Veliki rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije usko je povezan sa veličinom kapitala kojim on raspolaže, odnosno sa stanjem kapitala (equity) u bilansima banaka.
Ranije smo konstatovali da se regulatorni kapital (osnovni kapital plus dopunski kapital) smanjuje u odnosu na ukupnu aktivu banaka. Smanjuje se i osnovni kapital u odnosu na aktivu, a on je najvećim delom sastavljen od akcionarskog kapitala, pa banke, relativno posmatrano, posluju sa sve manje akcionarskog kapitala.
Pad kapitala u odnosu na imovinu – aktivu banaka moguć je samo u scenariu kada je ta imovina izuzetno kvalitetna. U suprotnom scenariu, nekvalitetna imovina sa većim ponderom rizika povećava rizičnu aktivu, što pri nepromenjenom kapitalu obara adekvatnost kapitala (koja se izračunava kao odnos između kapitala i rizične aktive).
Srbija prolazi kroz prvi scenario: osnovni kapital u odnosu na rizičnu aktivu raste, dok se osnovni kapital u odnosu na ukupnu aktivu smanjuje.
Ovaj proces smanjenja učešća kapitala u aktivi, tj. pasivi, doveo je do velikog rasta profitabilnosti. Mereno povratom na kapital (return on equity, ROE), on je do kraja 2024. godine premašio 20% (plava linija na grafikonu).
Bankarski sektor Srbije (2008–2024)
Izvor: Narodna banka Srbije (Obrada: Bife.ba). Napomena: U scenariu 1 multiplikator kapitala iznosi 4,7 (prosek za period 2008–2017), dok se u scenariu 2 koristi stvarni multiplikator, sa pretpostavljenim povratom na aktivu od –1%.
Povrat na kapital (ROE) se u završnom koraku Du Pont analize (razvijene u kompaniji Du Pont tokom 1910-ih) određuje kao proizvod povrata na aktivu (neto dobit/aktiva, ROA) i multiplikatora sopstvenog kapitala (equity multiplier, EM).
Multiplikator sopstvenog kapitala izračunava se kao količnik aktive i sopstvenog kapitala (akcionarski kapital, zadržana dobit, emisiona premija, rezerve, neraspoređena dobit tekuće godine) i zato formula uspeha bankarskog sektora Srbije glasi:
ROE = ROA × EM
Što je sopstveni kapital niži u odnosu na aktivu, EM je viši, a samim tim i ROE.
Do 2017. godine multiplikator (crna linija na grafikonu) bio je u proseku ispod 5, dok je prosečan povrat na kapital iznosio 3,7%. Rast profitabilnosti u 2017. godini (ROE 10,5%) rezultat je rasta ROA (2,1%), a ne multiplikatora, čiji rast počinje tek od 2018. godine.
Na kraju posmatranog perioda multiplikator iznosi 7,1 (jedna jedinica sopstvenog kapitala stvara 7,1 jedinicu aktive), dok je povrat na aktivu 2,8%, što daje povrat na kapital od 20,3%. To je pozitivna strana smanjenja relativne vrednosti kapitala.
Da multiplikator nije rastao (učešće sopstvenog kapitala u pasivi opadalo), bez obzira na rastuću povrat na aktivu, prema scenariu 1 (tačkasta kriva), povrat na kapital bio bi znatno niži od ostvarenog.
Potencijalne negativne posledice rasta multiplikatora sopstvenog kapitala prikazane su u scenariu 2 – uz stvarni multiplikator, pri povratu na aktivu od –1% povrat na kapital pada na –2,8% (isprekidana kriva).
U ekstremnom scenariu (ROA = –10%) akcionari gube skoro 30% sopstvenog kapitala.
To su negativne posledice pada kapitalizacije na stabilnost bankarskog sektora: kada banke ostvaruju dobit, visok multiplikator donosi visok povrat na kapital, ali kada banke posluju sa gubitkom, isti taj visok multiplikator ubrzava urušavanje kapitala.
