Rast deviznih rezervi, o kojima u svakoj državi brigu vodi emisiona banka, a u BiH to je Centralna banka BiH, se u BiH uvijek doživljava kao izuzetan uspjeh i pozitivna stvar.
Category: Money/Novac
Krediti u 2021. – Humanizam i renesansa
Rast kredita u bankama je jedan od najboljih pokazatelja ekonomske dinamike i očekivanja o ekonomskim aktivnostima.
Nova monetarna strategija Evropske centralne banke – Promjena pravila igre
18 godina cilj monetarne politike ECB je bila stopa inflacije definisana kao “blizu, ali ispod 2%”, a 8.jula 2021.god. ECB je saopštila da mjenja svoju monetarnu strategiju i okviru nje cilj monetarne politike.
Привредни систем Црне Горе – На једну карту
Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије и избором евра за законско средство плаћања у земљи.
Дужничка криза у Црној Гори – Везаних руку
Општепознато је да је Црна Гора у врло тешкој дужничкој кризи, а ја ћу у овоме тексту дати своје мишљење о неким њеним монетарним, кредитним и валутним узроцима, као и о посљедицама. Читај даље
Obaveze prema strancima – Kuda ideš Srbijo?
Negde od 2000-ih godina Srbija je usvojila politiku privlačenja stranih investicija kroz, što direktno što indirektno, plaćanje stranim investitorima, za svako otvoreno radno mesto.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Viđilantizam
U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13
Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената монетарне политике.
Da li je Bitcoin novo zlato XXI vijeka?
Kada sam se prvi put, prije deset godina, upoznala sa Bitcoinom, nisam mogla zamisliti da bi nešto poput toga, toliko nepouzdano, bez pokrića, bez regulative, moglo da ima bilo koju značajnu vrijednost, a posebno ne onu kojoj danas svjedočimo.
Nepodnošljiva lakoća normiranja
Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski sistem od naročitog značaja.
Фаренхајт 2014
Банкарско-финансијски цинизам “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.
За унутрашњу употребу
Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.
Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.
А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).
Српски квази новац у необраном грожђу
Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
Бела ћао
У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?
Цијена слободе
И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.
Negativna kamatna stopa
U jednom od prethodnih postova sam obećao da ću ponuditi svoje objašnjenje negativnih kamatnih stopa na javni dug FBiH, tj. da ću „pokušati“ objasniti zašto FBiH zarađuje kada joj druga lica (pravna ili fizička) pozajmljuju novac.
Kreditni semafor
Kako će se ponašati, kretati, određene pojave/varijable je jedno od ključnih dilema i predmeta istraživanja u svim ljudskim djelatnostima.Prognoza se može izvršiti manje ili više složenim metodama, a komplikovani načini prognoze nisu garant uspješne prognoze, kao što ni jednostavne metode ne treba a priori odbacivati.
Četiri godine samoće
Ekonomija je društvena nauka. Prirodne nauke (hemija, fizika, bilogija, medicina …) su egzaktnije od društvenih nauka, pa samim tim i od ekonomije. U medicini su npr. donja i gornja granica limfocita,eritrocita i leukocita označene kao granice određene vrste zdravlja. Sve izvan toga intervala označava blaže ili teže obolenje. Čitaj dalje
Izlazna strategija ili “lako unutra, a teško napolje”
Američka centralna banka – FED, već godinama vodi restriktivnu monetarnu politiku. Restriktivna monetarna politika predstavlja rast referentnih kamatnih stopa centralne banke, jer to povećava kamatne stope banaka. Za skupljim kreditima manja je tražnja. Čitaj dalje
Jedna mala razlika između ECB i FED-a
I Evropska centralna banka (ECB) kao i Centralna banka SAD (FED) su vodile nekonvencionalnu tj. neuobičajenu monetarnu politiku. Nekonvencionalnost monetarne politike se ogleda u vrlo niskim referentnim kamatnim stopama koje su ili bile 0% (FED) ili su još uvijek 0% (ECB). Čitaj dalje
Kraj kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke
Kraj 2018. godine istovremeno predstavlja i kraj izuzetno ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke (ECB), monetarne politike koja je uzrokovana globalnom ekonomsko-finansijskom krizom, ali i krizom javnog duga u pojedinim zemljama zone evra.
Ova vrsta monetarne politike se sprovodila između ostalog kroz tzv. program kupovine aktive (eng. asset purchase programme/APP), tj. kreditiranje rezidenata zone evra (pravnih lica sa sjedištem u zoni eura) kupovinom obveznica korporativnog sektora (privreda i finansijske institucije), ali i državnih/vladinih obveznica. Čitaj dalje
Šesti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kreditni rast i kreditni slom, I dio”
Bankarski, indirektni model finansiranja privrede (u metodologiji CBBiH/MMF privreda je označena kao nefinansijska privatna preduzeća), na domaćem tržištu nema takmaca u nebankarskim finansijskim institucijama (osiguravajaća društva, mikrokreditne organizacije) niti u direktnim oblicima finansiranja privrede. Aktiva banaka u BiH je 84% ukupne aktive be-ha finansijskog sektora (XII 2012. godine)[1]. Promet na domaćim berzama, BLSE i SASE, je izuzetno nizak, i u odnosu na tržišnu kapitalizaciju berzi (eng. turnover ratio) iznosi (XII 2013) svega 0,014 i 0,011 respektivno (prometuje se svega 1,4% i 1,1% tržišne kapitalizacije). Čitaj dalje
Četvrti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Efekat istiskivanja”
U čisto teorijskom smislu efekat istiskivanja (eng. crowding out effect) se odnosi na istiskivanje privatnog sektora sa finansijskog tržišta u uslovima ekspanzivne fiskalne politike od strane javnog sektora. Privatni sektor su privreda i/ili stanovništvo, a do istiskivanja dolazi kada država puno troši (ekspanzivna fiskalna politika) i zadužuje se kod banaka, koje zbog toga daju manje kredita ostalim, privatnim, sektorima. Čitaj dalje
Šta su i kako funkcionišu kriptovalute?
Veoma aktuelna tema danas, kako za običnog građanina tako i za velike kompanije, banke i vlade, jesu kriptovalute. One su postale globalni fenomen poznat većini ljudi. Atraktivnost ovih valuta naročito dolazi do izražaja kada se posmatraju mogućnosti zarade, što je inicijalni signal koji prosiječnog pojedinca navodi na istraživanje o mogućnostima trgovanja ovim vautama. Vođeni takvim okolnostima, ovom prilikom ćemo, kroz nekoliko narednih postova, opisati šta su i kako funkcionišu vrituelne ili kriptovalute, koji su i koliki su rizici ulaganja u ove valute, šta generiše njihovu cijenu te koje su kripotovalute najpopularnije. U prvom postu ukazujemo na pojam i funkcionisanje kriptovaluta. Čitaj dalje
Fiat
Nakon prethodnog posta u kojem sam objasnio suštinu kreiranja novca (“potezom pera” od strane Federalnih rezervi), pojavila se dilema kako izgleda aktiva/imovina FED-a? Pretpostavka elementarne logike je da ako pasiva/obaveze/novac FED-a naraste skoro 5 puta za samo 12 godina tako brzo kreiran novac bi trebao imati vrlo visoku podlogu u obliku ne samo deviznih rezervi već prije svega zlata?! Čitaj dalje
Ex nihilo
Da bi se proizvela neka roba/fizički proizvod prvi korak u proizvodnom smislu je kupovina sirovina (mašina je već kupljena). Predradom sirovina dobijaju se poluproizvodi, a na kraju proizvodnog ciklusa finalni proizvod. Čitaj dalje
