| Bosna i Hercegovina | Iz raznog ugla | Bankarstvo | Intelidžens | Finansije | Ekonomija | Bife | Blog | Bijela hronika |
Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).
Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.
А кредит је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.
Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.
Постављање емисије петогодишњих обвезница Републике Српске на листинг Бечке берзе на Видовдан 2018.г. је од стране Министарства финансија Републике Српске представљено као излазак на међународно финансијско тржиште, и као израз повјерења страних инвеститора у српске јавне финансије.
На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.
Криза јавног дуга је поново закуцала на врата Европе, а жртве нису само земље Балкана, већ као током и након глобалне економско-финансијске кризе (2008-2009.) економије зоне евра.
Италијански јавни дуг расте, БДП пада, снижава се и кредитни рејтинг италијанске економије, али ипак Италија се и даље захваљујући кредитима Европске централне банке задужује по каматној стопи од око 2%, или испод 2%!
Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство, а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).
Издавање дозволе за рад је само први корак у прописивању џунгле услова и прописа под којим банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.
Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.
За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.
За разлику од нас просјечни Американац има ту информацију на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити.
Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)
Он је разлика између двије бројке; каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.
Што је Тошин корак већи стање у америчким банкама је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г и 2009.г.
Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?
Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
Od kako je primjena međunarodnog standarda finansijskog izvještavanja MSFI9, postala obavezna (od 1.1.2018. godine), finansijske institucije imaju obavezu obračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka (engl. Expected Credit Losses, ECL).
Главни симболи наших банака су именице; кредит, текући рачун, депозит, штедња, гаранција, жирант … За обичног грађанина/сељака банкарско пословање почиње и завршава са овим појмовима. Међутим, постоји још један појам у банкарском пословању који се не употребљава често у свакодневном говору, али који се тиче, барем индиректно, сваког становника Српске, иако он тога уопште није свијестан.
Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са, популарно званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе. Огромна већина економиста, укључујући и мене, је очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а почетком ове године ФЕД је поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.
На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.
U jednom od prethodnih postova sam obećao da ću ponuditi svoje objašnjenje negativnih kamatnih stopa na javni dug FBiH, tj. da ću „pokušati“ objasniti zašto FBiH zarađuje kada joj druga lica (pravna ili fizička) pozajmljuju novac.
Od druge polovine 2011.god. Federacija BiH se zadužuje na finansijskom tržištu BiH. Umjesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka FBiH emituje hartije od vrijednosti različitog dospijeća na Sarajevskoj berzi (SASE). I kredit i emitovana hartija od vrijednosti predstavljaju javni dug FBiH i na oba načina FBiH prikuplja novčana sredstva za finansiranje javnih rashoda.
Od decembra 2018. godine, u zadnja četiri mjeseca, Federacija Bosne Hercegovine je izvršila jednu emisiju petogodišnjih obveznica, a tokom 2019.g. zasada nijednu. Emisija (20 miliona KM) je prodata po do sada najnižoj kamatnoj stopi (precizniji naziv je stopa prinosa do dospjeća) od 0,91% (vidjeti grafikon), a i prethodna emisija petogodišnjih obveznica (decembar 2017.g.) je prodata po, za to vrijeme, rekordno niskoj kamatnoj stopi od 1,2%. Čitaj dalje
Na Vidovdan 2018. godine emisija petogodišnjih obveznica Republike Srpske uvrštena je na Bečku berzu. Ova emisija je jedinstven događaj. Prvi put u istoriji Bosne i Hercegovine jedan njen entitet prodaje obveznice, zadužuje se na stranoj berzi – do Vidovdana sve emisije Srpske su bile na BLSE (Banjalučka berza). Čitaj dalje
Do 2011. godine Republika Srpska se na domaćem tržištu pretežno zaduživala uzimajući kredite od banaka. A od 2011. godine se počinje zaduživati na bh finansijskom tržištu (preko Banjalučke berze/BLSE ) na rok do godinu dana (trezorski zapisi) ili na rok iznad godinu dana (obveznice). Za Republiku Srpsku između trezorskih zapisa i obveznica sa jedne strane i kredita sa druge strane nema neke suštinske razlike … sve su to različite forme javnog duga. Kupac trezorskog zapisa/obveznice Republike Srpske može prodati trezorski zapis/obveznicu prije dospjeća i na taj način transformisati potraživanje u novac. To je osnovna razlika između zaduživanja na finansijskom i banakarskom tržištu (kredit). Čitaj dalje
Sama po sebi odnos tržišne cijene akcije i njene knjigovodstvene vrijednosti tj. PB (eng. price to book value) ne mora značiti ništa, ali ipak može značiti mnogo toga. Čitaj dalje
Postoje razne tehnike za donošenje odluke o kupovini ili prodaji akcija. Jedna velika grupa tehnika se označava kao vrednovanje akcija (eng. stock valuation). Unutar ove grupe tehnika opet postoje različite grupe racia/količnika koji na vrlo jednostavan način daju preliminaran odgovor na vrlo složeno pitanje da li je neka akcija precijenjena ili podcijenjena, odnosno da li neku akciju treba prodati ili kupiti. Čitaj dalje
U drugoj polovini juna 2018. godine dogodio se za javni dug bh entiteta jedinstven događaj. Republika Srpska emitovala je na Bečkoj berzi (Wiener Borse) petogodišnje obveznice nominalne vrijednosti od 200 mil. EUR, a otkupljeno je 168 mil. EUR. Čitaj dalje
