Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).
Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.
А кредит је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.
Ову, општепознату разлику између кредита и обвезнице, финансијско тржиште Републике Српске, тј. Бањалучка берза (БЛСЕ) је у значајној мјери подвргла озбиљној сумњи, али занимљиво та чињеница не представља повод нити за бригу нити за стручну расправу, а поготово не за државну/економску интеренцију.
Тржиште обвезница Републике Српске на БЛСЕ (секундарно тржиште) је у значајној мјери неликвидно (видјети табелу).
Само на пар обвезница куповни налози су на нивоу задње продајне цијене, а у већини случајева куповних налога ни нема или се нуди куповина по цијени која је испод продајне.
Промет, ако га и има, је врло низак.
Ових дана ће и Српска и Град Бањалука емитовати обвезнице на примарном тржишту, скоро у исто вријеме.
Српска 8.јула и 9.јула на период од 5 година, 25 мил. КМ по каматној стопи од 3,2%.
Град Бањалука у период од 3. до 8.јула на период од 10 година, 12 мил. КМ по каматној стопи од 4%.
Ентитет и локална самоуправа се истовремено такмиче за наклоност инвеститора на примарном тржишту, а ни једно ни друго јавно-правно лице не хају што се секундарно тржиште обвезница претворило у језеро?
Хартије које улазе у састав Индекса обвезница Републике Српске
Извор: www.blberza.com (приступљено 25.6.2020.г. )
Један од мотива куповине обвезница је њена претпостављена ликвидност – могућност брзе трансформације у новац.
Да су купци наших обвезница странци и да се нашим обвезницима тргује на неком изузетно ликвидном тржишту и Српска и Град Бањалука би имале миран сан.
Међутим, претежни купци наших обвезница су управо банке са сједиштем у Републици Српској, које куповином обвезница заправо купују у великој мјери неликвидну активу, као да дају кредит.
Низак степен ликвидности секундарног тржишта обвезница утиче и на степен ликвидности банке која је купила обвезнице – њена ликвидност је нижа од очекиване.
Током марта Хрватска народна банка (ХНБ) ја за одмрзавања секундарног тржишта обвезница Хрватске потрошила стотине милиона евра, јер је врло добро знала да је без ликвидног секундарног тржишта примарно тржиште на кољенима.
И Србија кроз фискалну политику, али и монетарну политику, спроводи политику снажног државног интервенционизма.
Занимљиво, у Српској се уопште не примјећује ова врста везе и “улијевање ријеке у језеро” се не доживљава као велика пријетња за јавне финансије и цијели економски систем?
Игнорисање азбуке финансијског тржишта ће српски економски брод сигурно увести у мирну луку и заштити га од економске буре која је неупоредиво јача од оне из 2009.г (глобална финансијска криза)?
Упорно инсистирањем на релативно ниским каматним стопама приликом емисије српских обвезница не доприноси деблокади секундарног тржишта обвезница, па према томе ни неометаном функционисању тржишта јавног дуга.
Интезивно се не расправља ни о мјеници нити о побољшаној верзији квази новца као алтернативном механизму финансирања јавног дуга, већ се упорно инсистира на даљем задуживању кроз обвезнице, као да је то једини механизам финансирања јавног дуга који постоји.
Не помиње се, нити се полемише о развоју института маркетмејкера тј. инвеститора који би одржаво ликвидност секундарног тржишта хартија од вриједности Републике Српске, иако је тај концепт методолошки Бањалучка берза већ развила.
Државне/ентитетске банке која би се претежно бавиле откупом српског јавног дуга на видику нема.
Али, можда ће као и прије пандемије српске банке покупавати све обвезнице, мада су и обвезнице, али и банке мање ликвидне него прије почетка пандемије, а банке све више изложене према буџету Српске и јавном сектору, а и надити се да ове велике финансијске неравнотеже неће негативно утицати апсолутно на било шта.
Ријека се улила у језеро, али постоји нада да језеро неће постати бара и да бара неће пресушити.
Општепозната ствар је да је нада увијек најбољи облик управљања економским системом и јавним дугом.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
