Биће боље,Фич рече

Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).

Читај даље

Пут којим се рјеђе иде

Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).

Čitaj dalje

На западу ништа ново

На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.

Да ли  међународни токови  капитала и у текућој кризи имају  исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила? 

Читај даље

Једни улазе, други излазе

Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.

Читај даље

Данак у камати

На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије  главне врсте дуга; обвезнице и кредити.

Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.

Читај даље

Латиноамерички мораторијум

Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.

Читај даље

Долази зима, дуга и тешка

Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.

Читај даље

Бити или не бити – питање је сад (други дио)

Основна препорука кризног менаџмента јесте то да је здравље запослених на првом мјесту, што се обезбјеђује кроз пуну примјену свих прописаних мјера!

Читај даље

Јаре, али не и паре

Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице.  Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).

Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?

Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна  стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?

Читај даље

Април 6.

За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато  прва  асоцијација за  већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.

Читај даље

Врати се дома

Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ  дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство,  а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).

Издавање дозволе за рад је само први корак у   прописивању џунгле услова и прописа под којим  банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.

Читај даље

Десет дана послије

Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.

Читај даље

Први април 2020.г.

Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.

Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …

Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и  пракса, није до сада развила.

Читај даље

Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju

Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti,  zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).

I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.

To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.

Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?

Čitaj dalje

Брадикардија кредитна

Кредит је срце сваке економије, а када оболи срце, болестан је организам. Свако срце пумпа крв која храни све органе и ћелије, па и оне која су од срца најудаљенија. У медицинској струци и науци, брадикардија означава успорен срчани ритам и симптом је за многа оболења.

Читај даље

На муци се познају јунаци

Неколико стотина милиона прегледа у Кини је имао видео на којем предсједник Србије Александар Вучић говори о томе како европска солидарност не постоји и како је то била само бајка на папиру, те моли велику Кину да помогне малој Србији тако што ће јој послати помоћ.

Читај даље

Ко се боји вука још?

Свједоци смо пандемије новог вируса који научници зову 2019-нЦоВ (изазива болест ЦОВИД-19) који се веома брзо проширио из Кине широм свијета па је тако стигао и у Европу.

Вирус јесте мутирао али је и даље из групе корона вируса и даље у већини популације изазива симптоме благе прехладе.

Читај даље

Covid19 i njegov uticaj na ekonomsku realnost; Šta smo naučili?

Svaki novi, nepredviđeni događaj daje vrijedne lekcije za preduzeća i menadžere kako da odgovore na izazove poslovanja u takvim uslovima. Tako je i sa pojavom i širenjem, odnosno pandemijom  koronavirusa Covid-19. Na osnovu onoga što se zna o bolesti i njenom uticaju na ekonomiju, već možemo izvući neke generalne zaključke o tome kako bi se takvi događaji trebali tretirati u budućnosti. Čovjek se uči dok je živ.

Čitaj dalje

Највисочији

Главни  симболи наших банака су именице;  кредит, текући рачун, депозит, штедња, гаранција, жирант … За обичног грађанина/сељака банкарско пословање почиње и завршава са овим појмовима. Међутим, постоји још један појам у банкарском пословању који се не употребљава често у свакодневном говору, али који се тиче, барем индиректно, сваког становника Српске, иако он тога уопште није свијестан. 

Читај даље

Лијепа епоха

Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са,  популарно  званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе.  Огромна већина економиста, укључујући и мене, је  очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а  почетком ове године ФЕД је  поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.

Читај даље

Трговина спољна

Као што човјек не зна колико је јак/слаб, прије него што се не одмјери са неким такмацем, исто тако и економски систем себе упознаје када се пореди са конкуренцијом међународном. Једна  од релативних мјера снаге економског система је његов положај  у међународној подијели рада тј. у трговини спољној.

Читај даље