Каматна стопа на десетогодишње њемачке обвезнице је референтна каматна стопа на тржишту јавног дуга зоне евра и чим се она помјера, помјерају се и каматне стопе осталих земаља зоне евра, макар се не мјењале референтне каматне стопе Европске централне банке.
Тренутно, Њемачка се задужује на десет година по негативној каматној стопи, а инвеститори плаћају Њемачкој да јој дају кредит, јер банке зарачунавају негативну каматну стопу на новац које депоненти/инвеститори држе код ње, пошто Европска централна банка обрачунава негативну каматну стопу на депозите банака.
Али не тако давно уопште није било тако (видјети графикон) и све европске земље, на челу са Њемачком су плаћале позитивну камату да би узеле кредит/емитовале обвезнице.
Прије једне деценије, 23. новембра 2011.г., каматна стопа на њемачке десетогодишње обвезнице je нагло пораслa (црвени знак на графикону), а емисија нових обвезница није у потпуности продата (откупљено око 60% емисије) мада за то није било изражених економских повода.
15 дана трговине је требало да са каматна стопа/принос поново спусти испод 2%.
Био је то крај године у којој је Њемачка економија порасла за 3,9% далеко изнад европског просјека (1,7%), а и њемачки јавни дуг (у односу на БДП) је био испод просјека зоне евра (80% у односу на 88%).
Ни буџетски дефицит њемачки није био превелик, -0,9% БДП-а у односу на – 4,2% БДП-а зоне евра.
Каматна стопа/принос на десетогодишње обвезнице Њемачке (у %)
(новембар и децембар 2011.г. )
Извор: Investing.com.
Неуспјешност новембарске емисије тржиште је приписало кризи јавног дуга кроз коју су пролазиле поједине земље зоне евра у то вријеме.
Друга група економиста је у расту каматне стопе и фијаску емисије обвезница видјела поруку коју су инвеститори (прије свега банке) упутиле Њемачкој због њеног приједлога да један дио трошкова кризе јавног дуга сносе и банке.
Наиме, Њемачка је тражила да сe отпис дијела државних јавних дугова изврши на терет трошкова тј. капитала банака, на шта банке нису хтјеле пристати, па су наводно одлучиле да казне Њемачку?
Није битно која од ових теорија је тачна, битно је да обе шаљу врло важну и нескривену поруку Босни и Херцеговини, а поготово Републици Српској, која је емитовала двије емисије обвезница на страном тржишту.
Опет, није уопште битно ко су купци тих обвезница, битно је да се са лондонском емисијом активно тргује, макар и у мањим количинама.
Кроз раст каматних стопа на јавни дуг уз суздржаност приликом куповине, свјетско тржиште је наметнуло фискалну дисциплину кичми европске економије, а исто тако се може једнога дана поступити и према Републици Српској која није кичма, већ можда само једна ћелија у европском економском организму.
Вара се Српска ако мисли да ће довољно велика каматна стопа увијек бити довољан мотив за инвестирање, пошто и српска каматна стопа има своје горње границе, а у ери раста каматних стопа која ће се ускоро наћи испред нас и многе друге земље ће са аспекта односа камате и ризика улагања почети конкурисати српском јавном дугу.
Када/ако пресахне ино тржиштe посљедњи пријатељ српског јавног дуга ће бити ММФ.
Да не би била дисциплинована на суров начин попут описаног њемачког Српска би требала његовати добре односе са земљама које имају значајна гласачка права у ММФ-у, a могла би и дуг који планира емитовати у иностранству емитовати на берзама у Босни и Херцеговини (САСЕ/БЛСЕ).
Апсолутно нити један становник, нити једна банка и нити један инвеститор из Босне и Херцеговине се неће љутити ако му се пружи прилика да за годину дана заради 5%.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
