Pre šest godina i osam meseci Banjalučka berza a.d. Banjaluka (BLSE) je donela upustva za podržavaoce likvidnosti, ili stručno rečeno za određivanje statusa, uslova i pogodnosti za market mejkeri (eng. market makers), ili preciznije za podržavaoce likvidnosti (eng. liquidity provider).
Osnovna razlika između podržavaoca likvidnosti i market mejkera je u tome što se prvi subjekt angažuje na podržavanju likvidnosti na određenoj hartiji od vrednosti sklapajući ugovor sa berzom, dok market mejker, najčešće investiciona banka, ima mnogo širi spektar delovanja, trguje neprekidno, i na većem delu tržišta.
BLSE je za podržavaoce likvidnosti odredio maksimalni raspon između kupovne i prodajne cene (od 4% do 8%), minimalnu vrednost naloga na strani kupovine i prodaje (od 2.000 KM do 5.000 KM), kao i minimalno vreme držanja naloga na tržištu tokom trgovine koja počinje u 9.30 h, a završava u 13 h (80% i ispod ili iznad ovoga proseka).
Član Berza (njih trojica ili maksimalno petorica) mogu biti podržavaoci likvidnosti za jednu ili više hartija, poslujući za svoj račun, ili za račun kvalifikovanog investitora.
Iako je tržište redovnih akcija Mtela a.d. Banjaluka (TLKM-R-A) najlikvidnije tržište vlasničkih hartija od vrednosti na BLSE i na SASE (Sarajevska berza), prema kriterijima likvidnosti BLSE iz 2018.godine, tržište ovih akcija spada u najmanje likvidna tržišta, jer je prosečna dnevna vrednost prometa u poslednjih 6 mjeseci (jun – novembar) ispod 25.000 KM.
Za ovaj četvrti, najniži, nivo likvidnosti predviđen je maksimalni raspon između najbolje kupovne i najbolje prodajne cene (maksimalni raspon ) od 8%, te minimalna dnevna vrednost naloga na strani kupovine i prodaje od 2.000 KM.
S obzirom da je prosečna dnevna trgovina sa TLKM-R-A u zadnjih 6 meseci 17.000 KM, a maksimalni raspon tokom trgovine se kreće između 2% i 4%, stvoren je privid da na ovome tržištu deluje podržavalac likvidnost, a on zapravo ne postoji.
Jer, kako objasniti podatke da su tokom poslednjih 6 meseci u 30% trgovačkih dana dnevni prometi bili ispod 2.000 KM i da su dnevni prometi od samo nekoliko stotina akcija TLKM-R-A vrlo čest pojava?
Ni BLSE, a pogotovo ne investiciona zajednica, ne smeju više dozvoliti sebi poniženje da dnevna količina trgovine sa TLKM-R-A bude npr. 50 akcija (18.jun 2024), ili 80 akcija (30.oktobar 2024), ili … pogotovo sada kada je TLKM-R-A bagatela.
Banke u Bosni i Hercegovini bukvalno ne znaju šta će od viška para, a nisu prisutni na ovome tržištu kao podržavalac likvidnosti (indirektno preko članova BLSE tj. kao kvalifikovani investitor, ili kao članovi BLSE), iako kod bosanske centralne banke trenutno (oktobar 2024) drže 2,1 milijardu KM, koju uopšte ne moraju držati.
Novac koji bosanske banke drže kod svoje centralne banke, a koji im uopšte nije potreban za održavanje vlastite likvidnosti (u milijardama KM)
Izvor: Centralna banka BiH.
Na ovaj novac, višak sredstava koje drže kod Centralne banke BiH, banke “zarađuju” 0%, i žale se na centralnu banku što im ništa ne plaća na taj višak novčanih sredstava koji im nije potreban za održavanje vlastite likvidnosti, a delujući kao podržavalac likvidnosti mogli bi zaraditi i trgujući i držeći akcije TLKM-R-A.
U prvom slučaju zarada dolazi po osnovu maksimalnog raspona u trgovini (više prodajne u odnosu na kupovnu cenu), a u drugom po osnovu redovne dividende koju Mtel a.d. Banjaluka stalno isplaćuje.
Svugde na Balkanu glavni posao banaka je kreditiranje, a ne investiranje u hartije od vrednosti, ali to ih ne sprečava da dodatno zarade ulažući novac koji godinama ne donosi apsolutno nikakvu zaradu.
Bosanski investitori, banke posebno, su pametni Bosanci i ovu priliku da zarade više od 0% ne bi trebali propustiti.
Umesto da leleču što im njihova centralna banke ništa ne plaća za novac koji su kod nje parkirali i koji im ni zašta ne služi, one ga mogu investirati kao podržavalac likvidnosti i u druge prikladne hartije od vrednosti na BLSE, ili na SASE, i tako lepo i lako zaraditi.
Specijalizovana međunarodna izložba EXPO 2027 će se održati u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine.
EXPO 2027 je među najvećim projektima na Balkanu, a možda i najveći, i rezultat je investiranja države Srbije, koja ume raditi sa srpskim novcem i zarađivati na njemu.
Predsednik Republike Srbije je poreklom Bosanac, a MTS, odnosno Telekom Srbije, koji poseduje 65% akcija Mtela a.d. Banjaluka, je u vlasništvu Republike Srbije.
Tržište akcija Mtela a.d. Banjaluka treba razviti i podržati ga, bosanski novac za to postoji, ali još uvek ne i volja da se to učini i da se “usput” i zaradi više od 0%.
PORICANJE ODGOVORNOSTI
Analize finansijskog tržišta i,ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) na Bife.ba, ne predstavljaju na bilo koji način prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su samo lični stavovi autora, a ne investiciono savjetovanje ili privatno bankarstvo.
