Kao što je centralna banka SAD odgovorna za inflaciju u SAD, isto tako Evropska centralna banka (ECB) odgovara za inflaciju u zemljama koji koriste evro kao svoju valutu.
Category: Monetary analysis/Monetarne analize
Držanje novca u bankama – Radiše i štediše
Svaki ekonomski sistem, svaka vlada, svaka banka i svaka privreda želi da što više novca bude na računima u bankama.
Inflacija u SAD – Vladavina manjine
Za američku monetarnu politiku se često kaže da je izuzetno prilagodljiva pošto može mjenjati smjer vrlo brzo.
Stopa inflacije kao cilj ekonomske politike – Inflatorno oporezivanje
Svaka država uspostavlja i ubire različite vrste poreza koji služe za finansiranje javne potrošnje.
Visina kamatne stope – Bogatstvo različitosti
U Srbiji, Hrvatskoj i Bosni monetarna politika (koju vode centralne banke) se uči iz knjiga koje se mnogo ne razlikuju.
Balkanska, bosanska i zapadnjačka monetarna politika – Ima nešto mnogo neobično u državi Bosni?
Balkan u nekim ekonomskim stvarima kopira Zapad, a u nekim stvarima pokušava biti svoj, drugačiji i nezavisan.
Kamatna stopa na novac koji američke banke drže kod FED-a – Ostajte ovdje
Sjedinjene Američke Države nisu ovisne o uvozu energije u mjeri u kojoj je to Evropska unija i zato je njena borba protiv inflacije instrumentima monetarne politike mnogo efiksnija nego evropska.
Uticaj ponude novca na cijene u SAD – Manje novca, manja inflacija
Kako su SAD došle do inflacije od samo 7,1% (novembar 2022) i očekivanja da će do kraja godine ona biti još niža, u trenutku kada je inflacija u eurozoni 10%, a u Bosni 17,4% (oktobar 2022)?
Inflacija u Srbija – Korpa
U istorijskim čitankama stoji da je Sretenjski ustav iz 1835. godine bio do te mjere originalan, napredan i liberalan (po uzoru na francuski) da su sve tri velike carevine toga doba (ruska, austrougarska i otomanska) odmah po njegovom donošenju tražila od Knjaževine Srbije da ga ukine, a to je naravno i učinjeno.
Uticaj američke monetarne politike na inflaciju u Bosni i Hercegovini – Tako daleko, a tako blizu
Veza između monetarne politike američka centralna banka (FED) i inflacije u BiH u 2022.godini, iako nije očigledna ipak postoji.
Borba protiv inflacije u 2022.godini – Izgubljena bitka
Kakvi su rezultati dosadašnje polugodišnje borbe protiv inflacije u SAD, nakon što je američka centralna banka pet puta podigla kamatnu stopu?
Američka monetarna politika – Miki Maus?
Pristalice teorije evolucije ljudskog roda smatraju da je daleki predak Homo Sapiensa morao po svojoj prirodi biti oportunista, jer je samo tako mogao opstati u surovoj životnoj sredini.
Da li je korištenje slobodnih deviznih rezervi CBBiH za kreditiranje bosanskih entiteta u suprotnosti sa modelom valutnog odbora? – Ako laže koza, ne laže rog
Na prijedlog člana Predsjedništva BiH g.Milorada Dodika da CBBiH slobodne devizne rezerve posudi bosanskim entitetima CBBiH je reagovala izuzetno negativno.
Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano
Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.
Monetarna politika Evropske centralne banke – Gledaj šta rade, a ne šta govore
Ekonomisti iz Zapadne Evrope su zadnjih 30 godina poručivali svim centralnim bankama iz Istočne i Južne Evrope da ne kreditiraju svoju državu i svoje banke.
Monetarna politika Srbije u 2021.godini- U potrazi za izgubljenim rastom
Narodna banka Srbije (NBS) je tek u aprili ove godine, nakon tačno 9 godina, odlučila da ponovo poveća kamatne stope, a povećala je referentnu kamatnu stopu i u maju i u junu i sada je njena vrijednost 2,5%.
Uzroci inflacije u SAD, Evropskoj uniji, na Balkanu i šire – Rahmetli Fridman
Prošle godine, u ovo doba, svi vodeći ekonomisti u Evropi i SAD su tvrdili da je inflacija prolazna i da je nastala kao posljedica; uskih grla u proizvodnji, prekida u isporuci roba zbog epidemioloških restrikcija, nedostatka poluprovodnika, poremećaja u trgovačkoj logistici i zbog mnogo čega drugog.
Narodna banaka Srbije povećala kamatnu stopu – U pravo vrijeme?
Narodna banaka Srbije (NBS) je aprilu ove godine, ne čekajući odluke ECB-a o povećanju kamatnih stopa, odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu i to prvi put u zadnjih skoro devet godina.
Referentna kamatna stopa Federalnih rezervi – Počelo hlađenje
Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, Federalne rezerve (FED), najznačajnija centralna banka na svijetu je juče 16.3.2022, odlučila da poveća svoju referentnu kamatnu stopu.
Kamatna politika Narodne banke Srbije – Čekajući ECB?
Narodna banka Srbije (NBS) već godinama vodi vrlo aktivnu monetarnu politiku.
Kamatna stopa Centralne banke Turske – Kriza pravoslavlja
Monetarna politika koju vodi Centralna banka Turske (CBT) je godinama bila zasnovana na jednom vrlo jednostavnom i opštepoznatom pravilu, koje primjenjuju mnoge svjetske banke.
Kvar u američkoj ekonomiji – September 11
Opšte je mišljenje da su Federalne rezerve počele sa monetarnom ekspanzijom/štampanjem novca u martu 2020.godine, nakon izbijanja pandemije, a da je do tada sve bilo u redu sa američkom ekonomijom.
Američka monetarna politika – Pandemija over?
Svjetski monetarni sistem se nalazi na prekretnici koja je označena kao početak smanjenja štampanja novca u prvoj svjetskoj ekonomiji.
Ликвидност у Босни и Херцеговини – Седална економија
Професија са којом се човјек бави значајно опредјељује једну врсту његовог животног стила, који се тиче положаја тијела приликом обављања послова.
Nova monetarna strategija Evropske centralne banke – Promjena pravila igre
18 godina cilj monetarne politike ECB je bila stopa inflacije definisana kao “blizu, ali ispod 2%”, a 8.jula 2021.god. ECB je saopštila da mjenja svoju monetarnu strategiju i okviru nje cilj monetarne politike.
Привредни систем Црне Горе – На једну карту
Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије и избором евра за законско средство плаћања у земљи.
Дужничка криза у Црној Гори – Везаних руку
Општепознато је да је Црна Гора у врло тешкој дужничкој кризи, а ја ћу у овоме тексту дати своје мишљење о неким њеним монетарним, кредитним и валутним узроцима, као и о посљедицама. Читај даље
Nema inflacije u eurozoni -Ništa novo na Zapadu
Eurosistem čine Evropska centralna banka (ECB) i 19 nacionalnih centralnih banaka zemalja koje su prihvatile evro kao svoju valutu i koje implementiraju monetarnu politiku ECB.
Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života
Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.
Инфлација и новац у зони евра – Паста за зубе
Став економске струке је да између инфлације тј. раста цијена и количине новца у оптицају постоји позитивна међузависност/корелација.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13
Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената монетарне политике.
Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet
Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.
Српски квази новац у необраном грожђу
Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
Бела ћао
У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?
Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Како је мало постало велико
Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује – то је доказано.
Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака) је 1,45 млрд. КМ (април 2020.г.).
Домаћа, а страна
О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве (у даљем тексту накнада) коју Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .
Код ЦББиХ новац држе бх банке, а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.
99,9999999999%
У комплетном бх јавном мнјењу, као и “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.
Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?
Цијена слободе
И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.
Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju
Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti, zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).
I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.
To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.
Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?
Negativna kamatna stopa
U jednom od prethodnih postova sam obećao da ću ponuditi svoje objašnjenje negativnih kamatnih stopa na javni dug FBiH, tj. da ću „pokušati“ objasniti zašto FBiH zarađuje kada joj druga lica (pravna ili fizička) pozajmljuju novac.
Ispod nule
Od druge polovine 2011.god. Federacija BiH se zadužuje na finansijskom tržištu BiH. Umjesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka FBiH emituje hartije od vrijednosti različitog dospijeća na Sarajevskoj berzi (SASE). I kredit i emitovana hartija od vrijednosti predstavljaju javni dug FBiH i na oba načina FBiH prikuplja novčana sredstva za finansiranje javnih rashoda.
Bez kiseonika
Кад не би било радничких дознака из иностранства, кредита ММФ-а и осталих ино финансијских установа, улаза страног капитала у БиХ кроз директне и портфолио инвестиције и кроз давање страних кредита бх банкама и предузећима босанскохерцеговачки спољнотрговински сектор би већ одавно остао без девиза тј. без кисеоника.
