Tri balkanske zemlje, Albanija, BiH i Srbija, su na tri načina “koristile” devizni kurs da utiču na inflaciju, a postignuti rezultati su i različiti i slični.
Category: Policy brief/Prjedlozi za donosioce ekonomskih politika
Da li je korištenje slobodnih deviznih rezervi CBBiH za kreditiranje bosanskih entiteta u suprotnosti sa modelom valutnog odbora? – Ako laže koza, ne laže rog
Na prijedlog člana Predsjedništva BiH g.Milorada Dodika da CBBiH slobodne devizne rezerve posudi bosanskim entitetima CBBiH je reagovala izuzetno negativno.
Nominalne zarade u SAD – Nikad bolje?
U ekonomiji se uvijek pravi razlika između nominalnih i realnih veličina.
Loši krediti u Hrvatskoj – Država ili „kolonija“
Loši krediti u bilansima banaka su oni koje dužnici ne vraćaju, ili koje nikada neće vratiti.
Jugoslovenska antikrizna ekonomska politika u eurozoni – Socijalizacija gubitka
Kamatna stopa je cijena novca na tržištu kredita, a prinos cijena novca na finansijskom tržištu.
Administrativni rast kamatnih stopa na javni dug Republike Srpske – U paketu
Vlada Republike Srpske je predložila, a Narodna skupština Republika Srpska će, izvjesno je, prihvatiti, da se kamatne stope po kojima se dugoročno zadužuje Republika Srpska (RS) povećaju.
Kamatna stopa u Njemačkoj i Grčkoj – Najbolji sudija
Razlika u kamatnim stopama na državne desetogodišnje obveznice može poslužiti kao osnova za upoređivanje ekonomskog stanja u različitim zemljama, ali samo pod uslovom da su sve ostale makrovarijable približno na istom nivou.
Inflacija u Bosni i inostranstvu – Poput papagaja
Preko fiksnog deviznog kursa (1 EUR = 1,95583 KM) Bosna uvozi inflaciju iz svih zemalja sa kojima trguje.
Sberbank d.d. Zagreb – Lijek za rusku banku
Drama sa ruskim bankama iz sber grupacije se krajem februara i početkom marta odigravala istovremeno u nekoliko država među kojima je bila i država Hrvatska.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Sveprisutan trend
Republika Srpska (RS) će sutra, 19.4.2022, emitovati 47. emisiju obveznica RS nominalne vrijednosti od 35 miliona KM, na rok od 5 godina.
Kamatna stopa na javni dug Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – Kao nebo i zemlja
Razlika u fiskalnoj poziciji entiteta u BiH traje već godinama, a u 2022. ona se pojačava, međutim ta razlika kao da nije dovoljna da pokrene ekonomske reforme u Republici Srpskoj, a ni da stvori motiv za raspravu na ovu temu.
Nova emisiona cijena akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje – Dobijam, dobijaš
U jednoj od prethodnih objava obećali smo da ćemo objasniti zašto je dana 10.2.2022. prometovana izuzetno velika količina akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje (HETR).
Dokapitalizacija elektroenergetskog sektora Republike Srpske – Razvodnjavanje boli
Zadnja rečenica prethodne objave saopštava “da će kretanje BIRS-a u 2022.godini pokazati da li su kupci i prodavci akcija na Banjalučkoj berzi i tržište akcija u cijelini, prevazišli krizu identiteta”.
Tržište rada – Tri puta mjeri, jednom sjeci
Ako je tržišta rada najbitniji segment u ekonomskom sistemu onda se na osnovu visine stope nezaposlenosti može dati opšta ocijena kvaliteta ekonomske politike.
Emisije obveznica Republike Srpske na finansijskom tržištu Bosne i Hercegovine – Pravni vakum?
Ekonomski sistem Republike Srpske/RS počiva na izuzetno jakoj dužničko-povjerilačkoj vezi banaka sa sjedištem u RS i javnog sektora RS.
Privredni razvoj u Srbiji – Beogradizacija?
Srpska statistika vrlo profesionalno i predano sakuplja i publikuje podatke o stepenu razvijenosti lokalnih samouprava.
Način funkcionisanja valutnog odbora u Bugarskoj i Hong-Kongu – Posljednje utočište
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) funkcioniše po modelu valutnog ili novčanog odbora.
Inflacija u BiH u prvih 9 mjeseci – Sukob sa stvarnošću?
Svi mi u BiH prilikom kupovine svjedočimo ogroman rast cijena, međutim paradoksalno, statistički zavodi u BiH još uvijek ne registruju taj ogroman rast u zvaničnim statističkim izvještajima.
Struktura cijene stana – Jedan veliki upitnik
Iz kvartala u kvartal Republički zavod za statistiku Republike Srpske obavještava javnost o ključnim pokazateljima u građevinarstvu.
Порез на додату вриједност у Босни и Херцеговини – BMW и медицински кисеоник
У посљедњих неколико недјеља технички и медицински кисеоник су упоређивани и поменути неколико десетина милиона пута, а у задњих 15 година никад нико није упоредио BMW и медицински кисеоник.
Дуг Федерације Босне и Херцеговине – Временска транспарентност
Поред висине укупног дуга квалитет управљања дугом се мјери и брзином којом се подаци о дугу објављују.
Neizvjesnost i krediti – Uši zeca i noge srne
Da li su banke pooštrile kriterijume za davanje kredita ili se možda smanjuje tražnja za kreditima je neizvjesno, ali ono što je izvjesno da već dva mjeseca uzastopno krediti banaka u BiH skoro i da ne rastu.
Ликвидност у Босни и Херцеговини – Седална економија
Професија са којом се човјек бави значајно опредјељује једну врсту његовог животног стила, који се тиче положаја тијела приликом обављања послова.
Тржиште рада – На младима свијет (не)остаје
Земље Европске уније у својим статистикама које се тичу рада и запошљавања посебну пажњу посвећују запошљавању младих особа, вјероватно зато што мисле да на младима свијет остаје.
Krediti privatnim firmama u BiH – Ni za milimetar
Ova godina je dobro započela za kreditne odnose između banaka i privatnih firmi u BiH i činilo se da će tako i nastaviti, ali najnoviji podaci pokazuju tmurnu kreditnu aktivnost.
Додјељивање специјалних права вучења – Вашингтонски дар са неба
На Илиндан ове године ММФ је одлучио да изврши ванредно додјељивање (алокацију) специјалних права вучења/СДР, по обиму највеће у историји ММФ-а (650 милијарди долара).
Inflacija u Bosni – Glava šećera
Cijeli javni prostor, domaći i strani, je preplavljen informacijama o strašnoj inflaciji, koja dolazi ili koja je, što je još gore već tu negdje.
Rast cijena nekretnina u Evropi – Lastavice skandinavske
U svakodnevnoj poplavi ogromnog broja ekonomskih informacija podaci o prirodnom priraštaju se nikako ne uspijevaju povezati sa promjenama u cijeni nekretnina.
Платни промет у банкама Српске – У слободном паду
Република Српска има Јединствен систем за мултилатералне компензације и цесије.
Radne emigracije iz Bosne i Hercegovine
UN procjenjuje broj emigranata iz BiH na ukupnom nivou od oko 1,6 miliona u svijetu.
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Državna potrošnja tokom pandemije – Majka ili maćeha
Početkom jula Agencija za statistiku BiH objavila je podatke o upotrebi BDP-a za prvi kvartal 2021.god.
Економска политика Србије – За и против Александра Вучића
У традицији српског друштва је увијек било да се опредјељује за или против човјека који је на челу друштва, а не за и против економске политике која се водила или која се још увијек води, у његовом мандату.
Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod – Abeceda dobitnika i gubitnika
Ekonomska i društvena ograničenja koja je sa sobom donijela pandemija su različito uticali na pojedine privredne grane.
Inflacija u SAD – 2023: Odiseja u Bosni?
Rast cijena energenata, podstaknut globalnim ekonomskim oporavkom i štampanjem dolara od strane centralne banke Sjedinjenih Američkih Država (FED/Federalne rezerve) i štampanjem valuta ostalih velikih i značajnih centralnih banaka, su doveli inflaciju u SAD na nivo koji nije viđen u zadnjih 13 godina.
Привредни систем Црне Горе – На једну карту
Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије и избором евра за законско средство плаћања у земљи.
Prirodna bogatstva države Kongo – Blagodat ili prokletstvo
Mineralne sirovine mogu, ali ne moraju uticati na životni standard u zemlji u čijoj utrobi se nalaze.
Експанзивна фискална политика Републике Српске – Идемо даље
На 19. сједници Народне скупштине Републике Српске (25.5.2021.г.) нико од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.
WEO Update: Neravnomjeran oporavak svjetske ekonomije (II)
Za BiH su posebno važni izgledi ekonomije evrozone, budući da je KM fiksno vezana za evro.
Kreditni rast u BiH – Anemična krvna slika
Sve zemlje na svijetu su tokom pandemije pokušavale, na razne načine, da održe pozitivne stope kreditnog rasta i da finansiraju preduzeća i građane novim kreditima, na višem nivou.
Биопестициди – један од најбрже растућих сектора пољопривреде
Тржиште биопестицида, са годишњим порастом од 14,7% , једна је од најбрже растућих грана пољопривреде.
Дар Мтела а.д. Бањалука – Велико срце великог српског телекома
Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
