| Bosna i Hercegovina | Iz raznog ugla | Bankarstvo | Intelidžens | Finansije | Ekonomija | Bife | Blog | Bijela hronika |
Прије 4 године група њемачких интелектуалаца и грађана (њих 1.750) је упутила Европском суду правде (ЕСП) захтјев за оцјену законитости и пропорционалности програма куповине обвезница јавног сектора (Public Sector Purchase Programme/ПСПП) од стране Европске централне банке (ЕЦБ).
Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.
Ако би се покушали приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења тржишних актера о садашњим економским кретањима.
Банкарско-финансијски цинизам “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.
I Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su se nakon proglašenja pandemije zaduživale na domaćem finansijskom tržištu, ali pod bitno drugačijim uslovima koji su posebno došli do izražaja tokom junskih emisija.
Након окончања ратa (1995.г.) Босна и Херцеговина је бирала између два основна пута развоја економског система.
Први пут је био мукотрпни пут економског развој кроз обнову и развој домаће производњу, а други пут “развој” кроз “лагодну” личну потрошњу претежно увезене робе.
Изабран је други пут.
O повјерењу у домаћу валуту, КМ, се некада врло често говорило – у посљедње вријеме мање, јер та тема више изгледа није занимљива нашем јавном мнјењу, а ни економско-банкарској струци.
У економској теорији, рјеђе у пракси, постоје два екстремна типа економије или економског система; економија слободног тржишта (енг. free market economy) и планска економија.
Први облик организовања економске активности подразумијева потпуно одсуство регулације економског живота, док други облик захтијева тоталну регулацију.
У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“
Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.
По методологији ММФ-а и Европским статистичким стандардима (ЕСА 2010), када се у девизну имовину бх банака укључе КМ кредити са девизном клаузулом, а у девизне обавезе депозити у КМ са девизном клаузулом разлика између девизне активе и девизне пасиве бх банака (нето отворена девизна позиција) или је позитивна или је у равнотежи.
Ову нето отворену позицију смо назвали де факто нето отворена девизна позиција.
Ако се економски подаци приказују у времену (по данима, мјесецима, кварталима) пред собом имамо временску серију података.
Однос између девизне имовине и девизних обавеза банака, као и нето отворена девизна позиција која по том основу настаје је објашњена и сада остаје да се види колика је нето отворена девизна позиција (НОДП) на нивоу банкарског сектора Босне и Херцеговине?
Половином марта 2020.г ради ублажавања негативних економских ефеката пандемије обе бх агенције за банкарству (ове агенције контролишу банке) су донјелу одлуку о привременим мјерама (Одлука) са нагласком на мораторијум/мировање кредита.
Epidemiološka bomba koja je eksplodirala širom svijeta nakon ukidanja restriktivnih mjera uzbudila je duhove kako stručne tako i šire javnosti.
Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.
Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.
Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?
У економској кризи кроз коју пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне потрошње.
Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.
Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.
Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).
