U prethodna dva teksta videli smo da dug može biti javni, pod čime se podrazumeva dug generalne vlade, pokazali smo i da postoje potraživanja i dugovi prema inostranstvu bez pravljenja razlike između svojinskog oblika dužnika i poverilaca, a jedan veliki deo duga koji se kreira u svakoj ekonomiji odnosi se na privatni dug.
Privatni dug se najvećim delom odnosi na dug privatnog sektora, ali i na deo javnog sektora koji je tržišnog karaktera (posluje na tržištu) i prema metodologiji Eurostata u njega spadaju dug stanovništva, dug preduzeća koja posluju u realnom, a ne finansijskom, sektoru (tzv. nefinansijska preduzeća) i dug neprofitnih organizacija koje opslužuju stanovništvo.
Prema tako definisanom privatnom dugu prosečno breme duga u EU je 120% BDP, a Evropska komisija je za nadprosečan privatni dug odredila onaj koji prelazi 133% BDP, pa se u tom segmentu privatnog duga našlo nekoliko ekonomski najrazvijenijih zemalja Evropske unije.
Da se primetiti da u proseku sve bivše socijalističke zemlje imaju niži privatni dug, verovatno zbog svog razvojnog puta, tokom kojeg su u njegovom središnom delu (od kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida) banke bile pretežno koncentrisane na sektor preduzeća, a samo ovlaš na kredite stanovništvu i to pretežno u delu kredita za kupovinu trajnih potrošnih dobara.
Veliku razliku u dugovima “nove i stare Evrope” odredila je i inflacija s kraja 80-ih i početka 90-ih godina prošlog veka koja je poništila dugove preduzeća, kao i masovni pomor državnih firmi prouzrokovano uništavanjem sistema planske privrede i naglim uvođenjem tržišnih kriterijuma poslovanja u privredni sistem zemlje u formi takozvane šok terapije, umesto umerenog i postepenog prelaska na tržišnu privredu po uzoru na kineske privredne reforme (tzv. gradualizam).
Pošto su u “staroj Evropi” banke većim delom posle Drugog svetskog rata poslovale kao profitne firme, uz povremene i privremene periode direktne regulacije kredita i kamatnih stopa, privatni dug se neuporedivo brže razvijao i rastao nego u “novoj Evropi” ali podrazumevano ostavljajući razlike u stepenu veličine privatnog duga od zemlje od zemlje.
Privatni dug u Srbiji i Evropskoj uniji u 2023.godini, u % BDP
Izvor: Eurostat za zemlje EU, Za Srbiju www.ceicdata.com.
Najveći privatni dug u odnosu na BDP imaju pravna i fizička lica nastanjena u Luksemburgu, koji je istovremeno u ovome uzorku zemalja ima i najviši dohodak po glavi stanovnika mereno sa paritetom kupovne moći (140 hiljada dolara) i slična umerena pravilnost, veći dohodak po glavi stanovnika, veći dohodak per capita se očitava sve do Srbije (o ovoj pravilnosti ili kvazi zakonitosti više u nekom sledećem tekstu), koja, u poređenju sa zemljama EU ima ubedljivo najniži privatni dug.
Srbija ima neverovatno malo zadužen privatni sektor i njeni privatni dugovi predstavljaju svega 33% BDP (www.ceicdata.com).
Ukupni privatni dug Srbije na osnovu podataka iz bilansa srpskih banaka na dan 31.12.2024. je 32,4 milijarde EUR (https://www.ubs-asb.com/), a nominalni BDP je 82,32 milijarde EUR (www.nbs.rs), pa je privatni dug 39% BDP (računato prema podacima Narodne banke Srbije i Udruženja banaka Srbije).
Za graničnu vrednost privatnog duga je postavljena vrednost od 133% BDP i prema tome parametru i u poređenju sa zemljama EU Srbija nije upala u dužničku klopku i uopšte nije prezadužena, kako se to često pogrešno zaključuje.
Postoji i podatak da je ukupan privatni dug Srbije koji verovatno obuhvata i ostale obaveze privatnog sektora nastale izvan poslovnih odnosa sa srpskim bankama u 2023.godini bio 51 milijarde EUR, ili 68% BDP i pod pretpostavkom da je ovaj podatak tačan onda je privatni dug Srbije približan onome u Bugarskoj, ali je opet nizak.
Da zaključimo raspravu na temu dugova u Srbiji; Srbija ima nizak javni dug i nizak privatni dug.
Za Srbiju, glavni dužnički problemi su rast spoljnog duga i visoke neto obaveze prema inostranstvu.
Postojeći ekonomski model Srbije nije dao prikladan odgovor na rast deviznih obaveza Srbije i u njegovoj promeni tražiti uslove za apsolutno i/ili relativno smanjenje deviznih obaveza Srbije.
