Inflacija u Srbija – Korpa

U istorijskim čitankama stoji da je  Sretenjski ustav  iz 1835. godine bio do te mjere  originalan, napredan i liberalan (po uzoru na francuski) da su sve tri velike carevine toga doba  (ruska, austrougarska i otomanska) odmah po njegovom donošenju tražila od  Knjaževine Srbije da ga ukine, a to je naravno  i učinjeno.

Čitaj dalje

Uticaj američke monetarne politike na inflaciju u Bosni i Hercegovini – Tako daleko, a tako blizu

Veza između monetarne  politike  američka centralna banka (FED) i inflacije u BiH u 2022.godini, iako nije očigledna ipak postoji.

Čitaj dalje

Borba protiv inflacije u 2022.godini – Izgubljena bitka

Kakvi su rezultati dosadašnje polugodišnje  borbe protiv inflacije u  SAD, nakon što je američka centralna banka  pet puta podigla  kamatnu stopu?

Čitaj dalje

Američka monetarna politika – Miki Maus?

Pristalice teorije evolucije ljudskog roda smatraju da je daleki predak Homo Sapiensa morao po svojoj  prirodi biti oportunista, jer je samo tako mogao opstati u surovoj životnoj sredini.

Čitaj dalje

Da li je korištenje slobodnih deviznih rezervi CBBiH za kreditiranje bosanskih entiteta u suprotnosti sa modelom valutnog odbora? – Ako laže koza, ne laže rog

Na prijedlog člana Predsjedništva BiH g.Milorada Dodika da CBBiH slobodne devizne rezerve posudi bosanskim entitetima CBBiH je reagovala izuzetno negativno.

Čitaj dalje

Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano

Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.

Čitaj dalje

Monetarna politika Evropske centralne banke – Gledaj šta rade, a ne šta govore

Ekonomisti iz Zapadne Evrope su zadnjih 30 godina poručivali svim centralnim bankama iz Istočne i Južne Evrope da ne kreditiraju svoju državu i svoje banke.

Čitaj dalje

Monetarna politika Srbije u 2021.godini- U potrazi za izgubljenim rastom

Narodna banka Srbije (NBS) je tek u aprili ove godine, nakon tačno  9 godina, odlučila da ponovo poveća kamatne stope, a povećala je referentnu kamatnu stopu i u maju i u junu i sada je njena vrijednost 2,5%.

Čitaj dalje

Uzroci inflacije u SAD, Evropskoj uniji, na Balkanu i šire – Rahmetli Fridman

Prošle godine, u ovo doba, svi vodeći ekonomisti u Evropi i SAD su tvrdili da je inflacija prolazna i da je nastala kao posljedica; uskih grla u proizvodnji, prekida u isporuci roba zbog epidemioloških  restrikcija, nedostatka poluprovodnika, poremećaja u trgovačkoj logistici  i zbog mnogo čega drugog.

Čitaj dalje

Narodna banaka Srbije povećala kamatnu stopu – U pravo vrijeme?

Narodna banaka  Srbije (NBS) je  aprilu ove godine, ne čekajući  odluke ECB-a o povećanju kamatnih stopa, odlučila da poveća  referentnu kamatnu stopu i to prvi put u zadnjih  skoro devet godina.

Čitaj dalje

Referentna kamatna stopa Federalnih rezervi – Počelo hlađenje

Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, Federalne  rezerve (FED), najznačajnija centralna banka na svijetu je juče 16.3.2022, odlučila da poveća svoju referentnu kamatnu stopu.

Čitaj dalje

Kamatna stopa Centralne banke Turske – Kriza pravoslavlja

Monetarna politika koju vodi Centralna banka Turske (CBT) je godinama bila zasnovana na jednom vrlo jednostavnom i opštepoznatom  pravilu, koje primjenjuju mnoge svjetske banke.

Čitaj dalje

Kvar u američkoj ekonomiji – September 11

Opšte je mišljenje da su  Federalne  rezerve  počele sa monetarnom ekspanzijom/štampanjem novca u martu 2020.godine, nakon izbijanja pandemije, a da je do tada sve bilo  u redu sa američkom ekonomijom.

Čitaj dalje

Američka monetarna politika – Pandemija over?

Svjetski monetarni sistem se nalazi na prekretnici koja je označena kao početak smanjenja štampanja novca u prvoj svjetskoj ekonomiji.

Čitaj dalje

Likvidnost u Bosni i Hercegovini – Sedalna ekonomija

Profesija sa kojom se čovjek bavi značajno opredjeljuje jednu vrstu njegovog životnog stila, koji se tiče položaja tijela prilikom obavljanja poslova.

Čitaj dalje

Nova monetarna strategija Evropske centralne banke – Promjena pravila igre

18 godina cilj monetarne politike ECB je bila stopa inflacije definisana kao “blizu, ali ispod 2%”, a 8.jula 2021.god. ECB je saopštila da mjenja svoju monetarnu strategiju i okviru nje cilj monetarne politike.

Čitaj dalje

Privredni sistem Crne Gore – Na jednu kartu

Uzrok krize crnogorskog javnog duga je pored monetarne kapitulacije i jedna karakteristika njenog privrednog sistema, koja je stvarana uporedo sa potpunom eurizacijom ekonomije  i izborom evra za zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji.

Čitaj dalje

Dužnička kriza u Crnoj Gori – Vezanih ruku

Opštepoznato je da je Crna Gora u vrlo teškoj dužničkoj krizi, a ja ću u ovome tekstu dati svoje mišljenje o nekim njenim monetarnim, kreditnim i valutnim uzrocima, kao i o posljedicama. Čitaj dalje

Nema inflacije u eurozoni -Ništa novo na Zapadu

Eurosistem čine Evropska centralna banka (ECB) i 19 nacionalnih centralnih banaka zemalja koje su prihvatile evro kao svoju valutu i koje implementiraju monetarnu politiku ECB.

Čitaj dalje

Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života

Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.

Čitaj dalje

Inflacija i novac u zoni evra – Pasta za zube

Stav ekonomske  struke je  da između inflacije tj. rasta cijena i količine novca u opticaju postoji pozitivna međuzavisnost/korelacija.

Čitaj dalje

Srpska monetarna politika – Pet faza

Odnos monetarne politike prema domaćem budžetu i domaćim preduzećima se u Srbiji, kao i u ogromnoj  većini zemalja, u zadnjih 25 godina formirao pod uticajem ideologije, struke  i na kraju epidemije, a naravno i između ovih krajnosti – kroz njihovu kombinaciju.

Čitaj dalje

Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje

Odnosi države Srbije i MMF-a  su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.

Čitaj dalje

Kamatna politika Narodne banke Srbije – Sretni broj 13

Narodna banka Srbije/NBS je, za razliku od Centralne banke Bosne i Hercegovine/CBBiH, zakonski ovlaštena za upotrebu mnoštva instrumenata  monetarne politike.

Čitaj dalje

Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet

Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.

Čitaj dalje

Srpski kvazi novac u neobranom grožđu

Od 2011.g. Republika Srpska emituje direktno obveznice  i trezorske zapise na Banjalučkoj berzi (BLSE), ranije su na BLSE uvrštene emisije vezane za ratni period (1992.g-1995.g.), a najkasnije  od  2009.g.  Republika Srpska ima svoj novac.

Radi se o kvazi novcu ili o takozvanom novcu,  jer on tada nije imao,  a nema ni sada, sve funkcije koje novac mora  imati,  da bi po ekonomskoj teoriji mogao biti proglašen za novac u punom smislu te riječi.

Čitaj dalje

Bela ćao

U ogromnoj većini država postoji samo jedno zakonsko sredstvo plaćanja i zato bi vjerovatno trebala postojati i njegova suprotnost – nezakonito sredstvo plaćanja?

Čitaj dalje

Povratak srpske monetarne politike sa Sjevernog pola

Bosanskohercegovačka javnost zna da se Srbija isto kao i Bosna i Hercegovina zbog pada javnih  prihoda, rasta javnih rashoda  i smanjenja ekonomske aktivnosti morala zadužiti kod stranih povjerilaca.

Međutim, naša javnost ne zna da je Narodna banka Srbije po prvi put u svojoj novijoj monetarnoj istoriji odlučila da, za srpsku ekonomiju u velikom obimu, kreditira  srpske banke, ali i srpsku državu.

Čitaj dalje

Kako je malo postalo veliko

Bosanskohercegovački bankarski sektor značajno više potražuje od stranih pravnih lica nego što im duguje  – to je dokazano. 

Neto strana aktiva bh bankarskog sektora (razlika između strane aktive banaka i strane pasive banaka)  je 1,45 mlrd. KM  (april 2020.g.).

Čitaj dalje

Domaća, a strana

O negativnoj naknadi na novčana sredstva iznad obavezne rezerve  (u daljem tekstu naknada)  koju  Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) obračunava bh komercijalnim bankama ranije je pripovjedano, ali je izostalo povezivanje naknade sa  kamatnom stopom koju Evropska centralna banka (ECB) takođe obračunava  na novčana sredstva iznad obavezne rezerve bankama u zoni evra (eng. deposit facility rate) .

Kod CBBiH novac drže bh banke,  a kod ECB banke iz zemalja u kojima je evro zakonsko sredstvo plaćanja.

Čitaj dalje

99,9999999999%

U kompletnom bh javnom mnjenju, kao i  “skoro” potpuno u našoj ekonomskoj i bankarskoj struci, već 20 godina vlada kategoričan, nedvosmislen i tvrdoglav stav  da Centralna banaka Bosne i Hercegovine (CBBiH) ne vodi monetarnu politiku.

Apsolutno negiranje uloge CBBiH u našem ekonomskom sistemu i našoj ekonomskoj politici ide čak i dotle da se ona u stručnim kuloarima  pogrdno naziva “običnom mjenjačnicom”, jer ne može davati kredite bh pravnim licima, a glavni joj je posao da razmijenjuje/mijenja konvertibilnu marku za evro!?

Čitaj dalje

Cijena slobode


I Bosna i Hercegovina i Srbija su se zbog ekonomskog šoka koji je prouzrokovla pandemija zadužile na ino tržištu, Srbija je emitovala obveznice na ino berzi, a BiH je uzela kredit od MMF-a.

Čitaj dalje

Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju

Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti,  zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).

I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.

To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.

Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?

Čitaj dalje

Negativna kamatna stopa

U jednom od prethodnih postova sam obećao da ću ponuditi svoje objašnjenje negativnih kamatnih stopa na javni dug FBiH, tj. da ću „pokušati“ objasniti zašto FBiH zarađuje kada joj druga lica (pravna ili fizička) pozajmljuju novac.

Čitaj dalje

Ispod nule

Od druge polovine 2011.god.  Federacija BiH se zadužuje na finansijskom tržištu BiH. Umjesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka  FBiH emituje hartije  od vrijednosti različitog dospijeća na Sarajevskoj berzi (SASE). I kredit i emitovana hartija od vrijednosti predstavljaju javni dug FBiH i na oba načina FBiH prikuplja novčana sredstva za finansiranje javnih rashoda.

Čitaj dalje

Bez kiseonika

Kad ne bi bilo radničkih doznaka iz inostranstva, kredita MMF-a i ostalih ino finansijskih ustanova, ulaza stranog kapitala u BiH kroz direktne i portfolio investicije  i kroz davanje stranih kredita bh bankama i preduzećima bosanskohercegovački spoljnotrgovinski sektor bi već odavno ostao bez deviza tj. bez kiseonika.

Čitaj dalje

Reks

U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS).  Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.

Čitaj dalje

Izlazna strategija ili “lako unutra, a teško napolje”

Američka centralna banka – FED, već godinama vodi restriktivnu monetarnu politiku. Restriktivna monetarna politika predstavlja  rast referentnih kamatnih stopa centralne banke, jer to povećava kamatne stope banaka.  Za skupljim kreditima manja je tražnja. Čitaj dalje

Jedna mala razlika između ECB i FED-a

I Evropska centralna banka (ECB) kao i  Centralna banka  SAD (FED) su vodile nekonvencionalnu tj. neuobičajenu monetarnu politiku. Nekonvencionalnost monetarne politike se ogleda u vrlo niskim referentnim kamatnim stopama koje su ili bile 0%  (FED) ili  su još uvijek 0% (ECB). Čitaj dalje

Fiat

Nakon prethodnog posta u kojem sam objasnio  suštinu kreiranja novca (“potezom pera” od strane  Federalnih rezervi), pojavila  se dilema kako izgleda aktiva/imovina FED-a?  Pretpostavka elementarne logike je da ako pasiva/obaveze/novac FED-a  naraste  skoro 5 puta za  samo 12  godina  tako brzo kreiran novac  bi trebao imati vrlo visoku podlogu u obliku ne samo deviznih rezervi već prije svega zlata?! Čitaj dalje