Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano

Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.

Čitaj dalje

Jugoslovenska antikrizna ekonomska politika u eurozoni – Socijalizacija gubitka

Kamatna stopa je cijena novca na tržištu kredita, a prinos cijena novca na finansijskom tržištu.

Čitaj dalje

Rast kamatnih stopa na obveznice Federacije Bosne i Hercegovine – Očekivano

Preključe 20.jula Republika Srpska emitovala je 49.emisiju obveznica.

Čitaj dalje

Kamatna stopa u Njemačkoj i Grčkoj – Najbolji sudija

Razlika u kamatnim stopama na državne desetogodišnje obveznice može poslužiti kao osnova za upoređivanje ekonomskog stanja u različitim zemljama, ali samo pod uslovom da su sve ostale makrovarijable približno  na istom nivou. 

Čitaj dalje

Devizni kurs eura u odnosu na dolar – Preko bare

Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država (FED) je 15.juna odlučila povećati svoju referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena i ona se sada kreće u intervalu između 1,5% i 1,75%.

Čitaj dalje

Uzroci inflacije u SAD, Evropskoj uniji, na Balkanu i šire – Rahmetli Fridman

Prošle godine, u ovo doba, svi vodeći ekonomisti u Evropi i SAD su tvrdili da je inflacija prolazna i da je nastala kao posljedica; uskih grla u proizvodnji, prekida u isporuci roba zbog epidemioloških  restrikcija, nedostatka poluprovodnika, poremećaja u trgovačkoj logistici  i zbog mnogo čega drugog.

Čitaj dalje

Posljedice rasta kamatnih stopa na bilanse američkih banaka – Kao na iglama

U aktivi banaka koje posluju u BiH, ako se izuzmu obveznice javnog duga RS i FBiH, gotovo da i nema obveznica pa veza između globalnog rasta kamatnih stopa i imovine finansijskih institucija u koje spadaju banke, nije tako očigledna.

Čitaj dalje

Emisije javnog duga u Srbiji – Po 48. put

Sa aspekta javnog duga  nova godina je Srbiji počela loša, a nastavila je još  lošije.

Čitaj dalje

Razlika u kamatnim stopama kao signal za recesiju – Nije prvoaprilska šala

Sjedinjene Američke Države su mjereno  veličinom javnog duga najzaduženija država na svijetu.

U februaru 2022. SAD su dugovale svojim povjeriocima 30,3 hiljade milijardi dolara, ili 30,3 triliona dolara.

Čitaj dalje

Tražnja za američkim dolarom – U Boga i Diksi mi vjerujemo

U moru informacija sa angloameričkog i evropskog tla na medijskom tronu 23.marta 2022.  je informacija da će ruski izvoznici gas uskoro početi prodavati za rublje umjesto za dolare.

Čitaj dalje

Nova emisiona cijena akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje – Dobijam, dobijaš

U jednoj od prethodnih objava obećali smo da ćemo objasniti zašto je dana 10.2.2022. prometovana izuzetno velika količina akcija Hidroelektrana Trebišnjica a.d. Trebinje (HETR).

Čitaj dalje

Očekivanja investitora u vezi sukoba u Ukrajini – Za sada nije strašno?

Sukob u Ukrajini je tragedija  i za  rusko i za ukrajinsko društvo, a u njegovim osnovama su potpuno različiti geopolitički ciljevi svjetskih velesila i odsustvo volje za dogovorom i kompromisom.

Čitaj dalje

Tražnja za emisijama javnog duga Srbije – (Ne)očekivano niska?

Javne finansije svake države se zasnivaju  na posuđivanju novca u domaćoj i stranoj  valuti.

Čitaj dalje

Politika isplate dividende – Jedan fening mjenja sve

U jednoj od prethodnih objava smo u svrhu razvoja tržišta akcija na Banjalučkoj berzi označili nekoliko referentnih cijena akcija Hidroelektrana na Trebišnjici a.d. Trebinje (HETR-a), a sada ćemo tim cijenama dati novi, ekonomski, smisao.

Čitaj dalje

Tržište akcija u Republici Srpskoj –  Kriza identiteta

Ako se finansijsko tržište Republike Srpske i Bosne i Hercegovine posmatra preko berzanskih indeksa onda ova godina označava njegovo punoljetstvo.

Čitaj dalje

Inflacija i kamatne stope – SELL OFF

Mada iz perspektive BiH to izgleda čudno,  ali ogroman broj ekonomista u svijetu, kao i najveći dio investitora na svjetskim tržištima, ove godine vrlo pažljivo prati  statističke objave o visini inflacije u SAD i upoređuje ih sa očekivanom/prognoziranom inflacijom.

Čitaj dalje

Jedan način izlaska iz ekonomske krize – Tantrum, ili izliv besa

Sve centralne banke u svetu zasipaju još uvek svoje tržišta obiljem novca, ali svemu uvek nekada mora doći kraj.

Čitaj dalje

Додјељивање специјалних права вучења – Вашингтонски дар са неба

На Илиндан ове године  ММФ је одлучио да изврши ванредно додјељивање (алокацију) специјалних права вучења/СДР,  по обиму највеће у историји ММФ-а (650 милијарди долара).

Читај даље

Јавни дуг Њемачке – Дисциплина кичме

Каматна стопа на десетогодишње њемачке обвезнице је референтна каматна стопа на тржишту јавног дуга зоне евра и чим се она помјера, помјерају  се и каматне стопе  осталих земаља зоне евра, макар се не мјењале референтне каматне стопе Европске централне банке.

Читај даље

Vjerovatnoća bankrota Bosne i Hercegovine – Zlatna medalja

Tokom proljeća 2014. god. BiH je kao i mnoge druge zemlje bila izložena elementarnim nepogodama u obliku poplava.

Čitaj dalje

Привредни систем Црне Горе – На једну карту

Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије  и избором евра за законско средство плаћања у земљи.

Читај даље

Инвестициона политика Пензионог резервног фонда Републике Српске током пандемије – Српски контраши

Ако би се о на финансијском  тржишту могло говорити  о правилима онда је једно  од њих да различити  инвеститори  приликом куповине хартија од вриједности користе потпуно различите инвестиционе стратегије.

Читај даље

Пад цијене биткоина – Неколико сати који су трајали као вјечност

Јуче, 19.маја,  између  12.00 h и 14.00 h,  цијена једног биткоина је пала на око 30.000 америчких долара, а прије само десетак дана била  је око 60.000 америчких долара.

Čitaj dalje

Трговина обвезницама Републике Српске у Франкфурту – Црвена линија

Емисија обвезница  на Лондонској берзи представља почетак, а  не крај, српског прикљученија на  страна финансијска тржишта.

Читај даље

Пензиони резервни фонд Републике Српске – Фокус на сигуран и стабилан принос (2)

У складу са Законом о ПРЕФ-у, годишња нето добит може се исплатити оснивачу искључиво за финансирање текућих пензија корисника, под условом да износ исплаћене нето добити не буде већи од 50 одсто вриједности дивиденди које је ПРЕФ примио у новцу и 50 одсто прихода од камата које је остварио ПРЕФ.

Читај даље

Пензиони резервни фонд Републике Српске – Фокус на сигуран и стабилан принос (1)

На крају 2020. године нето имовина Пензијског резервног фонда је повећана за 2,97% у односу на исти период 2019. године.

Čitaj dalje

Стварна каматна стопа на лондонску емисију Републике Српске – За 98,918% невјерних Тома

Информацију да је Република  Српска емитовала обвезнице на ЛСЕ (Лондонска берза) по купонској каматној стопи од 4,75% годишње, саопштила је Влада Републике Српске прије 6 дана.

Читај даље

Kuponska kamatna stopa na obveznice Republike Srpske – April u Londonu

Republika Srpska je nedavno na Londonskoj berzi, koja je svjetski finansijski centar, emitovala obveznice ili narodski rečeno zadužila se – uzela kredit.

Čitaj dalje

Još nema inflacije, ali… svako brdo ima svoje strmo (Drugi dio)

Nastavak prethodne objave

Druga mogućnost reakcije na inflacione pritiske je da centralne banke jednostavno prihvate rast inflacije kao neminovnost protiv koje “nemaju ništa efikasno”.

Čitaj dalje

Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života

Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.

Čitaj dalje

Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?

Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.

Читај даље

Ekonomija Islanda – Frede, laku noć

Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju  na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.

Čitaj dalje

Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви

На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.

Čitaj dalje

Индекс страха

Психолози и психијатри сматрају да је мајка свих човјекових страхова  страх од  смрти, јер је смрт, не само за атеисте, почетак бескрајног ништавила и  тријумф материје над духом и  душом.

Čitaj dalje

Kada nastupi oseka

I Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su se nakon proglašenja pandemije zaduživale na domaćem finansijskom tržištu, ali pod bitno  drugačijim uslovima koji su posebno došli do izražaja tokom junskih emisija.

Čitaj dalje

Svjetsko tržište akcija I

Univerzum globalnih tržišta dionica je podijeljen u tri opšte kategorije tržišta: razvijena tržišta, tržišta u nastajanju i  granična tržišta.

Читај даље

Ријека која се улила у језеро

Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).

Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.

А кредит  је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.

Читај даље

Једни улазе, други излазе

Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.

Читај даље

Видовдан на кредит

Постављање емисије петогодишњих обвезница Републике Српске на листинг Бечке берзе на Видовдан 2018.г. је од стране Министарства финансија Републике Српске представљено као излазак на међународно финансијско тржиште, и као израз повјерења страних инвеститора у српске јавне финансије.

Читај даље

Данак у камати

На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије  главне врсте дуга; обвезнице и кредити.

Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.

Читај даље

Латиноамерички мораторијум

Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.

Читај даље

Посипање пепелом

Криза јавног дуга је поново закуцала на врата Европе, а жртве нису само земље Балкана, већ као  током и након глобалне економско-финансијске кризе (2008-2009.) економије зоне евра.

Италијански јавни дуг расте, БДП пада, снижава се и кредитни рејтинг италијанске економије, али ипак Италија се и даље захваљујући кредитима Европске централне банке задужује по каматној стопи од око 2%, или испод 2%!

Читај даље

Врати се дома

Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ  дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство,  а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).

Издавање дозволе за рад је само први корак у   прописивању џунгле услова и прописа под којим  банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.

Читај даље