Током 2019. г. три висока или највиша суда у три различита правна подручја (Србија, Хрватска, Европска унија) су донијели различите пресуде, али све три у корист корисника кредита са девизном калузулом у ЦХФ.
Category: Croatia/Hrvatska
Jedan veličina odgovara svima?
Tokom 2009. godine recesija iz SAD prelazi u Evropi. U toj godini samo dvije evropske zemlje (Poljska i Albanija) nisu imale pad realnog BDP-a, a ja sam predložio da BiH analizira ekonomsku politiku tih zemalja, jer je ona, što se vidi po rezultatima, bitno drugačija od ekonomskih politika ostalih zemalja. Čitaj dalje
Jedanaesta recesija i jedanaesta petoljetka
Koje ekonomske informacije iz svijetske ekonomije će biti predstavljene javnom mnjenju jedne zemlje pretežno zavisi od geografskog položaj te iste zemlje. BiH pretežno ne trguje sa Zimbabveom, radnici iz BiH pretežno ne idu da rade na Haiti, strani investitori u BiH nisu većinom iz Južnoafričke Republike. Kako je BiH evropska zemlja i naše interesovanja su uglavnom vezana za evropske ekonomije i posredno za američku. Naša evrocentričnost je zapravo amerikocentričnost, jer je u velikom dijelu Evrope uticaj SAD vrlo jak i star, sa razlogom… seže od Maršalovog plana (1948. g.) Čitaj dalje
Ekonomska politika tipa “Ostajte ovdje”
Kao mjera uspješnosti jedne ekonomije mogu se koristiti različiti pokazatelji. Kao krajnji pokazatelj kvaliteta ekonomske politike u periodu od jedne ili više godina se koristi godišnja stopa rasta realnog bruto domaćeg (BDP) tj. nominalna stopa rasta BDP umanjena za stopu inflacije. Čitaj dalje
Uticaj italijanske krize na bh izvozni sektor
U jednom od prethodnih postova objašnjena su uzroci, posljedice i trenutno stanje italijanskog “nesporazuma” sa Evropskom unijom. Analiza je vrlo kvalitetna, ali nedostaje joj veza prema BIH. Italijanska političko-ekonomsko-institucionalna kriza, koja traje godinama, se može povezati sa BiH na više načina, a ja sam za ovaj post izabrao bh izvozno tržište. Čitaj dalje
Kamatna stopa na javni dug
U drugoj polovini juna 2018. godine dogodio se za javni dug bh entiteta jedinstven događaj. Republika Srpska emitovala je na Bečkoj berzi (Wiener Borse) petogodišnje obveznice nominalne vrijednosti od 200 mil. EUR, a otkupljeno je 168 mil. EUR. Čitaj dalje
Uravnilovka
Ako se u bh društvu i raspravlja na temu raspodijele, onda se to čini kroz raspravu o platama radnika. Čitaj dalje
Enigma inflacije
Svi dijelovi BiH, kao i Srbija i Hrvatska, su nakon početka dezintegracije SFRJ prošli kroz period visoke inflacije, koja je ponekad prelazila u hiperinflaciju. Čitaj dalje
Stopa kapitalizacije banaka
Ciljevi bankarskog poslovanja se kreću u trouglu profitabilnost, likvidnost i sigurnosti poslovanja. Teško je (naravno ne i nemoguće) postići sva tri poslovna cilja istovremeno, jer se neki ciljevi međusobno isključuju. Ako je visoka profitabilnost postavljena kao cilj poslovanja to zahtjeva pretvaranje dodatnih novčanih sredstava u kredite, što smanjuje likvidnost. Čitaj dalje
O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini
Objavljeno u časopisu Računovodstvo i poslovne finansije, Sarajevo.
Jović, Dragan. 2014. „O zateznoj kamatnoj stopi u Republici Srpskoj i njenoj visini”. Računovodstvo i poslovne finansije, br. 7/14: 70-76.
Sažetak
U odnosu na odabrane zemlje, ali i u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska ima najvišu zateznu kamatnu stopu. Razlozi za njeno smanjenje su mnogostruki, a mi smo izdvojili njih ukupno devet. Čitaj dalje
