Neko je jednom negdje zapisao da se svi ratovi vode za zemlju i oko zemlje, a investitori u stanogradnji iako nisu u ratu, ipak su u vječitoj potrazi i borbi za građevinskim zemljištem.
Category: Republic of Srpska/Republika Srpska
Prodajna cijena i troškovi izgradnje novih stanova – Čardak na nebu
U prethodnoj objavi pokazali smo kako su rasle proizvođačke cijene u stanogradnji Republike Srpske, a u ovom tekstu poredimo ih sa cijenama novih stanova.
Politika isplate dividendi Mtela a.d. Banjaluka – Strpljen, spašen
Kao prelazni oblik od štednih uloga, ili štednje, ka ulaganjima na finansijskom tržištu pored kupovine obveznica može poslužiti i kupovina akcija onih preduzeća koja redovno isplaćuju dividendu.
Visokogradnja u Republici Srpskoj – Strahovi su konjukturni
Uskoro će biti objavljeni podaci o kretanju cijena novih stanova u RS za treći kvartal 2022. godine.
Inflaciona očekivanja u Bosni i Hercegovini i Evropskoj uniji – Nekada i sada
Iz perspektive poratnih devedesetih godina sadašnja inflacija u Bosni od 16,8% (avgust 2022) ne predstavlja neki ogroman ekonomski poremećaj?
Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano
Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.
Stambena novogradnja u Banjaluci – Rigidne cijene
U ekonomskoj nauci postoji nešto se zove “rigidne cijene” (eng. sticky prices) i baš taj fenomen smo djelimično uočili na tržištu prodatih novih stanova u Banjaluci u prvoj pololovini ove godine.
Centar i periferija – Stoni grad
Na Balkanu, a i na mnogim drugim mjestima, davno je pokazano i dokazano da su mjerila centra države i državne periferije potpuno drugačija.
Cijene stanova u novogradnji – Zona sumraka
U kojoj mjeri je ekonomija BiH integrisana u svjetsku ekonomiju može se samo djelimično odgonetnuti posmatranjem domaćih cijena i stranih cijena.
Rast cijena stanova – Šišanje?
Svaki čovjek i svako domaćinstvo su, u manjoj ili većoj mjeri, zainteresovani za cijenu po kojoj se stanovi prometuju.
Administrativni rast kamatnih stopa na javni dug Republike Srpske – U paketu
Vlada Republike Srpske je predložila, a Narodna skupština Republika Srpska će, izvjesno je, prihvatiti, da se kamatne stope po kojima se dugoročno zadužuje Republika Srpska (RS) povećaju.
Kamatna stopa u Frankfurtu – Na međunarodnoj sceni
Emisija sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske (RS) od 18.5. i 19.5.2022. nije bila 100% uspješna, jer je RS tražila da bude kreditirana po kamatnoj stopi od 3,6% na, a jedan dio investitora na to nije želi pristati.
Emisija obveznica Republike Srpske – U nastavcima
Danas je Republika Srpska emitovala 48. emisiju obveznica u pokušaju da od povjerioca, investitora, pozajmi 40 miliona KM na 7 sedam godina po kamatnoj stopi od 3,5%.
Emisije javnog duga u Srbiji – Po 48. put
Sa aspekta javnog duga nova godina je Srbiji počela loša, a nastavila je još lošije.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Sveprisutan trend
Republika Srpska (RS) će sutra, 19.4.2022, emitovati 47. emisiju obveznica RS nominalne vrijednosti od 35 miliona KM, na rok od 5 godina.
Kamatna stopa na javni dug Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – Kao nebo i zemlja
Razlika u fiskalnoj poziciji entiteta u BiH traje već godinama, a u 2022. ona se pojačava, međutim ta razlika kao da nije dovoljna da pokrene ekonomske reforme u Republici Srpskoj, a ni da stvori motiv za raspravu na ovu temu.
Nova emisiona cijena akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje – Dobijam, dobijaš
U jednoj od prethodnih objava obećali smo da ćemo objasniti zašto je dana 10.2.2022. prometovana izuzetno velika količina akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje (HETR).
Sberbank a.d. Banjaluka – Kada ekonomisti utihnu
Prije nepune dvije sedmice jedna banjalučka i jedna sarajevska banka u vlasništvu ruskih investitora ili ruske države su se našle u neobranom grožđu zahvaljujući mnogim greškama.
Ovaj tekst posvećujemo prvoj banci.
Politika isplate dividende – Jedan fening mjenja sve
U jednoj od prethodnih objava smo u svrhu razvoja tržišta akcija na Banjalučkoj berzi označili nekoliko referentnih cijena akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje (HETR-a), a sada ćemo tim cijenama dati novi, ekonomski, smisao.
Dividendna stopa – Smiješno mala?
Za donošenje bilo koje investicione odluke ključno pitanje je kolika je zarada na toj investiciji.
Reakcija tržišta akcija na pozitivne informacije – Inteligentan investitor
Na mladim i nezrelim tržišima reakcija investitora na nove, javne informacije je vrlo jaka.
Emisija akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje – Potencijalna velika matura
Vrlo je vjerovatno da će se investitori na bosanskohercegovačkom tržištu akcija uskoro naći na ispitu zrelosti.
Finansijska tržišta i tržišta proizvoda i usluga – Razdvajanje
Izreka „ istorija je učiteljica života „ (lat. historia est magistra vitae) se može primjeniti na sve društvene procese, pa i na tržište akcija, pošto su investitori jedna vrsta društvene zajednice.
Dokapitalizacija elektroenergetskog sektora Republike Srpske – Razvodnjavanje boli
Zadnja rečenica prethodne objave saopštava “da će kretanje BIRS-a u 2022.godini pokazati da li su kupci i prodavci akcija na Banjalučkoj berzi i tržište akcija u cijelini, prevazišli krizu identiteta”.
Tržište akcija u Republici Srpskoj – Kriza identiteta
Ako se finansijsko tržište Republike Srpske i Bosne i Hercegovine posmatra preko berzanskih indeksa onda ova godina označava njegovo punoljetstvo.
Kapital banaka – Zaštita povjerilaca
Banke se razlikuju od firmi iz ostalih, nefinansijskih, branši po tome što se u ogromnoj mjeri finansiraju tuđim izvorima finansiranja, a sopstveni izvori finansiranja (kapital) čine daleko manji izvora finansiranja poslovne aktivnosti.
Stopa nezaposlenosti u svijetu i u BiH – Barem 1 sat
Tržište rada je najvažniji dio ekonomskog sistema svake države.
Ukupan dug Republike Srpske – Visok ili nizak
Kretanje ukupnog duga Republike Srpske tokom zadnjih 16 godina pruža značajne informacije o ekonomskim ciklusima kroz koje je prošla Republika Srpska i pomaže da se u retrospektivi sagleda njegova dinamika.
Степен успјешности економије Републике Српске – Бјегство из мизерије
Како се у Босни и Херцеговини у политичким и економским расправама увијек истичу различите мјере успјешности коефицијент/индекс мизерије (збир стопе незапослености и стопе инфлације), или показатељ ситости и среће, би се могао употребити и код нас за одмјеравање успјешности неке власти.
Дуг Федерације Босне и Херцеговине – Временска транспарентност
Поред висине укупног дуга квалитет управљања дугом се мјери и брзином којом се подаци о дугу објављују.
Raspodjela kreditnog potencijala banaka u Republici Srpskoj – Istiskivanje
U aprilu ovo godine Republika Srpska/RS je na Londonskoj berzi emitovala obveznice u vrijednosti od 350 miliona eura (prvobitno se spominjala cifra od 300 miliona eura).
Inflacija u Bosni – Glava šećera
Cijeli javni prostor, domaći i strani, je preplavljen informacijama o strašnoj inflaciji, koja dolazi ili koja je, što je još gore već tu negdje.
Платни промет у банкама Српске – У слободном паду
Република Српска има Јединствен систем за мултилатералне компензације и цесије.
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Експанзивна фискална политика Републике Српске – Идемо даље
На 19. сједници Народне скупштине Републике Српске (25.5.2021.г.) нико од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.
Трговина обвезницама Републике Српске у Франкфурту – Црвена линија
Емисија обвезница на Лондонској берзи представља почетак, а не крај, српског прикљученија на страна финансијска тржишта.
Пензиони резервни фонд Републике Српске – Фокус на сигуран и стабилан принос (1)
На крају 2020. године нето имовина Пензијског резервног фонда је повећана за 2,97% у односу на исти период 2019. године.
Kuponska kamatna stopa na obveznice Republike Srpske – April u Londonu
Republika Srpska je nedavno na Londonskoj berzi, koja je svjetski finansijski centar, emitovala obveznice ili narodski rečeno zadužila se – uzela kredit.
Privreda i berze
Tekuća i očekivana privredna kretanja bi se, u većoj ili manjoj mjeri, trebalа ogledati u kretanju berzanskih indeksa.
Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195
Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.
У здравим болницама здраво тијело
Два основна фактора која креирају економски раст су капитал и рад.
Када радник оболи, обим рада који стоји на располагању економском систему се смањује (под условом да је све остало једнако), а то се директно одржава на ниво произведних потенцијала економског система, који се такође смањује.
Зато је у интересу свакога друштвено-економског система да што већи дио, посебно радно активног становништва, буде што здравији.
COVID-19 Švedski model
Već nekoliko dana u Republici Srpskoj se bilježi porast broja zaraženih stanovnika korona virusom.
Сва јаја у једној кошари
У економској кризи кроз коју пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне потрошње.
Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.
Пут којим се рјеђе иде
Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).
Данак у камати
На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
