Glavni ekonomski događaj u evrozoni u narednih sedam dana jeste odluka Evropske centralne banke o kamatnim stopama – ova odluka biće saopštena 18. decembra.
ECB ima tri referentne kamatne stope; jednu od njih, za nas najinteresantniju, kamatnu stopu na depozitne olakšice (deposit facility rate – DFR), obradili smo u prethodnom tekstu.
U ovom tekstu želimo da damo odgovor na pitanje da li će ta kamatna stopa (kao i ostale dve) biti povećane, ostati iste ili možda smanjene.
Postoje dva osnovna načina da se iskažu očekivanja u vezi sa skorom odlukom ECB o kamatnim stopama. Prvi je kvalitativni, a drugi kvantitativni – prvi metod je više opisni, a manje brojčani, dok su u drugom metodu statistika i brojevi odlučujući.
Kvalitativna argumentacija polazi od ekonomske logike, načina funkcionisanja monetarne politike u bankama poput ECB, čiji je cilj stopa inflacije, kao i istorije donošenja odluka ECB.
ECB povećava kamatne stope kada je inflacija visoka, ekonomija pregrejana i kada su ekonomske koristi od povećanja kamatnih stopa veće od štete koju skuplji novac proizvodi po ekonomiju.
U odnosu na svoj vrhunac u oktobru 2022. godine, kada je inflacija u evrozoni iznosila 10,6%, ona je već dve godine znatno niža i teži ka željenoj stopi inflacije od oko 2%, što je osnovni razlog zbog kojeg ECB nema motiv, proistekao iz njenog mandata, da poveća kamatne stope.
Inflacija u evrozoni, u %
31.1.2019 – 30.10.2025.
Izvor: ECB.
Isto tako, i bazna inflacija, koja se dobija kada se iz inflacije isključe cene hrane i energenata, takođe pokazuje postepeno smanjenje, što je dodatni razlog da ECB zaključi da je njena monetarna politika stavila inflaciju pod kontrolu i da nema potrebe za daljim monetarnim zatezanjem – povećanjem kamatnih stopa.
Evropska ekonomija stagnira, njena najveća ekonomija, Nemačka, ima probleme sa industrijskim sektorom i izvozom, a neke ekonomije evrozone su na rubu recesije.
Povećanje kamatnih stopa bilo bi dodatni teret za ovakvu ekonomiju, i to u kontekstu finansiranja budžetskih deficita većine zemalja evrozone i visokih javnih dugova.
Rast kamatnih stopa oslabio bi ionako nizak kreditni rast, koji je u oktobru bio ispod 3%, pošto više kamatne stope destimulativno deluju na deo domaće potrošnje koji se finansira iz pozajmljenih sredstava.
Bez obzira na zadovoljavajući nivo inflacije, postoji i onaj deo argumentacije koji ne dozvoljava nova smanjenja kamatnih stopa ECB.
Dodatni rezovi kamatnih stopa mogu povećati inflaciona očekivanja u geopolitički neizvesnim okolnostima, kada dodatni poremećaji u lancima snabdevanja nisu isključeni.
Preveliko smanjenje kamatnih stopa uvek je skopčano sa gubitkom kredibiliteta, po uzoru na ono iz 2021. godine, kada je ECB potcenila inflaciju i odustala od povećanja kamatnih stopa.
Novo smanjenje kamatnih stopa može zaustaviti proces smanjenja inflacije, posle čega bi se kamatne stope morale ponovo povećati, a to bi sigurno bilo označeno kao greška u politici, što neminovno vodi ka gubitku poverenja u ECB.
Ako je sadašnji nivo kamatnih stopa ECB previsok, to škodi ekonomskom rastu, a dodatno smanjenje kamatnih stopa stvara opasnost od novog rasta inflacije i gubitka kredibiliteta. Ako bira između ove dve opcije, ECB svoje odluke zasniva na principu asimetrije rizika i odlučuje da zadrži postojeći nivo kamatnih stopa, jer takva odluka, u slučaju da je pogrešna, proizvodi manju ekonomsku štetu.
Brži rast plata od rasta produktivnosti ostaje jedan od ključnih inflacionih rizika, s obzirom na to da se plate ugovaraju i kroz kolektivne ugovore na višegodišnjem nivou, pa uvek postoji rizik inflacije ugrađene u tržište rada. Ako ECB dodatno spusti kamatne stope, verovatnoća da plate postanu ključna determinanta inflacije raste, a to ECB želi da izbegne.
Postoji još jedan bitan razlog zašto ne treba očekivati promenu kamatnih stopa ECB – decembar je kraj godine, pripremaju se nove projekcije i prognozira se razvoj ekonomije u srednjem roku, a ECB ima tradiciju da zaokret u monetarnoj politici najavljuje u mesecima sa manje događaja ove vrste.
Kvalitativna analiza tvrdi da ECB neće menjati kamatne stope, preostaje nam da vidimo šta o tome kaže kvantitativna analiza.
