Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195

Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih  propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.

Čitaj dalje

Kako prebroditi krizu- učimo od najboljih II

Nastavak  prethodne objave

Pretpostavite da će ne samo vas lično, nego i način na koji vaša organizacija rješava krizu,  mediji prikazivati u najgorem mogućem svjetlu.

Čitaj dalje

У здравим болницама здраво тијело

Два основна фактора која креирају економски раст су капитал и рад.

Када радник оболи, обим рада  који стоји на располагању економском систему се смањује (под условом да је све остало једнако), а  то се директно одржава на ниво произведних потенцијала економског система, који се такође смањује.

Зато је у интересу свакога друштвено-економског система да што већи дио, посебно радно активног становништва, буде што здравији.

Читај даље

За 180 степени

У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе  у слободном паду,  осим јавног дуга.

Читај даље

My way

Два човјека и више људи чине друштво, сваки човјек је непоновљив, а свако друштво има своје колективно несвјесно и  своје колективно свјесно и зато је мало идентичних друштвених структура.

Читај даље

Nepodnošljiva lakoća normiranja

Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski  sistem od naročitog značaja.

Čitaj dalje

Године које су појели скакавци

У економској науци и економској пракси је одувијек владала заокупљеност економским растом, који је под условом да је све остало једнако, доживљаван као мјера успјешности једног економског система.

Читај даље

Једна земља два система

Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у. Читај даље

Како упокојити вампира

Дуго времена економска  политика у свим европским земљама у  развоју (или транзиционим економијама) је вођена на принципима тзв. Вашингтонског концензуса (ВК) који се сводио на три  кључне  ријеч; стабилизуј-приватизуј-либерализуј.

Читај даље

Емоционална интелигенција

Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.

Ако би се покушали  приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења  тржишних актера о садашњим економским кретањима. 

Читај даље

Kada nastupi oseka

I Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su se nakon proglašenja pandemije zaduživale na domaćem finansijskom tržištu, ali pod bitno  drugačijim uslovima koji su posebno došli do izražaja tokom junskih emisija.

Čitaj dalje

Вацатио легис

Након окончања ратa (1995.г.) Босна и Херцеговина је бирала између два основна пута развоја економског система.

Први пут  је био мукотрпни пут економског развој кроз обнову и развој домаће производњу, а други пут “развој” кроз “лагодну” личну потрошњу претежно увезене робе.

Изабран је други пут.

Читај даље

У тренду

O повјерењу у домаћу валуту, КМ, се некада врло често говорило – у посљедње вријеме мање, јер та тема више изгледа није занимљива нашем јавном мнјењу, а ни економско-банкарској струци.  

Читај даље

Ко од шале

У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“

Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.

Читај даље

За сваки случај

Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.

Читај даље

Беспарица

Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски  систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.

Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?

Читај даље

Цјеложивотно учење

Да ли је 2020.г.  и у којој мјери, реприза 2009.г.  с обзиром на пад БДП-а?

Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?

Читај даље

А сад адио …

Депозити наших банака су годинама расли.

Читај даље

Сва јаја у једној кошари

У  економској кризи кроз коју  пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне  потрошње.

Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.

Читај даље

Бела ћао

У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?

Читај даље

Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола

Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних  прихода, раста јавних расхода  и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.

Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира  српске банке, али и српску државу.

Читај даље

Пут којим се рјеђе иде

Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).

Čitaj dalje

На западу ништа ново

На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.

Да ли  међународни токови  капитала и у текућој кризи имају  исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила? 

Читај даље

Једни улазе, други излазе

Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.

Читај даље

Данак у камати

На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије  главне врсте дуга; обвезнице и кредити.

Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.

Читај даље

Латиноамерички мораторијум

Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.

Читај даље

Долази зима, дуга и тешка

Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.

Читај даље

Бити или не бити – питање је сад (други дио)

Основна препорука кризног менаџмента јесте то да је здравље запослених на првом мјесту, што се обезбјеђује кроз пуну примјену свих прописаних мјера!

Читај даље

Први април 2020.г.

Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.

Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …

Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и  пракса, није до сада развила.

Читај даље