Svetska ekonomija i njeni delovi – Panta rei

Svetska ekonomija, i njeni pojedini delovi, prolaze kroz cikluse spajanja (integracija) i razdvajanja (dezintegracija), koji označavaju ili skupljanje elemente svetske ekonomije u celinu, ili raspadanje prethodno objedinjene celine u samostalne delove.

Nakon nekoliko godina ili decenija integracije sledi proces višegodišnje ili višedecenijske dezintegracije, nakon čega sledi novi integracioni procesi.

Varšavski pakt je  (1955 – 1991) je uvek bio percipiran kao vojno-politički blok, što je on zaista i bio, ali njegov izvor je bio “Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći” koji je stvorio temelje ekonomskog bloka istočnoevropskih, socijalističkih zemalja, i Sovjetskog saveza.

“Stranke ugovornice izjavljuju da će djelovati u duhu prijateljstva i suradnje u cilju daljnjeg razvijanja i jačanja međusobnih ekonomskih i kulturnih veza” (čl.8 Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći).

Ova neprekidne promene, stalno stvaranje i razdvajanje su ekonomsko otelotvorenje Heraklitove misli, panta rei, sve teče, sve se menja.

Poput ljudskog organizma koji nakon  bolesti i privremenog rastakanja, teži da se samoizleči, vrati u ravnotežu, i  ekonomski organizmi, bez obzira na veličinu, se periodično integrišu i dezintegrišu, a celina i delovi uvek teže samodržanju  i vitalnosti.

Krajnji cilj ekonomskih integracija na nivou pojedinačnih država je kratkoročno ekonomski rast,  a dugoročno ekonomski razvoj i rast realnog  BDP po glavi stanovnika.

Prisustvo vojne i političke dimenzije u ekonomskim integracijama ne menja njihov glavni cilj;  jačanje ekonomskih sistem zemalja koje čine integraciono jezgro,  od čega bi trebale  imati ekonomske koristi i zemlje  sa oboda integracionih procesa.

Tri najveća  svetska ekonomsko-politička bloka ili udruženja u svetu su grupa 7 (G7), Evropska unija i BRIKS, prva dva uzajmno  sarađuju, dok treći  nema jedinstven pristup prema G7 i EU.

Stope rasta realnog BDP  u zemljama G7 i EU ukazuju da su ekonomski efekti integracionih procesa u ovim zemljama, sa izuzetkom SAD, najvećim delom iscrpljeni.

Realni rast BDP  u prvom kvartalu 2024.godine, u %

(promena u odnosu na kvartal od pre godinu dana)

Izvor: OECD i nacionalne statistike.

EU kao celina je u prvom kvartalu ove godine ostvаrila rast od svega 0,5% (eurozona 0,4%), a Kina 5,3%.

To je ogroman i nedostižan zaostatak i najbolji pokazatelj prevaziđenosti EU integracija, potreba da se one izmjene ili nastave kroz ukrajinsko-ruski rat  i  dalja proširenja ili “osvajanja”?

Ekonomski rast u Rusiji i EU, 5,4% naprema 0,5%, su neuporedivi, jer je ruski rast posledica ratne ekonomije u kojoj proizvodnja raste, a populacija se smanjuje, dok u EU ljudi još uvek umiru pretežno prirodnim putem, a nikako od municije druge strane.

U svim zemljama EU, pogotovo u G7, ostvaren je veći tehnološki napredak nego u zemljama BRICS-a, a  i realni BDP  po glavi stanovnika je veći, ali i ekonomska stagnacija je i velika i očigledna.

U šesnaestogodišnjem periodu, od 2007. god. do 2023.god. japanska ekonomija je godišnje prosečno rasla po realnoj stopi od samo oko 0,4%.

Razvijene ekonomije imaju u proseku niže stope rasta od nerazvijenih i to može relativizovati, komparativno posmatrano, japanski neuspeh, ali ne i u odnosu na američki uspeh.

SAD održavaju vrlo dobru ravnotežu između ekonomskih integracija i vlastitih ekonomskih interesa, kojima prilagođavaju brojne ekonomske integracije u kojima učestvuju.

Koristi od ekonomskih integracija nisu iste za sve učesnike i zavise od karakteristika same zemlje (Japan je zemlja skoro zatvorena za emigrante, za razliku od Amerike), pa od 2007.godine američka ekonomija u proseku raste skoro pet puta brže od japanske.

Južna Afrika i Indija su dio istog ekonomskog bloka, a dele i neku formu defakto aperthejda (afrikaans apartheid: odvojenost, odvojen život) koji se u Indiji ispoljava kroz kastinski  sistem, a u Južnoj Africu kroz još uvek prisutnu odvojenost dela belih i crnih društvenih zajednica.

Ovi zajednički, društveno-ekonomski, imenitelji  ne odražavaju se na isti način na rast realnog BDP koji je u Indiji  veći čak i od od kineskog.

Za razliku od indijskog, kineski rast  je opterećen demokratskim deficitom i ideologijom sa jakim centrifugalnim silama  (vuku od  centra  prema vani), za čije obuzdavanje i kontrolu se ulaže ogromna društvena energija, te stalnim tinjajućim sukobom sa Tajvanom i njegovim saveznicima koji preti da preraste u sukob vojski.

Nemačka i britanska ekonomija su iznad, a francuska i italijanska iznad evropskog proseka, i to ne menja zaključak o sveukupnoj ekonomskoj regresiji Evrope u odnosu na ostale ekonomske blokove.

Brazilska ekonomija, o kojoj poput indijske verovatno zbog jezičke barijere i pripadnosti drugom kontinentu vrlo malo znamo, se po stopi rasta približava američkoj, otkrivajući veliki potencijal ove geografski i populacijski ogromne zemlje u razvoju.

U susretima različitih ekonomija i različitih naroda se otkriva i potvrđuje istinitost i veličanstvenost poruke – izreke koja  glasi: “Ako hoćeš da ideš brzo, idi sam, a ako hoćeš  da stigneš daleko, idi zajedno.”