Na mala vrata

Kao i u martu i u septembru/avgustu ove godine entitetske agencije za bankarstvo su donjele odluku o privremenim mjerama za ublažavanje negativnih ekonomskih posljedica uzrokovanih virusnim oboljenjem Covid-19.

Čitaj Dalje

Q регулација

У економској теорији, рјеђе у пракси, постоје два екстремна типа економије или економског система;  економија слободног тржишта (енг. free market economy) и планска економија. 

Први облик организовања економске активности подразумијева потпуно одсуство регулације економског живота, док други облик захтијева тоталну регулацију.

Читај даље

Ко од шале

У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“

Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.

Читај даље

Девизна (не)равнотежа

По методологији ММФ-а и Европским статистичким стандардима (ЕСА 2010), када се у девизну имовину бх банака укључе КМ кредити са девизном клаузулом, а у девизне обавезе депозити у КМ са девизном клаузулом разлика између девизне активе и девизне пасиве бх банака (нето отворена девизна позиција) или је позитивна или је у равнотежи.

Ову нето отворену  позицију смо назвали де факто нето отворена девизна позиција.

Читај даље

Први талас Цовида-19 из монетарног угла

Слично као и током  глобалне финансијске кризе (2007-2009.) наши депоненти и штедише су са увођењем ванредног стања почели повлачити депозите и штедњу из банака. 

Читај даље

Де факто, али не и де јуре, девизни кредити

Ако се економски подаци приказују у времену (по данима, мјесецима, кварталима) пред собом имамо временску серију података.

Читај даље

Миран сан

Однос између девизне имовине и девизних обавеза банака, као и нето отворена девизна позиција која по том основу настаје је објашњена и сада остаје да се види колика је нето отворена девизна позиција (НОДП) на нивоу  банкарског сектора Босне и Херцеговине?

Читај даље

Контрола кретања

Половином марта 2020.г ради ублажавања негативних  економских ефеката пандемије  обе бх агенције за банкарству (ове агенције контролишу банке) су донјелу  одлуку о привременим мјерама (Одлука) са нагласком на мораторијум/мировање кредита.

Читај даље

Како је мало постало велико

Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује  – то је доказано. 

Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака)  је 1,45 млрд. КМ  (април 2020.г.).

Читај даље

Пут којим се рјеђе иде

Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).

Čitaj dalje

На западу ништа ново

На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.

Да ли  међународни токови  капитала и у текућој кризи имају  исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила? 

Читај даље

Једни улазе, други излазе

Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.

Читај даље

Ђаво

Од када нововјековни бх банкарски сектор зна за себе (2002.г.) у кредитима у домаћој валути се уговара девизна клаузула у еврима, а ови кредити се зато још и називају и кредити у домаћој валути индексирани у еврима.

Читај даље

Босанска девизна нирвана

У 2016. години Народна скупштина Републике Српске  је расправљала о кредитима са девизном клаузулом у швајцарским францима (ЦХФ). Франак је претходно (2015.) нагло ојачао/апресирао што је корисницима ових врста кредита значајно увећало обавезе, прво по главници кредита, а потом и по камати.

Читај даље

Да ли „сузбијати“ раст ненамјенских готовинских кредита грађанима, други дио?

Наставак претходног поста

Друга група кредита одобрених грађанима се односи на стамбене кредите. Графикон  показује да најзначајније учешће стамбених кредита у укупним кредитима грађана је присутно у банкарском сектору Србије и Хрватске (42%), а најмање у банкарском сектору ФБиХ (17%). Читај даље

Да ли „сузбијати“ раст ненамјенских готовинских кредита грађанима, први дио?

У укупном кредитном портфолиу банака у Босни и Херцеговини (БиХ), посматрано према секторској структури, најзначајније учешће имају кредити одобрени грађанима. Према подацима са 30.9.2018. године у банкама са сједиштем у Републици Српској (РС) учешће кредита одобрених грађанима у укупним кредитима износи 45% (2,3 млд КМ), док је тај проценат у банкама са сједиштем у Федерацији БиХ (ФБиХ) 48% (6,8 млд КМ). Читај даље

Sjećanje na Braću Liman

Od 2008. godine bankarska zajednica i ekonomisti se svakog septembra prisjećaju  bankrota investicione banke Lehman Brothers (LB),  bankrota koji je  bio uvod u globalnu finansijsku krizu. LB je bila  američka banka, a njeni osnivači bijahu starinom iz Bavarske. Čitaj dalje

Stopa kapitalizacije banaka

Ciljevi bankarskog poslovanja se kreću u trouglu profitabilnost, likvidnost i sigurnosti poslovanja. Teško je (naravno ne i nemoguće) postići sva tri poslovna cilja istovremeno, jer se neki ciljevi međusobno isključuju. Ako je visoka profitabilnost postavljena kao cilj poslovanja to zahtjeva pretvaranje dodatnih novčanih sredstava u kredite, što smanjuje likvidnost. Čitaj dalje

Loši krediti u bankarskom sektoru

Jedan od vodećih indikatora preformansi/zdravlja bankarskog sektora su loši krediti. U bankarskoj stručnoj terminologiji oni se skraćeno nazivaju NPL (eng. nonperforming loan) i najčešće se izražavaju kao udio/procenat ukupnih (bruto) kredita.  Čitaj dalje

Bad loans in banking sector

One of the leading indicators of the performance/health of the banking sector are bad loans. Read more

Politička ekonomija bh i srpskog bankarstva na primjeru Pavlović International Bank a.d. Slobomir, Bijeljina

Objavljeno u  časopisu Banke u BiH, Sarajevo
Jović, Dragan. 2017. „Politička ekonomija bosanskohercegovačkog i srpskog bankarstva na primjeru Pavlović International Bank a.d. Slobomir, Bijeljina”. Banke u BiH br. 191 God. XIX br. 11-12: 22-26.

Sažetak

Bankrot Bobar banke a.d. Bijeljina i istražne radnje te političko-medijska kampanja u vezi kredita koji je Pavlović banka International a.d. Bijeljina (Banka) dala sadašnjem predsjedniku Republike, kao i bitka dva suprostavljena politička bloka u Republici Srpskoj, značajno su narušili poslovni imidž Banke. Dio srpske političke scene (partije u Republici Srpskoj koje djeluju kroz Savez za promjene) je u ovome predmetu izgubio elementarnu ljudsku i ekonomsku logiku i ponio se vrlo neracionalno i društveno neodgovorno. Čitaj dalje

O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini

Objavljeno u časopisu Računovodstvo i poslovne finansije, Sarajevo.

Jović, Dragan. 2014. „O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini”. Računovodstvo i poslovne finansije, br. 7/14: 70-76.

Sažetak

U odnosu na odabrane zemlje, ali i u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska ima najvišu zateznu kamatnu stopu. Razlozi za njeno smanjenje su mnogostruki, a mi smo izdvojili njih ukupno devet. Čitaj dalje

Modeliranje zatezne kamatne stope

Objavljeno u časopisu Banke u BiH , Sarajevo.

Jović, Dragan. 2014.“ Modeliranje zatezne kamatne stope”. Banke u BiH. br. 153 God. XVI: 28-33.

Sažetak

Model određivanja zatezne kamatne stope (ZKS) u Bosni i Hercegovini se razlikuje od modela u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju u našem neposrednom okruženju. U Bosni i Hercegovini, njenim entitetima Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, ZKS je određena kao fiksna stopa, a ne kao varijabilna stopa sa dvije komponente; baznom kamatnom stopom (b.k.s). i fiksnim djelom (maržom). Čitaj dalje