U jednom od prethodnih tekstova ukazali smo na veliko nezadovoljstvo nemačkih potrošača sa njihovim trenutnim i očekivanim ekonomskim statusom i predvideli, ili društvene antagonizme, ili promenu nemačke državne i ekonomske politike.
Category: Labour market/Tržište radne snage
Stanje njemačke ekonomije – Bezrazložan strah
Ekonomska statistika je zainteresovana za mnoge podatke, a tri su ključna: stopa rasta realnog BDP, nezaposlenost i inflacija.
Samopouzdanje potrošača u Njemačkoj – Na jednoj strani kapital, a na drugoj rad
Prema podacima Eurostata stopa nezaposlenosti u Njemačkoj je na vrlo niskom nivo što navodi na prvu pomisao da je stanje u njemačkoj ekonomiji savršeno?
Gubici slovenačkih radnika zbog inflacije – Meka valuta
Jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je u izvještavanje o zaradama radnika uvela vrijednost jednog sata rada je Slovenija.
Prestanak rasta životnog standarda u Srbiji – Uvoz inflacije
Srbija vodi vrlo aktivnu ekonomsku politiku, koja se preko privrednog rasta, odrazila izuzetno pozitivno na realne neto zarade i životni standard građana Srbije.
Kupovna moć radničkih zarada u BiH – Pad zbog inflacije
U prethodnom tekstu izračunali smo realne zarade za američku ekonomiju, a u ovome ćemo to učiniti za bosansku ekonomiju.
Realne zarade u Americi – Nakon skoro 50 godina na istom mjestu
Samo su promjene u realnim zaradama jedini pravi pokazatelj promjena u životnom standardu građana.
Nominalne zarade u SAD – Nikad bolje?
U ekonomiji se uvijek pravi razlika između nominalnih i realnih veličina.
Vlasnici doma – Krov nad glavom ili posao
U većini zemalja postoji statistika koja registruje procenat stanovnika koji žive u objektima koji su u njihovom vlasništvu, ili u vlasništvu nekog člana porodice kojoj oni pripadaju.
Produktivnost rada – Koliko smo vrijedni
U čovjekovoj je prirodi je da se iz dana u dan usavršava u poslu koji radi.
Američko tržište rada – Added, Уничтожено, Знищено
Prvi totalni slom američkog tržišta rada desio se tokom Velike depresije, tridesetih godina prošlog vijeka (1929 – 1933).
Posljedice inflacije na privredni rast u Bosni i Hercegovini u 2022.godini – Po jutru se dan poznaje?
Agencija za statistiku BiH (BHAS) nedavno je saopštila da je januarska inflacija 7%.
Tržište rada – Tri puta mjeri, jednom sjeci
Ako je tržišta rada najbitniji segment u ekonomskom sistemu onda se na osnovu visine stope nezaposlenosti može dati opšta ocijena kvaliteta ekonomske politike.
Stopa nezaposlenosti u svijetu i u BiH – Barem 1 sat
Tržište rada je najvažniji dio ekonomskog sistema svake države.
Тржиште рада – На младима свијет (не)остаје
Земље Европске уније у својим статистикама које се тичу рада и запошљавања посебну пажњу посвећују запошљавању младих особа, вјероватно зато што мисле да на младима свијет остаје.
Царство небеско и царство земаљско
Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори, у релиогозном рјечнику означене као литије, су биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.
Ursula o minimalcu
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula Gertrud von der Leyen) je na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta, koja je održana 16. septembra 2020. godine u Briselu, govoreći o solidarnosti među evropskim državama u aktuelnim uslovima krize, pokrenula pitanje minimalne mjesečna zarade na nivou Evropske Unije (EU).
Лијева нога и десна рука
Устав Републике Српске може постати један од главних „инструмената“ економске политике и економских реформи у Српској, али и у цијелој Босни и Херцеговини, уколико творац закона то жели.
До извора два путића
Појам „флексибилно тржиште рада“ је појам из економске струке. Истовремено то је и еуфемизам. У граматици еуфемизам представља стилску фигуру којом се неки израз замјењује са неким другим изразом, са различитим циљевима – бонтона ради, да се не повриједи нека друга страна, а понекад и да се прикрије права суштина ствари.
Nož i pogača
Dijagnoza je grčka riječ koja se prevodi kao prepoznavanje, raspoznavanje, a najčešće se odnosi na bolest. “Dijagnosticirati” u medicinskoj struci, znači prepoznati neku bolest. U ekonomskoj struci postoji pojam “makroekonomska dijagnostika”. Ekonomske bolesti se najlakše prepoznaju kroz poređenje ekonomskih sistem, pri čemu jedan ili više ekonomskih sistema služe kao uzor, jer nisu obolili. Dijagnosticirati u ekonomiji, ne mora uvijek značiti otkrivanje bolesti, već se može odnositi i na otkrivanje nekih karakteristika ekonomskog sistema ili osobina nekih ekonomskih pojava u tom sistemu.
Fifty-fifty
Kako podaci u statističkim uzorcima ispoljavaju tendenciju da se grupišu oko nekog centra, statistička nauka je bila prisiljena da izumi mnoštvo mjera centralne tendencije. Čitaj dalje
Kečap
Većina radnika kada je riječ o mjerenju ekonomskih pojava najbolje razumije promjene koje su izražene na godišnjem nivou. Npr. za koliko su porasli troškovi života u odnosu na prethodnu godinu, kolika je godišnja stopa rasta industrijske proizvodnje, za koliko je porasla poljoprivredna proizvodnja u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu, koliko je godišnja inflacija, koliko metara rakije smo ispekli više u odnosu na prošlu godinu itd. Čitaj dalje
Tranzicija&Prelaz
Imenica “tranzicija” se rijetko prevodi na srpski jezik, jer se odomaćila. Upotreba stranih ili tuđih riječi je jedna krajnje zanimljiva odlika vremena u kojem živimo i novogovora koji upotrebljavamo. U ekonomiji se pojmom tranzicija označava prelaz iz socijalizma u kapitalizam. Čitaj dalje
Zelena grana ruske ekonomije
Prethodni post sam završio sa rečenicom: „ Šestu godinu sankcija Rusija dočekuje sa visokim kamatnim stopama i niskom stopom privrednog rasta“. Čitaj dalje
