Prilikom interpretacije ekonomskih pokazatelja, čak i onda kada se sigurno čini da ne može postojati nikakva dilema, treba biti vrlo oprezan jer se vrlo lako može izvući potpuno pogrešan zaključak o stanju jedne ekonomije na osnovu krivog tumačenja samo jednog broja ili trenda.
Category: Learned lessons/Naučene lekcije
Dugoročno zaduženje Republike Srpske u 2023.godini – Medeni mjesec
U Republici Srpskoj, kako kod običnog svijeta, tako i kod ekonomista i bankara, i službenika u republičkim, opštinskim i gradskim organima uprave, a pogotovo u krugovima budžetskih korisnika (penzioneri, prosvjeta, boračka populacija) vlada velika zabrinutost u pogledu izvršenja budžeta u 2023.godini.
Za koliko se zadužila Republika Srpska do Preobraženja 2023.godine? – Potpuno nepotrebna zbrka
U pogledu novca koji je pozajmila Republika Srpska nedavno su date dvije izjave koje apsolutno ne odgovaraju podacima Ministarstva finansija Republike Srpske i Banjalučke berze.
Održivost budžeta Republike Srpske – Jesen sa osmjehom rebalansa?
Planiranje budžeta je jedan od najsloženijih poslova ekonomske struke i kao svako drugo planiranje zasniva se na velikom broju pretpostavki o budućim ekonomskim kretanjima.
Odnosi Bosne i MMF-a – U pripravnosti
Većina zemalja koja očekuje da bi mogla imati kratkoročne probleme sa izmirivanjem obaveza po javnom duga obraća se MMF- u sa zahtjevom za ugovaranje Stand-by aranžman (SBA).
Prognoza inflacije u Srbiji – Kome pokloniti veru
Svako se u manjoj ili većoj meri bavi prognozom pojava koje smatra bitnim za svoj ekonomski i društveni status.
Zaposleni u Bosni i Hercegovini – Analiza dva broja
Stanje na tržištu rada je jedan od najbitnijih pokazatelja stanja u nacionalnoj ekonomiji i smjera u kojem se ona kreće.
Inflacija i cijena nafte – Naftni šok
U ekonomiji se događaj koji izvodi ekonomski sistem iz stanja mirovanja, ili nekog uobičajenog kretanja, naziva ekonomski šok, ili skraćeno šok.
Isplata dividende Mtela a.d. Banjaluka – Jedan “mali” previd
Mtela a.d. Banjaluka je preko Banjalučke berze 24.maja 2023. informisao javnost da saziva 47. redovnu skupštinu akcionara.
Rast kamatnih stopa Narodne Banke Srbije – Bitka koja traje
Narodna banka Srbije (NBS) već drugu godinu zaredom podiže svoje kamatne stope po kojima prodaje novac srpskim banakama i po kojima kupuje novac od srpskih banaka.
Vlada Bosne i Hercegovine – Potencijalni prvi zadatak
Uskoro će biti formiran Savjet ministara BiH ili Vjeće ministara BiH, što je formalni naziv za bosansku vladu na državnom nivou.
Krediti i depoziti stanovnika Bosne i Hercegovine – Odumiranje klasne svijesti
U Bosni, a i u ostalim zemljama druge Jugoslavije, skoro niko više ne pominje podjelu društva na klase, osim možda poneki zadrti profesor nauke o društvu (sociolog), ali i on to čini u strahu da izgovara implicitno zabranjene stvari i pojmove.
Balkanska, bosanska i zapadnjačka monetarna politika – Ima nešto mnogo neobično u državi Bosni?
Balkan u nekim ekonomskim stvarima kopira Zapad, a u nekim stvarima pokušava biti svoj, drugačiji i nezavisan.
Antiinflaciona politika na Zapadnom Balkanu – Kontraindikacija
Tri balkanske zemlje, Albanija, BiH i Srbija, su na tri načina “koristile” devizni kurs da utiču na inflaciju, a postignuti rezultati su i različiti i slični.
Rast kamatnih stopa Evropske centralne banke – Velika nervoza
Kada kamatne stope rastu najmanje su nervozna ona pravna ili fizička lica koja su uzela dugoročne kredite sa fiksnom kamatnom stopom neposredno prije početka rasta kamatnih stopa.
Proizvodnja električne energije u BiH – Energetska bajka
U Bosni i Hercegovini se vole hvaliti proizvodnjom električne energije, pa bi se mogao izvesti zaključak da je ova djelatnost u stalnom rastu?
Inflaciona očekivanja u Bosni i Hercegovini i Evropskoj uniji – Nekada i sada
Iz perspektive poratnih devedesetih godina sadašnja inflacija u Bosni od 16,8% (avgust 2022) ne predstavlja neki ogroman ekonomski poremećaj?
Da li je korištenje slobodnih deviznih rezervi CBBiH za kreditiranje bosanskih entiteta u suprotnosti sa modelom valutnog odbora? – Ako laže koza, ne laže rog
Na prijedlog člana Predsjedništva BiH g.Milorada Dodika da CBBiH slobodne devizne rezerve posudi bosanskim entitetima CBBiH je reagovala izuzetno negativno.
Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano
Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.
Kupovna moć radničkih zarada u BiH – Pad zbog inflacije
U prethodnom tekstu izračunali smo realne zarade za američku ekonomiju, a u ovome ćemo to učiniti za bosansku ekonomiju.
Nominalne zarade u SAD – Nikad bolje?
U ekonomiji se uvijek pravi razlika između nominalnih i realnih veličina.
Rast kamatnih stopa na obveznice Federacije Bosne i Hercegovine – Očekivano
Preključe 20.jula Republika Srpska emitovala je 49.emisiju obveznica.
Administrativni rast kamatnih stopa na javni dug Republike Srpske – U paketu
Vlada Republike Srpske je predložila, a Narodna skupština Republika Srpska će, izvjesno je, prihvatiti, da se kamatne stope po kojima se dugoročno zadužuje Republika Srpska (RS) povećaju.
Devizni kurs eura u odnosu na dolar – Preko bare
Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država (FED) je 15.juna odlučila povećati svoju referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena i ona se sada kreće u intervalu između 1,5% i 1,75%.
Ekonomska cijena rata – Putinova inflacija?
Što je poruka jednostavnija veći broj ljudi je može shvatiti.
Monetarna politika Srbije u 2021.godini- U potrazi za izgubljenim rastom
Narodna banka Srbije (NBS) je tek u aprili ove godine, nakon tačno 9 godina, odlučila da ponovo poveća kamatne stope, a povećala je referentnu kamatnu stopu i u maju i u junu i sada je njena vrijednost 2,5%.
Posljedice rasta kamatnih stopa na bilanse američkih banaka – Kao na iglama
U aktivi banaka koje posluju u BiH, ako se izuzmu obveznice javnog duga RS i FBiH, gotovo da i nema obveznica pa veza između globalnog rasta kamatnih stopa i imovine finansijskih institucija u koje spadaju banke, nije tako očigledna.
Emisije javnog duga u Srbiji – Po 48. put
Sa aspekta javnog duga nova godina je Srbiji počela loša, a nastavila je još lošije.
Rast inflacije u eurozoni kao dobra vijest – Napokon jedna dobra greška
Evropska centralna banka (ECB) kao i sve ostale centralne banke pravi i objavljuje prognozu inflacije.
Uticaj rata u Ukrajini na svjetske berze – Crvenozeleni dan D
Kako objasniti da su 30.marta berzanski indeksi akcija na Moskovskoj berzi, rublja i cijene svih najvažnijih roba porasli (u odnosu na 29.mart), a da su sa druge strane vodeći indeksi akcija u EU, SAD i ostalim zemljama G7 bili u padu?
Tražnja za američkim dolarom – U Boga i Diksi mi vjerujemo
U moru informacija sa angloameričkog i evropskog tla na medijskom tronu 23.marta 2022. je informacija da će ruski izvoznici gas uskoro početi prodavati za rublje umjesto za dolare.
Sberbank a.d. Banjaluka – Kada ekonomisti utihnu
Prije nepune dvije sedmice jedna banjalučka i jedna sarajevska banka u vlasništvu ruskih investitora ili ruske države su se našle u neobranom grožđu zahvaljujući mnogim greškama.
Ovaj tekst posvećujemo prvoj banci.
Reakcija tržišta akcija na pozitivne informacije – Inteligentan investitor
Na mladim i nezrelim tržišima reakcija investitora na nove, javne informacije je vrlo jaka.
Dokapitalizacija elektroenergetskog sektora Republike Srpske – Razvodnjavanje boli
Zadnja rečenica prethodne objave saopštava “da će kretanje BIRS-a u 2022.godini pokazati da li su kupci i prodavci akcija na Banjalučkoj berzi i tržište akcija u cijelini, prevazišli krizu identiteta”.
Kapital banaka – Zaštita povjerilaca
Banke se razlikuju od firmi iz ostalih, nefinansijskih, branši po tome što se u ogromnoj mjeri finansiraju tuđim izvorima finansiranja, a sopstveni izvori finansiranja (kapital) čine daleko manji izvora finansiranja poslovne aktivnosti.
Прецизна пољопривреда – Наука и култура
Захваљујући све доступнијим компонентама прецизне пољопривреде, фармери широм свијета све више користе сензоре у пољопривредној производњи.
Turski i bosanski devizni kurs – Kao nebo i zemlja
Kurs turske lire (međunarodna oznaka TRY) u odnosu na ostale valute se mjenja svaki dan, svaki sat i svaki minut.
Emisije obveznica Republike Srpske na finansijskom tržištu Bosne i Hercegovine – Pravni vakum?
Ekonomski sistem Republike Srpske/RS počiva na izuzetno jakoj dužničko-povjerilačkoj vezi banaka sa sjedištem u RS i javnog sektora RS.
Sarajevska berza i Banjalučka berza – 40 naprema 0
Bez obzira na izrazitu nerazvijenost finansijskog tržišta u BiH berzanski indeksi su koristan pokazatelj ekonomskih tendencija iz kojih se mogu izvući korisni zaključci.
Privredni razvoj u Srbiji – Beogradizacija?
Srpska statistika vrlo profesionalno i predano sakuplja i publikuje podatke o stepenu razvijenosti lokalnih samouprava.
Stopa nezaposlenosti u svijetu i u BiH – Barem 1 sat
Tržište rada je najvažniji dio ekonomskog sistema svake države.
Način funkcionisanja valutnog odbora u Bugarskoj i Hong-Kongu – Posljednje utočište
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) funkcioniše po modelu valutnog ili novčanog odbora.
Banke i privreda – Zajednička sudbina
Banke u većem djelu svijeta, a djelimično i u BiH, nisu baš omiljene kod jednog djela stanovništva i firmi, koji moraju sa njima sarađivati.
Степен успјешности економије Републике Српске – Бјегство из мизерије
Како се у Босни и Херцеговини у политичким и економским расправама увијек истичу различите мјере успјешности коефицијент/индекс мизерије (збир стопе незапослености и стопе инфлације), или показатељ ситости и среће, би се могао употребити и код нас за одмјеравање успјешности неке власти.
Raspodjela kreditnog potencijala banaka u Republici Srpskoj – Istiskivanje
U aprilu ovo godine Republika Srpska/RS je na Londonskoj berzi emitovala obveznice u vrijednosti od 350 miliona eura (prvobitno se spominjala cifra od 300 miliona eura).
Višestrane kompenzacije u Republici Srpskoj – Tri puta mjeri, jednom sjeci
U svakoj tržišnoj privredi se formira lanac dužničko-povjerilačkih odnosa koji se obično poništava plaćanjima u unutrašnjem bezgotovinskom platnom prometu uz posredovanje banaka.
Nominalni BDP Srbije – U svijetu iluzija
U prethodnoj objavi smo objasnili način izračunavanja realnog BDP-a, a u ovoj ćemo se pozabaviti nominalnim BDP-om.
Realni BDP Srbije – Realna slika
Srbija je u zadnjih 20 godina prošla kroz velike ekonomske promjene vidljive u kretanju realnog bruto domaćeg proizvoda.
Inflacija u SAD – 2023: Odiseja u Bosni?
Rast cijena energenata, podstaknut globalnim ekonomskim oporavkom i štampanjem dolara od strane centralne banke Sjedinjenih Američkih Država (FED/Federalne rezerve) i štampanjem valuta ostalih velikih i značajnih centralnih banaka, su doveli inflaciju u SAD na nivo koji nije viđen u zadnjih 13 godina.
Inflacija u eurozoni – Požuri, ali polako
1.juna Eurostat (statistička agencija EU) je objavio brzu procjenu majske inflacije, a juče (17.jun) ta informacija je potvrđena.
Продуктивност у приватном и јавном сектору Републике Српске – 19. сједница
Исправност економских одлука, или мјера економске политике, се може оцјењивати, прије доношења мјере економске политике (екс анте), или након што се у пракси покажу/измјере ефекти усвојених мјера економске политике (екс пост).
Пад цијене биткоина – Неколико сати који су трајали као вјечност
Јуче, 19.маја, између 12.00 h и 14.00 h, цијена једног биткоина је пала на око 30.000 америчких долара, а прије само десетак дана била је око 60.000 америчких долара.
Пензиони резервни фонд Републике Српске – Фокус на сигуран и стабилан принос (2)
У складу са Законом о ПРЕФ-у, годишња нето добит може се исплатити оснивачу искључиво за финансирање текућих пензија корисника, под условом да износ исплаћене нето добити не буде већи од 50 одсто вриједности дивиденди које је ПРЕФ примио у новцу и 50 одсто прихода од камата које је остварио ПРЕФ.