Sa aspekta javnog duga nova godina je Srbiji počela loša, a nastavila je još lošije.
Category: View from side/Pogled sa strane
Narodna banaka Srbije povećala kamatnu stopu – U pravo vrijeme?
Narodna banaka Srbije (NBS) je aprilu ove godine, ne čekajući odluke ECB-a o povećanju kamatnih stopa, odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu i to prvi put u zadnjih skoro devet godina.
Nejednaka raspodjela imovine kao uzrok rata u Ukrajini – S druge strane jastuka
Sve ključne države, koje su implicitno ili eksplicitno učesnice rata u Ukrajini imaju ekonomske sisteme koji su po jednoj jedinstvenoj karakteristici izuzetno slični.
Svjetske berze 50 dana nakon početka rata u Ukrajini – Kada kola krenu nizbrdo
Neposredno nakon početka ruskog napada na Ukrajinu prognozirali smo da će najveći ekonomski gubitnik ovoga rata, pored Ukrajine i Rusije naravno, biti Evropa, a da će se dobitnici rata naći na sjevernoameričkom kontinentu.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Sveprisutan trend
Republika Srpska (RS) će sutra, 19.4.2022, emitovati 47. emisiju obveznica RS nominalne vrijednosti od 35 miliona KM, na rok od 5 godina.
Kamatna stopa na javni dug Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – Kao nebo i zemlja
Razlika u fiskalnoj poziciji entiteta u BiH traje već godinama, a u 2022. ona se pojačava, međutim ta razlika kao da nije dovoljna da pokrene ekonomske reforme u Republici Srpskoj, a ni da stvori motiv za raspravu na ovu temu.
Uticaj rata u Ukrajini na svjetske berze – Crvenozeleni dan D
Kako objasniti da su 30.marta berzanski indeksi akcija na Moskovskoj berzi, rublja i cijene svih najvažnijih roba porasli (u odnosu na 29.mart), a da su sa druge strane vodeći indeksi akcija u EU, SAD i ostalim zemljama G7 bili u padu?
Tražnja za emisijama javnog duga Srbije – (Ne)očekivano niska?
Javne finansije svake države se zasnivaju na posuđivanju novca u domaćoj i stranoj valuti.
Politika isplate dividende – Jedan fening mjenja sve
U jednoj od prethodnih objava smo u svrhu razvoja tržišta akcija na Banjalučkoj berzi označili nekoliko referentnih cijena akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje (HETR-a), a sada ćemo tim cijenama dati novi, ekonomski, smisao.
Reakcija tržišta akcija na pozitivne informacije – Inteligentan investitor
Na mladim i nezrelim tržišima reakcija investitora na nove, javne informacije je vrlo jaka.
Finansijska tržišta i tržišta proizvoda i usluga – Razdvajanje
Izreka „ istorija je učiteljica života „ (lat. historia est magistra vitae) se može primjeniti na sve društvene procese, pa i na tržište akcija, pošto su investitori jedna vrsta društvene zajednice.
Turski i bosanski devizni kurs – Kao nebo i zemlja
Kurs turske lire (međunarodna oznaka TRY) u odnosu na ostale valute se mjenja svaki dan, svaki sat i svaki minut.
Privredni razvoj u Srbiji – Beogradizacija?
Srpska statistika vrlo profesionalno i predano sakuplja i publikuje podatke o stepenu razvijenosti lokalnih samouprava.
Порез на добит корпорација у Америци и Кини – Замјена теза?
Висину пореза на добит предузећа или корпоративни порез одређује законодавни орган у држави у зависности од потребних јавних прихода које треба генерисати овај порез, владајуће економске доктрине, али и у зависности од трендова који владају у свијету.
Raspodjela kreditnog potencijala banaka u Republici Srpskoj – Istiskivanje
U aprilu ovo godine Republika Srpska/RS je na Londonskoj berzi emitovala obveznice u vrijednosti od 350 miliona eura (prvobitno se spominjala cifra od 300 miliona eura).
Krediti domaćinstvima u eurozoni – Neravnomjerno ubrzanje
Kreditni rast je vrlo pouzdan barometar ekonomskih kretanja i stanja u privrednom sistemima.
Krediti u 2021. – Humanizam i renesansa
Rast kredita u bankama je jedan od najboljih pokazatelja ekonomske dinamike i očekivanja o ekonomskim aktivnostima.
Nova monetarna strategija Evropske centralne banke – Promjena pravila igre
18 godina cilj monetarne politike ECB je bila stopa inflacije definisana kao “blizu, ali ispod 2%”, a 8.jula 2021.god. ECB je saopštila da mjenja svoju monetarnu strategiju i okviru nje cilj monetarne politike.
Јавни дуг Њемачке – Дисциплина кичме
Каматна стопа на десетогодишње њемачке обвезнице је референтна каматна стопа на тржишту јавног дуга зоне евра и чим се она помјера, помјерају се и каматне стопе осталих земаља зоне евра, макар се не мјењале референтне каматне стопе Европске централне банке.
Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod – Abeceda dobitnika i gubitnika
Ekonomska i društvena ograničenja koja je sa sobom donijela pandemija su različito uticali na pojedine privredne grane.
Inflacija u eurozoni – Požuri, ali polako
1.juna Eurostat (statistička agencija EU) je objavio brzu procjenu majske inflacije, a juče (17.jun) ta informacija je potvrđena.
Kreditni rast u BiH – Anemična krvna slika
Sve zemlje na svijetu su tokom pandemije pokušavale, na razne načine, da održe pozitivne stope kreditnog rasta i da finansiraju preduzeća i građane novim kreditima, na višem nivou.
Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima
U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju srpsku javnost.
Tržište javnog duga Republike Srpske – Vakcinacija sad i odmah
U prva tri mjeseca ove godine u skladu sa kalendarom aukcija trezorskih zapisa i obveznica Republika Srpska/RS se na Banjalučkoj berzi/BLSE zadužila za 162 miliona KM.
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Ekonomija Islanda – Frede, laku noć
Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
Биткоин као новац – Револуција која траје?
Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.
Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?
Реални БДП у трећем кварталу – На зачељу
Прије пар дана Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) је објавила податке о бруто домаћем производу за трећи квартал 2020.г.
Prognoza budžetskog salda i ekonomski suverenitet
Budžetski saldo/stanje, ili budžetski bilans na nivou BiH planira i prognozira Fiskalno vijeće BiH i, a za svaku zemlju, pa i za BiH, prognozu pravi i MMF jer on posuđuje novac državama i bitno mu je da li će dužnici posuđeni novac moći vratiti.
Covid19 i njegov uticaj na ekonomsku realnost; Šta smo naučili?
Svaki novi, nepredviđeni događaj daje vrijedne lekcije za preduzeća i menadžere kako da odgovore na izazove poslovanja u takvim uslovima. Tako je i sa pojavom i širenjem, odnosno pandemijom koronavirusa Covid-19. Na osnovu onoga što se zna o bolesti i njenom uticaju na ekonomiju, već možemo izvući neke generalne zaključke o tome kako bi se takvi događaji trebali tretirati u budućnosti. Čovjek se uči dok je živ.
