Emisije javnog duga u Srbiji – Po 48. put

Sa aspekta javnog duga  nova godina je Srbiji počela loša, a nastavila je još  lošije.

Čitaj dalje

Narodna banaka Srbije povećala kamatnu stopu – U pravo vrijeme?

Narodna banaka  Srbije (NBS) je  aprilu ove godine, ne čekajući  odluke ECB-a o povećanju kamatnih stopa, odlučila da poveća  referentnu kamatnu stopu i to prvi put u zadnjih  skoro devet godina.

Čitaj dalje

Referentna kamatna stopa Federalnih rezervi – Počelo hlađenje

Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, Federalne  rezerve (FED), najznačajnija centralna banka na svijetu je juče 16.3.2022, odlučila da poveća svoju referentnu kamatnu stopu.

Čitaj dalje

Kamatna stopa Centralne banke Turske – Kriza pravoslavlja

Monetarna politika koju vodi Centralna banka Turske (CBT) je godinama bila zasnovana na jednom vrlo jednostavnom i opštepoznatom  pravilu, koje primjenjuju mnoge svjetske banke.

Čitaj dalje

Kvar u američkoj ekonomiji – September 11

Opšte je mišljenje da su  Federalne  rezerve  počele sa monetarnom ekspanzijom/štampanjem novca u martu 2020.godine, nakon izbijanja pandemije, a da je do tada sve bilo  u redu sa američkom ekonomijom.

Čitaj dalje

Američka monetarna politika – Pandemija over?

Svjetski monetarni sistem se nalazi na prekretnici koja je označena kao početak smanjenja štampanja novca u prvoj svjetskoj ekonomiji.

Čitaj dalje

Devizni kurs konvertibilne marke u odnosu na euro – Sveta krava

Niko se više u Bosni ne sjeća kada je posljednji put neki bosanski ekonomista pomenuo devizni kurs  KM u odnosu na EUR (1 EUR = 1,955830 KM)  i postavio pitanje opravdanosti, ispravnosti i realnosti postojećeg nivoa deviznog kursa.

Čitaj dalje

Ликвидност у Босни и Херцеговини – Седална економија

Професија са којом се човјек бави значајно опредјељује једну врсту његовог животног стила, који се тиче положаја тијела приликом обављања послова.

Читај даље

Inflacija u SAD – Iluzija šire slike

Rast potrošačkih  cijena je  u svim zemljama  prihvaćen kao mjera opšteg nivoa cijena tj. inflacije.

Čitaj dalje

Federalne rezerve – Vatra, točak i centralna banka

U ekonomskim/stručnim krugovima Amerikancima se prigovara da kroz  svakodnevno štampanje dolara zloupotrebljavaju svoju monetarnu politiku i da na taj način sebi obezbjeđuju povlašten položaj  u međunarodnom ekonomskom sistemu na netržišnim osnovama.

Čitaj dalje

Nova monetarna strategija Evropske centralne banke – Promjena pravila igre

18 godina cilj monetarne politike ECB je bila stopa inflacije definisana kao “blizu, ali ispod 2%”, a 8.jula 2021.god. ECB je saopštila da mjenja svoju monetarnu strategiju i okviru nje cilj monetarne politike.

Čitaj dalje

Inflacija u SAD – 2023: Odiseja u Bosni?

Rast cijena energenata, podstaknut globalnim ekonomskim oporavkom i štampanjem dolara od strane centralne banke Sjedinjenih Američkih Država (FED/Federalne rezerve)  i štampanjem valuta ostalih velikih i značajnih centralnih banaka, su doveli inflaciju u SAD na nivo koji nije viđen u zadnjih 13 godina.

Čitaj dalje

Домаћа валута у Црној Гори – Дајмо светиње

У животу сваког друштва постоје времена кад је пажња свих његових чланова усмјерена на само једну друштвену појаву, која се у задатом времену и простору доживљава као судбоносно питање за даљи развој, па и опстанак, тога друштва.

Читај даље

Привредни систем Црне Горе – На једну карту

Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије  и избором евра за законско средство плаћања у земљи.

Читај даље

Дужничка криза у Црној Гори – Везаних руку

Општепознато је да је Црна Гора у врло тешкој дужничкој кризи, а ја ћу у овоме тексту дати своје мишљење о неким њеним монетарним, кредитним и валутним узроцима, као и о посљедицама. Читај даље

Kreditni rast u BiH – Anemična krvna slika

Sve zemlje na svijetu su tokom pandemije pokušavale, na razne načine, da održe pozitivne stope kreditnog rasta i da finansiraju preduzeća i građane novim kreditima, na višem nivou.

Čitaj dalje

Nema inflacije u eurozoni -Ništa novo na Zapadu

Eurosistem čine Evropska centralna banka (ECB) i 19 nacionalnih centralnih banaka zemalja koje su prihvatile evro kao svoju valutu i koje implementiraju monetarnu politiku ECB.

Čitaj dalje

Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima

U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju  srpsku javnost.

Čitaj dalje

Obaveze prema strancima – Kuda ideš Srbijo?

Negde od 2000-ih godina Srbija je usvojila politiku privlačenja stranih investicija kroz, što direktno što indirektno, plaćanje stranim investitorima, za svako otvoreno radno mesto.

Čitaj dalje

Rast kamatnih stopa na javni dug – Viđilantizam

U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.

Čitaj dalje

Инфлација и новац у зони евра – Паста за зубе

Став економске  струке је  да између инфлације тј. раста цијена и количине новца у оптицају постоји позитивна међузависност/корелација.

Читај даље

Српска монетарна политика – Пет фаза

Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној  већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке  и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.

Читај даље

Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje

Odnosi države Srbije i MMF-a  su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.

Čitaj dalje

Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13

Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената  монетарне политике.

Читај даље

Европска монетарна политика – Једна велика грешка

Европска централна банка/ЕЦБ је  водећи зајмодавац у зони евра,  али  и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске  струке.

Читај даље

Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet

Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.

Čitaj dalje

Босанскохерцеговачка листа

Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.

Читај даље

Posrtanje finansijskog diva

Kada je 8.4.2018. na čelo Dojčebanke AG Frankfurt (osnovana 1879.), koja zapošljava preko 100 hiljada ljudi, došao Kristijan Seving (Christian Sewing), rođen 1970. u njemačkom gradiću Bindeu, pokrajina Sjeverna Rajna-Vestfalija, činilo se da će ova najveća njemačka banka konačno biti pošteđena novih skandala i plaćanja kazni za učešće u finansijskim malverzacijama.

Čitaj dalje

Како упокојити вампира

Дуго времена економска  политика у свим европским земљама у  развоју (или транзиционим економијама) је вођена на принципима тзв. Вашингтонског концензуса (ВК) који се сводио на три  кључне  ријеч; стабилизуј-приватизуј-либерализуј.

Читај даље

Фаренхајт 2014

Банкарско-финансијски цинизам  “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.

Читај даље

Беспарица

Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски  систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.

Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?

Читај даље

Цјеложивотно учење

Да ли је 2020.г.  и у којој мјери, реприза 2009.г.  с обзиром на пад БДП-а?

Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?

Читај даље

Чудо невиђено

Мировање кредита, мировање обавеза по основу кредита, постоји као опција за онај дио бх привреде чија се неликвидност веже за прилагођавање економског система ванредним околностима.

Мировање кредита, тзв. мораторијум је  крајњи домет бх економске политике у сфери кредитне активности  банака.

Читај даље

А сад адио …

Депозити наших банака су годинама расли.

Читај даље

Српски квази новац у необраном грожђу

Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице  и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније  од  2009.г.  Република Српска има свој новац.

Ради се о квази новцу или о такозваном новцу,  јер он тада није имао,  а нема ни сада, све функције које новац мора  имати,  да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.

Читај даље

Бела ћао

У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?

Читај даље

Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола

Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних  прихода, раста јавних расхода  и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.

Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира  српске банке, али и српску државу.

Читај даље

Како је мало постало велико

Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује  – то је доказано. 

Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака)  је 1,45 млрд. КМ  (април 2020.г.).

Читај даље

Домаћа, а страна

О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве  (у даљем тексту накнада)  коју  Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са  каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава  на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .

Код ЦББиХ новац држе бх банке,  а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.

Читај даље

У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом

Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у  проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.

Читај даље

99,9999999999%

У комплетном бх јавном мнјењу, као и  “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став  да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.

Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима  погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?

Читај даље

Цијена слободе


И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.

Читај даље

Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju

Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti,  zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).

I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.

To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.

Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?

Čitaj dalje