Rast gotovine evidentirane u blagajnama ALTA banke godinama uoči oduzimanja dozvole za rad (30.10.2026) postavlja pitanje o prirodi njene neuobičajeno visoke računovodstvene likvidnosti.
Category: Serbia/Srbija
Alta Banka – Mogući bilansni i vanbilansni razlozi za pokretanje stečajnog postupka
Narodna banka Srbije je 30. oktobra 2026. oduzela ALTA banci dozvolu za rad i donijela rješenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka. Kao neposredne razloge navela je znatno pogoršanje finansijskog stanja, rizik od daljeg slabljenja likvidnosti i ugrožavanje interesa deponenata.
Dinar u sjenci evra: valutno uokviravanje i monetarni suverenitet Srbije
U subotu, 31. oktobra 2026. godine, na naslovnoj strani beogradske „Politike“ objavljen je članak o raspodjeli budžetskih sredstava izbornim listama prema broju osvojenih poslaničkih mandata. Članak je imao nadnaslov „Zarada“ po osnovu osvojenih mandata, dok su u naslovu istaknuti iznosi od 5,7 miliona evra za Studentsku listu i 4,2 miliona evra za „Ujedinjenu Srbiju“. Naizgled uobičajena novinarska odluka o izboru obračunske valute otvara znatno šire pitanje: zbog čega se dinarska budžetska sredstva Srbije u prvom planu predstavljaju u evrima?
Monetarna multiplikacija u Srbiji – Proizvodnja novca
Monetarna multiplikacija, ili u prevodu sa stručnog, ekonomskog jezika umnožavanje novca, pojednostavljen je prikaz procesa proizvodnje novca u bankarskom sistemu.
Da li je monetarna strategija Srbije dobra? – Disciplinovanje inflacije i njene percepcije
Koncept inflacionih očekivanja objasnili smo u ranijim tekstovima, na primeru evrozone (Zašto je Evropska centralna banka povećala kamatne stope? – Kratkoročno nepoverenje i dugoročno poverenje) i kroz analizu rada Narodne banke Srbije (Inflaciona očekivanja u Srbiji – Inflaciona memorija), a sada ćemo videti kako NBS upravlja inflacionim očekivanjima u kontekstu najnovijeg inflacionog talasa prouzrokovanog ratom na Srednjem istoku.
Inflaciona očekivanja u Srbiji – Inflaciona memorija
Pre dva dana Narodna banka Srbije (NBS) objavila je rezultate najnovije ankete o inflacionim očekivanjima za maj. Reč je o veoma dragocenom izvoru podataka za vođenje monetarne politike, ali i za razumevanje načina na koji različite društvene grupe i sektori formiraju očekivanja o budućoj inflaciji.
Banke u Srbiji – Delikventni krediti
Banke u Srbiji imaju izuzetno mnogo razloga da budu izuzetno zadovoljne, a njihov kontrolor Narodna banka Srbije (NBS), poučena ranijim iskustvima, ponos na ostvarene rezultate banaka bi trebalo da kombinuje sa velikom dozom opreza.
Troškovi rada – Realni rast životnog standarda
Trošak rada (labour cost) predstavlja ukupnu cenu koju poslodavac plaća za angažovanje zaposlenog – pored neto plate, u ove troškove ulaze i porezi i doprinosi i svi dodatni troškovi vezani za radni angažman.
Ekonomija Srbije – Ekonomske sankcije
U nekoliko navrata Srbiji je, da bi se izbegle sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), sa američke strane nuđeno da nacionalizuje NIS, ili da se barem usmeno obaveže da će izvršiti nacionalizaciju (i samo to bi bilo dovoljno) — Srbija to nije prihvatila, privremeno izuzeće od sankcija (eng. sanctions waiver) je isteklo i američke sekundarne sankcije već počinju da razaraju poslovanje NIS-a u Bosni i Hercegovini.
Naftna industrija Srbije – Suviše velik i bitan
Svet finansija je za sistemski bitnu banku smislio nadimak too big to fail (suviše velika da bi propala). U realnom sektoru nijedna firma se ne označava na ovaj način, ali takva preduzeća u okviru nacionalnih privreda postoje — jedno od njih je Naftna industrija Srbije (NIS), koja predstavlja jedan od najvećih vertikalno integrisanih konglomerata u jugoistočnoj Evropi.
Uzroci rast profitabilnosti banaka u Srbiji – Formula uspeha
Veliki rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije usko je povezan sa veličinom kapitala kojim on raspolaže, odnosno sa stanjem kapitala (equity) u bilansima banaka.
Regulacija kapitala u bankama – CAR
Određivanje adekvatnosti kapitala – davanje odgovora na pitanje da li je postojeći kapital banke adekvatan/prikladan preuzetim rizicima u bankarskom poslovanju je „kičma“ regulacije banaka i bankarskog sektora, jer je to osnovna garancija otpornosti banke na neočekivane gubitke i garant stabilnosti bankarskog sektora.
Novi inflacioni talas? – Brigo moja pređi na drugoga
Evrozona kao valutno područje kojim vlada evro, proglasila je pobedu nad inflacijom, ona je već mesecima izuzetno niska, a u julu je bila 2% – na vrhuncu inflacionog talasa (u oktobru 2022) stopa inflacije merenа potrošačkim cenama bila je 10,6%.
Monetarna politika i meteorologija – Pala je kiša
U prvoj polovini jula Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da zadrži kamatne stope na nepromenjenom nivou, čime je demonstriran visok stepen nezavisnosti monetarne politike u Srbiji u odnosu na monetarnu politiku u evrozoni koju sprovodi Evropska centralna banka (ECB), a koja traje već duže vreme – takva samostalna i različita politika kamatnih stopa NBS nije slučajnost i ima osnovu u kretanju potrošačkih cena.
Strana valuta u bankarskom sektoru – Mit o Sizifu
U pojedinim segmentima izuzetno aktivna strategija promovisanja i podsticanja što veće upotrebe dinara u ekonomskom sistemu Srbije dala je izuzetno dobre rezultate, ali pojedini pokazatelji stepena dinarizacije nalažu kritičko preispitivanje makroekonomskih uslova u kojima se ova formalna strategija dinarizacije (koja predstavlja neformalnu strategiju deevrizacije) sprovodi.
Ekonomija Srbije između rasta i društvenih nemira – U četiri slike i par rečenica
Svaki vanredni, ekstremni i dugotrajni društveni nemiri se neminovno moraju odraziti na ekonomsku osnovu društva. Srbija nije izuzetak, iako bi svi, obe sukobljene strane, voljele da to nije tako – da društvo može ići na jednu stranu, a ekonomija na drugu.
Omjer kredita i depozita banaka – Prerađivački kapaciteti i profitabilnost
Ako se rast kredita banaka u BiH od 10% usporedi s inflacijom iz prethodnog razdoblja, koja je dovela do visokog nominalnog, ali ne i realnog rasta BDP-a, tada u makroekonomskom okviru taj kreditni rast uopće ne izgleda visok.
Srbija i privatni dugovi – Neverovatno malo?
U prethodna dva teksta videli smo da dug može biti javni, pod čime se podrazumeva dug generalne vlade, pokazali smo i da postoje potraživanja i dugovi prema inostranstvu bez pravljenja razlike između svojinskog oblika dužnika i poverilaca, a jedan veliki deo duga koji se kreira u svakoj ekonomiji odnosi se na privatni dug.
Zaduženost Srbije mereno poslovanjem sa inostranstvom – Bitno smanjenje
Kao što smo videli u jednom od prethodnih tekstova ( Javni dug Srbije – Spoljni dug) smanjenje javnog duga Srbije u odnosu na BDP, prati povećanje relativne vrednosti spoljnog duga.
Javni dug Srbije – Spoljni dug
Ekonomskoj politici u Srbiji se spočitava visok javni dug i u vezi toga njegova održivost, a odgovor kreatora ekonomske politike je bio i jeste da on nije visok i da je održiv, pa se postavlja pitanje koji od ovih stavova je usklađen sa zvaničnim ekonomskim podacima?