Банкарско-финансијски цинизам “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.
Горњу саркастичну синтагму су сачинили аутори са Блумберга, који је уз Ројтерс, један од најугледнијих свјетских финансијских сервиса, а који је угрубо описао девет банкрота у историји Аргентине.
Дуг Аргентине према ММФ-у у јулу 2020.г. је 45 млрд. америчких долара или 11% очекиваног аргентинског БДП-а у 2020.г., што не представља највећу релативну (у односу на БДП) изложености коју ММФ има према једној земљи (видјети графикон), али представља огромну изложеност према земљи која има врло дугу и учесталу историју неликвидности.
Неке од слика и илустрација које иду уз Блумбергов чланак би могле бити објављење и у часопису Национална географија, а други дио фотографија је вјероватно узет из уџбеника аргетинске историје.
У не тако кратком тексту, аутори су олако прешли преко двије основне чињенице у арегентинској девет пута поновљеној банкрот саги.
Обавезе Аргентине према ММФ-у
Извор: ММФ. (Напомена: 1 СДР = 1,41 УСД, 8.9.2020.г.)
Прва чињеница се односи на режим монетарне политике који је Аргентина водила више од једне деценије.
У периоду од 1991.г. до 2002.г. аргентинска централна банка је функционисала као валутни одбор.
Слично као и централна банка у Босни и Херцеговини, ни аргентинска централна банка није могла давати кредите.
Исто као и у Босни и Херцеговини и у Аргентини се домаћа валута по фиксном омјеру размјењивала за резервну валуту – арегнтински пезос је имао фиксни девизни курс у односу на долар.
Ова чињеница о истовјетности аргентинског и бх монетараног режима босанскохерцеговачким економистима је мање-више позната.
Међутим садржај друге чињенице, која се односи на пресуду суда у Њујорку поводом аргентинског дуга, није ни окрзнуо нашу јавност.
По Фаренхајт мјерној скали тачка кључања воде је 212 степени, а свјетски систем финансијских дужничко-повјерилачких односа је прокључао 2014.г.
Суд у Њујорку је те 2014.г. по тужби једног, релативно малог, повјериоца Аргентине (власника аргентинских обвезница) пресудио да Аргентина нема право на отпис дуга и да се не може поново задужити док не призна стари дуг у цијелости или док га не измири у цијелости (врло компликовани правни детаљи парнице нису предмет овога текста).
Све до 2014. г. земље дужници које су прогласиле банкрот могле су очекивати колики-толики отпис дугова.
Од 2014. г. нема више бјанко права земаље дужника која је прогласила банкрот да тражи отпис дуга, нити а приори обавезе повјериоца да пристане на отпис дуга.
13. априла ове године ММФ је обавијестио јавност да ће олакшање дуга (енг. debt relief) или отпис дјела дуга, добити 25 земаља.
Међу тим земљама нема Аргентине која је у врху свјетске листе по броју банкрота, јер она не испуњава услове ММФ-а за олакшање дуга.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
