Na Balkanu, a i na mnogim drugim mjestima, davno je pokazano i dokazano da su mjerila centra države i državne periferije potpuno drugačija.
Category: Economic system and economic development/Privredni sistem i privredni razvoj
Ekonomski rast od 2000. godine – Razbijene iluzije i čarobni štapić
Veliki broj građana u Srbiji i Bosni i Hercegovini od 1999.godine ima pozitivno mišljenje o razvoju ruskog duštva, jer je te godine upravljanje Rusijom povjereno osobi koja i danas vodi Rusiju.
Cijena nafte – Ekonomija naopačke
U svakoj ekonomiji usluge su neopipljivi, a robe opipljivi dio proizvodnje i prometa dobara.
Прецизна пољопривреда – Наука и култура
Захваљујући све доступнијим компонентама прецизне пољопривреде, фармери широм свијета све више користе сензоре у пољопривредној производњи.
Ekonomski rast u eurozoni i Turskoj – Čista ko suza
Velika tema u posljednjih nekoliko mjeseci, pa čak i tokom cijele prošle godine su bili krajnje neobični ekonomski procesi u Turskoj.
Stopa inflacije u Turskoj – Jeretičke priče
Stopa rasta potrošačkih cijena, kojom se mjeri inflacija, se u ogromnoj većini zemalja, uzima za jedan od ciljeva ekonomske politike.
Tržište rada – Tri puta mjeri, jednom sjeci
Ako je tržišta rada najbitniji segment u ekonomskom sistemu onda se na osnovu visine stope nezaposlenosti može dati opšta ocijena kvaliteta ekonomske politike.
Novi-stari članovi EU sa Balkana – Jedinstveni, ali u različitosti
Rumunija i Bugarska od 1. janura 2007. kada su se pridružile EU djeluju u istom ekonomskom prostoru i sa aspekta pristupa tržištu zemalja EU imaju iste razvojne šanse.
Privredni razvoj u Srbiji – Beogradizacija?
Srpska statistika vrlo profesionalno i predano sakuplja i publikuje podatke o stepenu razvijenosti lokalnih samouprava.
Odnos kupovne moći – Muško šišanje
Postoje mnogi načini upoređivanja ekonomija, a jedan od njih je preko odnosa (ili pariteta) kupovne moći (PPP – purchasing power parity).
Eksproprijacija privatnih nekretnina u Berlinu – Njemački “beskućnici”
Сензори у пољопривреди
Употреба сензора у пољопривреди ће се за наредних пет година удвостручити.
Jedan način izlaska iz ekonomske krize – Tantrum, ili izliv besa
Sve centralne banke u svetu zasipaju još uvek svoje tržišta obiljem novca, ali svemu uvek nekada mora doći kraj.
Коефицијент мизерије – Сит и сретан
Економска струка је развила бројне показатеље којима се мјери успјешност једног економског система.
Merkosur: sporazum između slona, miša i dva mrava (2)
Merkosur spada u najveće ekonomske zajednice u svijetu.
Merkosur: sporazum između slona, miša i dva mrava (1)
„Merkosur“ (na španskom) ili “Mercosul” (na portuglaskom), može se prevesti kao „Zajedničko tržište juga“ je nastala prije tri decenije i tada se smatrala uspješnom ekonomskom zajednicom.
Rast cijena nekretnina u Evropi – Lastavice skandinavske
U svakodnevnoj poplavi ogromnog broja ekonomskih informacija podaci o prirodnom priraštaju se nikako ne uspijevaju povezati sa promjenama u cijeni nekretnina.
Годишња флуктуација цијена малине
Берба малине је тренутно на врхунцу, а откупљивачи нуде рекордне цијене од преко 4 КМ за килограм.
Економска политика Србије – За и против Александра Вучића
У традицији српског друштва је увијек било да се опредјељује за или против човјека који је на челу друштва, а не за и против економске политике која се водила или која се још увијек води, у његовом мандату.
Nominalni BDP Srbije – U svijetu iluzija
U prethodnoj objavi smo objasnili način izračunavanja realnog BDP-a, a u ovoj ćemo se pozabaviti nominalnim BDP-om.
Prirodna bogatstva države Kongo – Blagodat ili prokletstvo
Mineralne sirovine mogu, ali ne moraju uticati na životni standard u zemlji u čijoj utrobi se nalaze.
Продуктивност у приватном и јавном сектору Републике Српске – 19. сједница
Исправност економских одлука, или мјера економске политике, се може оцјењивати, прије доношења мјере економске политике (екс анте), или након што се у пракси покажу/измјере ефекти усвојених мјера економске политике (екс пост).
Nema inflacije u eurozoni -Ništa novo na Zapadu
Eurosistem čine Evropska centralna banka (ECB) i 19 nacionalnih centralnih banaka zemalja koje su prihvatile evro kao svoju valutu i koje implementiraju monetarnu politiku ECB.
Биопестициди – један од најбрже растућих сектора пољопривреде
Тржиште биопестицида, са годишњим порастом од 14,7% , једна је од најбрже растућих грана пољопривреде.
Дар Мтела а.д. Бањалука – Велико срце великог српског телекома
Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
ECB i FED – (Ne)normalni monetarni balon
Baloni na finansijskom tržištu (ogroman rast cijena akcija, cijena obveznica) su na nacionalnom nivou vrlo često posljedica izuzetne kreditne aktivnosti domaćih centralnih banaka, dok sa druge strane vodeće svjetske centralne banke, poput centralne banke SAD-a (Federalne rezerve/FED) i Evropske centralne banke/ECB zahvaljujući masovnom obimu kreditiranja stvaraju balone na svjetskim finansijskim tržištima.
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
За длаку
Почетком 2015.г. ЕЦБ (Европска централна банка) започиње програм масовног кредитирања јавног сектора у земљама зоне еврa, познат под називом “програм куповине за јавни сектор” (енг. PSPP, public sector purchase programme).
Maleno je lijepo
Kada se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka krenulo u promjenu privrednog sistema socijalističkih zemalja ekonomisti sa Zapada su lansirali mnoge parole, koje su neselektivno preuzimane od strane domaćih ekonomista i ugrađivane u ekonomski sistem.
Jedna od tih parola je bila i “small is beautiful” ili “maleno je lijepo”.
Повратак у прошлост
Босна и Херцеговина је као економски систем до сада прошла кроз најмање 6 етапа друштвено-економског развоја.
COVID-19 Povratak nezvanog gosta
Epidemiološka bomba koja je eksplodirala širom svijeta nakon ukidanja restriktivnih mjera uzbudila je duhove kako stručne tako i šire javnosti.
Бити или не бити – питање је сад (други дио)
Основна препорука кризног менаџмента јесте то да је здравље запослених на првом мјесту, што се обезбјеђује кроз пуну примјену свих прописаних мјера!
Обданиште
Будућност сваког друштва зависи од квалитета одгоја дјеце, као и од њиховог здравља. Зато је обданиште установа од јавног интереса, а из истог разлога то је и дом здравља, мада се у њему лијече и родитељи дјеце. Ако су услуге обданишта и здравствених установа на високом нивоу, родитељи су сербезни/безбрижни и могу већи дио енергије потрошити на рад. Добре јавне установе подижу продуктивност рада и друштвено богатство.
Веза између обданишта и дома здравља је јасна, ради се о јавним установама. А постоји ли каква веза ове врсте између банака и обданишта?
Трговина спољна
Као што човјек не зна колико је јак/слаб, прије него што се не одмјери са неким такмацем, исто тако и економски систем себе упознаје када се пореди са конкуренцијом међународном. Једна од релативних мјера снаге економског система је његов положај у међународној подијели рада тј. у трговини спољној.
Šta kada nestane nafte? Pa,… litijum
Litijum (grč. lithos — kamen), oznaka Li, je alkalni metal koji je najlakši od svih poznatih metala i ima najmanju gustinu među svim čvrstim elementima (u standardnim uslovima). Litijum ima redni broj 3 u periodnom sistemu elemenata. Atomska težina litijuma je 6,94. Specifična težina ovog metala je 0,534 (pri 20 stepeni celzijusa).
Инжењер, ал’ не из Маурицијуса – клапа друга
И трговина нафтом производи огромне профите, јер власт тако жели.
Машинство је прво производња, па тек онда трговина робама, трговина нафтом у БиХ је услужно-трговачка дјелатност.
Инжењер, ал’ не из Маурицијуса – клапа прва
Ако се о некој појави много говори, та појава или је учестала или, пародоксално, уопште не постоји. О системском, од државе вођеном процесу поновне индустријализације, се изузетно много говори, али системски и државни потхват реиндустријализације Босне и Херцеговине, од 1995.г. не постоји.
Чик погоди
У економији постоје слободна и економска добра. Слободна добра су неограничена. Примјер слободног добра је ваздух. Економска добра су ограничена. Примјер економског добра је кредит. Намјена ваздуха је позната, он омогућава живот свим бићима на планети.
Државо моја и на тебе је дошао ред
Током развоја људског друштва развили су се разни модели заштите имовине, јер је имовински интерес, са аспекта материје (не и духа), најважнији човјеков интерес.
Оно што важи за човјека, важи и скуп људи, тј. за друштвену групу. И организација је друштвена група, а држава представља организацију владајуће класе.
До извора два путића
Појам „флексибилно тржиште рада“ је појам из економске струке. Истовремено то је и еуфемизам. У граматици еуфемизам представља стилску фигуру којом се неки израз замјењује са неким другим изразом, са различитим циљевима – бонтона ради, да се не повриједи нека друга страна, а понекад и да се прикрије права суштина ствари.
Стара школа
Инвестиције тј. улагања су друго име за набавку, куповину, изградњу основних/сталних средстава.
Улагање у основна средства = економски развој.
Окрени, обрни и стани
Наша земља је у задњих 30 година прошла кроз неколико таласа смањења учешћа индустријске производње у БДП-у или како се то стручно каже деиндустријализације, а најновији талас је у току.
Unutar trougla
Kapital može biti u državnoj, privatnoj ili zadružnoj svojini, pa pojam kapitalistička klasa nije nužno vezan samo za fizička lica. U pojedinim kapitalističkim državama često je najveći kapitalista sama država.
Austrija zemlja teška
BDP predstavlja vrijednost finalnih proizvoda proizvedenih za godinu dana, a privredni uspjeh najčešeće se mjeri upravo stopom rasta BDP-a. Što je stopa rasta realnog (očišćenog od inflacije) BDP-a veće to je jedna ekonomija uspješnija. Raspodjela BDP-a u ovakvom načinu razmišljanja nije bitna.
Kečap
Većina radnika kada je riječ o mjerenju ekonomskih pojava najbolje razumije promjene koje su izražene na godišnjem nivou. Npr. za koliko su porasli troškovi života u odnosu na prethodnu godinu, kolika je godišnja stopa rasta industrijske proizvodnje, za koliko je porasla poljoprivredna proizvodnja u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu, koliko je godišnja inflacija, koliko metara rakije smo ispekli više u odnosu na prošlu godinu itd. Čitaj dalje
