2%), i to u srednjem roku. Cilj je usvojen 1998.g., a preciziran 2003.g. od strane Upravnog vijeća ECB. Ova inflacija se zove ciljana inflacija, a ova vrste novčane politike se zove ciljanje inflacije ili inflaciono targetiranje (eng. target – cilj). Zašto ECB „ganja“ rast cijena/inflaciju od 2% i kako to čini? Čitaj dalje
Kreditni semafor
Kako će se ponašati, kretati, određene pojave/varijable je jedno od ključnih dilema i predmeta istraživanja u svim ljudskim djelatnostima.Prognoza se može izvršiti manje ili više složenim metodama, a komplikovani načini prognoze nisu garant uspješne prognoze, kao što ni jednostavne metode ne treba a priori odbacivati.
Jedanaesta recesija i jedanaesta petoljetka
Koje ekonomske informacije iz svijetske ekonomije će biti predstavljene javnom mnjenju jedne zemlje pretežno zavisi od geografskog položaj te iste zemlje. BiH pretežno ne trguje sa Zimbabveom, radnici iz BiH pretežno ne idu da rade na Haiti, strani investitori u BiH nisu većinom iz Južnoafričke Republike. Kako je BiH evropska zemlja i naše interesovanja su uglavnom vezana za evropske ekonomije i posredno za američku. Naša evrocentričnost je zapravo amerikocentričnost, jer je u velikom dijelu Evrope uticaj SAD vrlo jak i star, sa razlogom… seže od Maršalovog plana (1948. g.) Čitaj dalje
Fiat
Nakon prethodnog posta u kojem sam objasnio suštinu kreiranja novca (“potezom pera” od strane Federalnih rezervi), pojavila se dilema kako izgleda aktiva/imovina FED-a? Pretpostavka elementarne logike je da ako pasiva/obaveze/novac FED-a naraste skoro 5 puta za samo 12 godina tako brzo kreiran novac bi trebao imati vrlo visoku podlogu u obliku ne samo deviznih rezervi već prije svega zlata?! Čitaj dalje
Ex nihilo
Da bi se proizvela neka roba/fizički proizvod prvi korak u proizvodnom smislu je kupovina sirovina (mašina je već kupljena). Predradom sirovina dobijaju se poluproizvodi, a na kraju proizvodnog ciklusa finalni proizvod. Čitaj dalje
Stabilnost konvertibilne marke
Nakon ocjene povjerenja građana u valutni odbor, ispitano je mišljenje građana o stabilnosti, odnosno sigurnosti domaće valute. Čitaj dalje
Valutni odbor u Bosni i Hercegovini
Prema posljednjim podacima štednja građana bilježi rast, te je krajem oktobra ukupna štednja dostigla rekordnu vrijednost od 11,83 milijardi KM. Čitaj dalje
Kapitalizam sa ljudskim likom
Istorija nas uči da je razvoj ljudske civilizacije stalno izložen opasnostima.
U današnje vrijeme te opasnosti su oružja za masovno uništenje, posljedice klimatskih promjena, gomilanje naoružanja, bolesti zavisnosti, duhovno rastrojstvo pojedinca i društva, mržnja… Pored tih, jedna od velikih opasnosti koja po razvoj društva može da ima katastrofalne posljedice je nejednakost.
Upravo je to tema maestralno urađenog djela „Kapital u XXI vijeku“, čiji je autor mladi francuski ekonomista i matematičar Toma Piketi.
Evroazija na Balkanu
U Bosni i Hercegovini, pogotovo u Republici Srpskoj, dio Evroazije tj. Rusija velika je tema, isto kao što je velika tema bio izbor posljednjeg američkog predsjednika. Čitaj dalje
Državna intervencija
Ekonomski problemi se ponekad tretiraju izolovano, izvan ekonomskog sistema u kojem su nastali. Ako se elementi ekonomskog sistema ne dovode u međusobnu vezu, postavljeni problem je vrlo teško riješiti. Da li je nešto ekonomski problem koji se tiče izvršne vlasti (npr. Vlade Republike Srpske, u daljem tekstu vlada) zavisi od definisanih ciljeva ekonomske politike, ali i prihvaćenog modela privrednog razvoja. Čitaj dalje
Šta će biti ako se raspadne EU?
Већ годинама домаћа штампа је крцата насловима из којих се може закључити да ЕУ само што се није распала[1]. Иако ЕУ јесте у дубокој кризи која се огледа у јачању ултрадесничарских и анархо-комунистичких политичких покрета и организација, ријетко се ко пита шта би било са грађанима земаља чланица, па и са грађанима сусједних земаља, ако би заиста до овога и дошло. Čitaj dalje
