Emisija obveznica Republike Srpske – U nastavcima

Danas je  Republika  Srpska emitovala 48. emisiju obveznica u pokušaju da od povjerioca, investitora, pozajmi 40 miliona KM na 7  sedam godina po kamatnoj stopi  od 3,5%.

Čitaj dalje

Emisije javnog duga u Srbiji – Po 48. put

Sa aspekta javnog duga  nova godina je Srbiji počela loša, a nastavila je još  lošije.

Čitaj dalje

Rast kamatnih stopa na javni dug – Sveprisutan trend

Republika Srpska (RS) će sutra, 19.4.2022, emitovati 47.  emisiju obveznica RS nominalne vrijednosti od 35 miliona KM, na rok od 5 godina.

Čitaj dalje

Kamatna stopa na javni dug Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – Kao nebo i zemlja

Razlika u fiskalnoj  poziciji  entiteta u BiH traje već godinama, a u 2022. ona se pojačava, međutim ta razlika kao da nije  dovoljna da pokrene ekonomske reforme u Republici Srpskoj, a ni da stvori motiv za raspravu na ovu temu.

Čitaj dalje

Nova emisiona cijena akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje – Dobijam, dobijaš

U jednoj od prethodnih objava obećali smo da ćemo objasniti zašto je dana 10.2.2022. prometovana izuzetno velika količina akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje (HETR).

Čitaj dalje

Sberbank a.d. Banjaluka – Kada ekonomisti utihnu

Prije nepune dvije sedmice jedna banjalučka i jedna sarajevska banka  u vlasništvu ruskih investitora ili ruske države su se našle u neobranom grožđu zahvaljujući  mnogim greškama.

Ovaj tekst posvećujemo prvoj banci.

Čitaj dalje

Politika isplate dividende – Jedan fening mjenja sve

U jednoj od prethodnih objava smo u svrhu razvoja tržišta akcija na Banjalučkoj berzi označili nekoliko referentnih cijena akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje (HETR-a), a sada ćemo tim cijenama dati novi, ekonomski, smisao.

Čitaj dalje

Dividendna stopa – Smiješno mala?

Za donošenje bilo koje investicione odluke ključno pitanje je kolika je zarada na toj investiciji.

Čitaj dalje

Reakcija tržišta akcija na pozitivne informacije – Inteligentan investitor

Na mladim i nezrelim tržišima reakcija investitora na nove, javne informacije je vrlo  jaka.

Čitaj dalje

Emisija akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje – Potencijalna velika matura

Vrlo je vjerovatno da će se investitori na bosanskohercegovačkom tržištu akcija uskoro naći na ispitu zrelosti.

Čitaj dalje

Finansijska tržišta i tržišta proizvoda i usluga – Razdvajanje

Izreka „ istorija je učiteljica života „ (lat. historia est magistra vitae) se može primjeniti na sve društvene procese, pa i na tržište akcija, pošto su investitori jedna vrsta društvene zajednice.

Čitaj dalje

Dokapitalizacija elektroenergetskog sektora Republike Srpske –  Razvodnjavanje boli

Zadnja rečenica prethodne objave saopštava “da će  kretanje BIRS-a u 2022.godini pokazati da li su kupci i prodavci akcija na Banjalučkoj berzi  i tržište  akcija u cijelini,  prevazišli krizu identiteta”.

Čitaj dalje

Tržište akcija u Republici Srpskoj –  Kriza identiteta

Ako se finansijsko tržište Republike Srpske i Bosne i Hercegovine posmatra preko berzanskih indeksa onda ova godina označava njegovo punoljetstvo.

Čitaj dalje

Kapital banaka – Zaštita povjerilaca

Banke  se razlikuju  od firmi iz ostalih, nefinansijskih, branši po tome što se u ogromnoj mjeri finansiraju tuđim izvorima finansiranja, a sopstveni izvori  finansiranja (kapital) čine daleko manji izvora finansiranja poslovne aktivnosti.

Čitaj dalje

Stopa nezaposlenosti u svijetu i u BiH – Barem 1 sat

Tržište rada je najvažniji dio ekonomskog sistema svake države.

Čitaj dalje

Ukupan dug Republike Srpske – Visok ili nizak

Kretanje ukupnog duga Republike  Srpske  tokom zadnjih 16 godina pruža značajne informacije o  ekonomskim ciklusima kroz koje je prošla Republika Srpska i pomaže da se  u retrospektivi sagleda njegova dinamika.

Čitaj dalje

Степен успјешности економије Републике Српске – Бјегство из мизерије

Како се у Босни и Херцеговини у политичким и економским расправама увијек истичу различите мјере успјешности  коефицијент/индекс мизерије (збир стопе незапослености и стопе инфлације), или показатељ ситости и среће,  би се могао употребити и код нас за одмјеравање успјешности неке власти.

Читај даље

Дуг Федерације Босне и Херцеговине – Временска транспарентност

Поред висине укупног  дуга квалитет управљања  дугом се мјери и брзином којом се подаци о дугу објављују.

Читај даље

Raspodjela kreditnog potencijala banaka u Republici Srpskoj – Istiskivanje

U aprilu ovo godine Republika Srpska/RS je na Londonskoj berzi emitovala obveznice u vrijednosti od 350 miliona eura  (prvobitno se spominjala cifra od 300 miliona eura).

Čitaj dalje

Inflacija u Bosni – Glava šećera

Cijeli javni prostor, domaći i strani, je preplavljen informacijama o strašnoj inflaciji, koja dolazi ili koja je, što je još gore već tu negdje.

Čitaj dalje

Платни промет у банкама Српске – У слободном паду

Република Српска има Јединствен систем за мултилатералне компензације и цесије.

Читај даље

Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?

У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.

Читај даље

Експанзивна фискална политика Републике Српске – Идемо даље

На  19. сједници Народне скупштине  Републике Српске (25.5.2021.г.) нико  од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.

Читај даље

Трговина обвезницама Републике Српске у Франкфурту – Црвена линија

Емисија обвезница  на Лондонској берзи представља почетак, а  не крај, српског прикљученија на  страна финансијска тржишта.

Читај даље

Пензиони резервни фонд Републике Српске – Фокус на сигуран и стабилан принос (1)

На крају 2020. године нето имовина Пензијског резервног фонда је повећана за 2,97% у односу на исти период 2019. године.

Čitaj dalje

Kuponska kamatna stopa na obveznice Republike Srpske – April u Londonu

Republika Srpska je nedavno na Londonskoj berzi, koja je svjetski finansijski centar, emitovala obveznice ili narodski rečeno zadužila se – uzela kredit.

Čitaj dalje

Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195

Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih  propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.

Čitaj dalje

У здравим болницама здраво тијело

Два основна фактора која креирају економски раст су капитал и рад.

Када радник оболи, обим рада  који стоји на располагању економском систему се смањује (под условом да је све остало једнако), а  то се директно одржава на ниво произведних потенцијала економског система, који се такође смањује.

Зато је у интересу свакога друштвено-економског система да што већи дио, посебно радно активног становништва, буде што здравији.

Читај даље

Сва јаја у једној кошари

У  економској кризи кроз коју  пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне  потрошње.

Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.

Читај даље

Пут којим се рјеђе иде

Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).

Čitaj dalje

Данак у камати

На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије  главне врсте дуга; обвезнице и кредити.

Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.

Читај даље

Јаре, али не и паре

Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице.  Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).

Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?

Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна  стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?

Читај даље

Десет дана послије

Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.

Читај даље

На муци се познају јунаци

Неколико стотина милиона прегледа у Кини је имао видео на којем предсједник Србије Александар Вучић говори о томе како европска солидарност не постоји и како је то била само бајка на папиру, те моли велику Кину да помогне малој Србији тако што ће јој послати помоћ.

Читај даље

Највисочији

Главни  симболи наших банака су именице;  кредит, текући рачун, депозит, штедња, гаранција, жирант … За обичног грађанина/сељака банкарско пословање почиње и завршава са овим појмовима. Међутим, постоји још један појам у банкарском пословању који се не употребљава често у свакодневном говору, али који се тиче, барем индиректно, сваког становника Српске, иако он тога уопште није свијестан. 

Читај даље

Лијепа епоха

Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са,  популарно  званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе.  Огромна већина економиста, укључујући и мене, је  очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а  почетком ове године ФЕД је  поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.

Читај даље

Трговина спољна

Као што човјек не зна колико је јак/слаб, прије него што се не одмјери са неким такмацем, исто тако и економски систем себе упознаје када се пореди са конкуренцијом међународном. Једна  од релативних мјера снаге економског система је његов положај  у међународној подијели рада тј. у трговини спољној.

Читај даље

Сузе радоснице

На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.

Читај даље

Лијева нога и десна рука

Устав Републике Српске може постати један од главних „инструмената“ економске политике и економских реформи у Српској, али и у цијелој Босни и Херцеговини, уколико творац закона  то жели.

Читај даље

Nož i pogača

Dijagnoza je grčka riječ koja se prevodi kao prepoznavanje, raspoznavanje, a najčešće se odnosi na bolest. “Dijagnosticirati” u medicinskoj struci, znači prepoznati neku bolest. U ekonomskoj struci postoji pojam “makroekonomska dijagnostika”. Ekonomske bolesti se najlakše prepoznaju kroz poređenje ekonomskih sistem,  pri čemu jedan ili više  ekonomskih sistema služe kao uzor, jer nisu obolili. Dijagnosticirati u ekonomiji, ne mora uvijek značiti otkrivanje bolesti, već se može odnositi i na otkrivanje nekih karakteristika ekonomskog sistema ili osobina nekih ekonomskih pojava u tom sistemu.

Čitaj dalje

Neiskorišten finansijski resurs

Od decembra 2018. godine, u zadnja četiri mjeseca, Federacija Bosne Hercegovine je izvršila  jednu emisiju petogodišnjih obveznica, a tokom 2019.g. zasada nijednu. Emisija (20 miliona KM) je  prodata po do sada najnižoj kamatnoj stopi (precizniji naziv je stopa prinosa do dospjeća) od 0,91% (vidjeti grafikon), a i prethodna emisija petogodišnjih  obveznica (decembar 2017.g.)  je prodata po, za to vrijeme, rekordno niskoj kamatnoj  stopi od  1,2%. Čitaj dalje

Javnost rada javnog sektora

Javni dug je jedna od najznačajnijih  makrovarijabli, pored stope nezaposlenosti, inflacije, salda  tekućeg računa i BDP-a (stope rasta  i per capita). Ako država duguje  rezidentima (stanovnicima zemlje) govorimo o unutrašnjem dugu.  Dug prema stranicima (nerezidentima) je spoljni dug.  Zbir spoljnog i unutrašnjeg duga daje ukupni dug. Čitaj dalje

(Ne)zakonit Žuti prsluk

Kao i studentski  protesti  1968. godine i  pokret Žutih prsluka se u svom najradikalnijem obliku veže za Francusku, a tu mu je i izvor.  Visok nivo građanske svijesti se  u trenucima velikih društvenih  i  ekonomskih potresa u Francuskoj uvijek izlijeva na  trgove i ulice. Čitaj dalje