15 godina inflacije u Srbiji – Objektivne okolnosti

Opšti je stav da su zemlje  u kojima caruje valuta euro u pogledu kontrole inflacije  i zaštite životnog standarda  superiorne  u odnosu na apsolutno sve balkanske zemlje, a ovaj tekst će pokazati  da to možda i nije baš  tako.

Čitaj dalje

Nejednaka raspodjela imovine kao uzrok rata u Ukrajini – S druge strane jastuka

Sve ključne države, koje su implicitno ili eksplicitno učesnice rata u Ukrajini imaju ekonomske sisteme koji su po jednoj jedinstvenoj karakteristici izuzetno slični.

Čitaj dalje

Svjetske berze 50 dana nakon početka rata u Ukrajini – Kada kola krenu nizbrdo

Neposredno nakon početka ruskog napada na Ukrajinu prognozirali smo da će najveći ekonomski gubitnik  ovoga rata, pored Ukrajine i Rusije naravno, biti Evropa, a da će se dobitnici rata naći na sjevernoameričkom kontinentu.

Čitaj dalje

Rast kamatnih stopa na javni dug – Sveprisutan trend

Republika Srpska (RS) će sutra, 19.4.2022, emitovati 47.  emisiju obveznica RS nominalne vrijednosti od 35 miliona KM, na rok od 5 godina.

Čitaj dalje

Kamatna stopa na javni dug Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – Kao nebo i zemlja

Razlika u fiskalnoj  poziciji  entiteta u BiH traje već godinama, a u 2022. ona se pojačava, međutim ta razlika kao da nije  dovoljna da pokrene ekonomske reforme u Republici Srpskoj, a ni da stvori motiv za raspravu na ovu temu.

Čitaj dalje

Razlika u kamatnim stopama kao signal za recesiju – Nije prvoaprilska šala

Sjedinjene Američke Države su mjereno  veličinom javnog duga najzaduženija država na svijetu.

U februaru 2022. SAD su dugovale svojim povjeriocima 30,3 hiljade milijardi dolara, ili 30,3 triliona dolara.

Čitaj dalje

Cijena gasa kao simbol (ne)kvaliteta energetske ekonomske politike – Jesti, ili grijati se, pitanje je sad

Evropljanima se energetska kriza u  Evropi u vezi rasta cijena gasa  predstavlja kao da se radi o energetskoj  krizi na svjetskom nivou, ali podaci  pokazuju da to uopšte nije tako.

Čitaj dalje

Tražnja za emisijama javnog duga Srbije – (Ne)očekivano niska?

Javne finansije svake države se zasnivaju  na posuđivanju novca u domaćoj i stranoj  valuti.

Čitaj dalje

Politika isplate dividende – Jedan fening mjenja sve

U jednoj od prethodnih objava smo u svrhu razvoja tržišta akcija na Banjalučkoj berzi označili nekoliko referentnih cijena akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje (HETR-a), a sada ćemo tim cijenama dati novi, ekonomski, smisao.

Čitaj dalje

Dividendna stopa – Smiješno mala?

Za donošenje bilo koje investicione odluke ključno pitanje je kolika je zarada na toj investiciji.

Čitaj dalje

Špekulativni balon – Napumpaj i istovari

Za tačno 5 godina (maj 2004 – maj 2009) Berzanski indeks Republike Srpske (BIRS) je sa početnih 1.000 poena, ponovo došao na tih istih 1.000 poena, a između ove dvije tačke se uzdiže najveća vrijednost indeksa koja nikada više u istoriji tržišta akcija Republike Srpske neće biti dostignuta (eng. all time high).

Čitaj dalje

Ekonomski rast u eurozoni i Turskoj – Čista ko suza

Velika tema u posljednjih nekoliko mjeseci, pa čak i tokom cijele prošle godine su bili krajnje neobični ekonomski procesi u Turskoj.

Čitaj dalje

Turski i bosanski devizni kurs – Kao nebo i zemlja

Kurs turske lire (međunarodna oznaka TRY) u odnosu na ostale valute se mjenja svaki dan, svaki sat i svaki minut.

Čitaj dalje

Emisije obveznica Republike Srpske na finansijskom tržištu Bosne i Hercegovine – Pravni vakum?

Ekonomski sistem Republike Srpske/RS počiva na izuzetno jakoj dužničko-povjerilačkoj vezi banaka sa sjedištem u RS i javnog sektora RS.

Čitaj dalje

Sarajevska berza i Banjalučka berza – 40 naprema 0

Bez obzira na izrazitu nerazvijenost finansijskog tržišta u BiH berzanski indeksi su koristan pokazatelj ekonomskih tendencija iz kojih se mogu izvući korisni zaključci.

Čitaj dalje

Privredni razvoj u Srbiji – Beogradizacija?

Srpska statistika vrlo profesionalno i predano sakuplja  i publikuje podatke o stepenu razvijenosti lokalnih samouprava.

Čitaj dalje

Odnos kupovne moći – Muško šišanje

Postoje mnogi načini upoređivanja ekonomija, a jedan od njih je preko odnosa (ili pariteta) kupovne moći (PPP – purchasing power parity).

Čitaj dalje

Inflacija u BiH u prvih 9 mjeseci – Sukob sa stvarnošću?

Svi mi u BiH prilikom kupovine svjedočimo ogroman rast cijena, međutim paradoksalno, statistički zavodi u BiH još uvijek ne registruju taj ogroman rast u zvaničnim statističkim izvještajima.

Čitaj dalje

Порез на додату вриједност у Босни и Херцеговини – BMW и медицински кисеоник

У посљедњих неколико недјеља технички и медицински кисеоник су упоређивани и поменути неколико десетина милиона пута, а у задњих 15 година  никад нико није упоредио BMW и медицински кисеоник.

Читај даље

Neizvjesnost i krediti – Uši zeca i noge srne

Da li su banke pooštrile kriterijume za davanje kredita ili se možda smanjuje tražnja za kreditima je neizvjesno, ali ono što je izvjesno  da već dva mjeseca uzastopno krediti banaka u BiH skoro i da ne rastu.

Čitaj dalje

Тржиште рада – На младима свијет (не)остаје

Земље  Европске уније  у својим статистикама које се тичу рада  и запошљавања посебну пажњу посвећују запошљавању младих особа, вјероватно зато што мисле да на младима свијет остаје.

Читај даље

Federalne rezerve – Vatra, točak i centralna banka

U ekonomskim/stručnim krugovima Amerikancima se prigovara da kroz  svakodnevno štampanje dolara zloupotrebljavaju svoju monetarnu politiku i da na taj način sebi obezbjeđuju povlašten položaj  u međunarodnom ekonomskom sistemu na netržišnim osnovama.

Čitaj dalje

Платни промет у банкама Српске – У слободном паду

Република Српска има Јединствен систем за мултилатералне компензације и цесије.

Читај даље

Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?

У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.

Читај даље

Državna potrošnja tokom pandemije – Majka ili maćeha

Početkom jula Agencija za statistiku BiH objavila je podatke o upotrebi BDP-a za prvi kvartal 2021.god.

Čitaj dalje

Јавни дуг Њемачке – Дисциплина кичме

Каматна стопа на десетогодишње њемачке обвезнице је референтна каматна стопа на тржишту јавног дуга зоне евра и чим се она помјера, помјерају  се и каматне стопе  осталих земаља зоне евра, макар се не мјењале референтне каматне стопе Европске централне банке.

Читај даље

Економска политика Србије – За и против Александра Вучића

У традицији српског друштва је увијек било да се опредјељује за или против човјека који је на челу друштва, а не за и против економске политике која се водила или која се још увијек води, у његовом мандату.

Читај даље

Привредни систем Црне Горе – На једну карту

Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије  и избором евра за законско средство плаћања у земљи.

Читај даље

Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima

U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju  srpsku javnost.

Čitaj dalje

Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života

Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.

Čitaj dalje

Obaveze prema strancima – Kuda ideš Srbijo?

Negde od 2000-ih godina Srbija je usvojila politiku privlačenja stranih investicija kroz, što direktno što indirektno, plaćanje stranim investitorima, za svako otvoreno radno mesto.

Čitaj dalje

Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?

Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.

Читај даље

Ekonomija Islanda – Frede, laku noć

Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju  na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.

Čitaj dalje

Krediti privatnim preduzećima – U leru?

U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu  glavni  motori privrednog  rasta i razvoja, makar u  ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.

Čitaj dalje

Европска монетарна политика – Једна велика грешка

Европска централна банка/ЕЦБ је  водећи зајмодавац у зони евра,  али  и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске  струке.

Читај даље

Јавни дуг велесила – Запад на истоку?

За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.

Читај даље

Биткоин као новац – Револуција која траје?

Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.

Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?

Читај даље

Мањак у мозгу

Одступање усвојене структуре и висине буџета од пожељне или очекиване захтјева поновно уравнотежење буџета  или ребаланс буџета.

Читај даље

Obaveze prema strancima

Zasigurno  najpreciznija  statistika u BiH  je tzv. monetarna statistika, nju  prikuplja, obrađuje i stavlja na uvid javnosti Centralna banka BiH, ali ta vrsta statistike se u našim  javnom  prostoru ne pominje.

Čitaj dalje

Царство небеско и царство земаљско

Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори,  у релиогозном рјечнику означене као литије, су  биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.

Читај даље

Maleno je lijepo

Kada se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka krenulo u promjenu privrednog sistema socijalističkih zemalja ekonomisti sa Zapada su lansirali mnoge parole, koje su  neselektivno preuzimane od strane domaćih ekonomista i ugrađivane u ekonomski sistem.

Jedna od tih parola je bila i “small is beautiful” ili “maleno je lijepo”.

Čitaj dalje

Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju

Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti,  zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).

I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.

To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.

Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?

Čitaj dalje

Que pasa???

Свједоци смо пандемије корона вируса који се полако, али сигурно шири планетом и односи своје жртве.

Економије клизе у рецесији, капиталисти брину за свој иметак, понеки и за своје раднике.

Читај даље