Zavisno od raspoloživosti električne energije, željene profitabilnosti elektroenergetskog sektora, odnosu ekonomske politike prema industrijskim potrošačima i životnom standardu građana, a polazeći i od strukture i regulacije tržišta električne energije, promene u cenama električne energije namenjene pravnim licima su se u nekoliko zadnjih godina razlikovale od zemlje do zemlje.
Neke male evropske ekonomije , sa najnižim dohotkom po glavi stanovnika, vođene verovatno željom da očuvaju konkurentnost svoje ekonomije u periodu visoke inflacije, zaštitnički su se odnosila prema industrijskim potrošačima na koje odlazi najveći deo potrošnje električne energije pravnih lica.
Na primer, u Crnoj Gori cena kilovat-časa električne energije namenjene pravnim licima u intervalu potrošnje od od 500 MWh do 2.000 MWh se za četiri godine (polovina 2020 – polovina 2024) gotovo da nije izmenila (porasla je za 4,4%).
U ostalim zemljama izuzetno niskog životnog standarda, kao što su Albanija, Moldavija i Severna Makedonija, rast ovih cena je bio nešto viši, oko 20%, čime se direktno delovalo na depresiju cene koštanja proizvoda industrije, a i indirektno na održavanje dostignutog nivoa materijalnog blagostanja stanovništva.
“Socijalistički pristup” određivanju cene električne energije lakše je u određenoj meri i određeno vreme primenjivati u malim, bivšim socijalističkim, ekonomijama, a vrlo teško u velikim i razvijenim kapitalističkim ekonomijama, a pogotovo u velikim ekonomskim zonama kao što je Evropska unija gde je tržište električne energije u mnogo većoj meri liberalizovano, a postoji i stroga regulacija koja povećava troškove proizvodnje električne energije.
Nagli rast cena električne energije u EU nije primarno izazvan poremećajima u snabdevanju evropskih zemalja energentima nakon početka rata u Ukrajini, ali su ti poremećaji, a pogotove razaranje infrastrukture Severnog toka 1 i Severnog toka 2 u septembru 2022.godine, delovali kao izrazito jak katalizator velikog cenovnog rasta na tržištu električne energije u EU.
Rast cena električne energije u EU započinje već u prvoj polovini 2021., pre početka rata u Ukrajini, a tokom 2022. , posle početka rata, ove cene su eksplodirale i višestruko nadmašile ukupnu inflaciju u EU.
Kao jedan od glavnih razloga rasta cena električne energije isticana je činjenica da veliki broj velikih elektrana u EU radi na prirodni gas, a pošto je njegova cena od polovine 2020. do avgusta 2022. porasla za više od tri puta, rast troškova proizvodnje električne energije je morao biti prenesen na krajnje potrošače.
Međutim, već početkom 2023. cena prirodnog gas se vratila na nivo iz polovine 2020.godine i približno na tom nivou je zadržana i do danas, ali to nije uticalo ni na približno proporcionalno smanjenje cene električne energije.
Drugo, regulatorno i netržišno, objašnjenje rasta cena električne energije u EU je rast troškova proizvodnje električne energije u termoelektranama na području EU zbog “poreza” na emisiju karbon dioksida u atmosferu i zagađenja ekosistema, koje produkuju ove vrste elektrana.
Sumirajući prethodno dolazimo do ključnih razloga relativne stabilnosti cena električne energije za industrijske potrošače u Bosni u poređenju sa EU u zadnje četiri godine (videti grafikon).
Bosna još uvek nema porez na emisiju karbona koji bi dodatnim troškovima opteretio elektrane koje za pogon turbina i proizvodnju električne koriste energiju (toplotu, paru) nastali sagorevanjem uglja, jedan veliki dio energetskog bilansa se zasniva i na proizvodnji električne energije u hidroelektranama koje nisu zagađivači, a koristi energiju prirode (vodu), elektrane u Bosni se ne pokreću na prirodni gas.
U svetlu u proseku nezadovoljavajućih bilansa bosanskih elektrana, a pod pritiskom trostruko većeg rasta cena električne energije u EU, te najave skorog uvođenja “poreza na karbon”, i u Bosni se počelo sa preispitivanjem dosadašnje cenovne politike u elektroenergetskom sektoru.
Postavilo se pitanje da li je ekonomska politika koja od polovine 2020. drži cenu električne energije domaćinstvima fiksiranom, a cenu električne energije privredi je povećala “samo” za oko trećinu, u dugom roku održiva?
Cena električne energije (jednog kilovat-časa) bez poreza, u EUR
(za pravna lica koja troše od 500 MWh do 2.000 MWh)
Izvor: Eurostat.
Pritisak da cene električne energije porastu ne dolazi samo iz EU već i iz najbližeg okruženja.
U zadnje četiri godine industrijska struja poskupela je u Srbiji za 80%, a u Hrvatskoj za 140%.
S obzirom na bosanski hidropotencijal i sa njim vezane hidrocentrale prozvodnja električna energija se već dugo vremena u Bosni doživljavala kao proizvodnja “bosanske nafte“.
I kao što je nafta u zemljama grupe OPEC jeftinija nego u drugim zemljama, na isti način tretirana je i cena električne energije u Bosni.
Bosanska ekonomska politika bi se mogla zagledati u sebe i oko sebe i proceniti u kojoj meri je viša izvozna cena električne energije, odnosno nafte i naftnih derivata u slučaju zemalja OPEC, u poređenju sa nižom za unutrašnje tržište, doprinela ekonomskom razvoju Bosne, odnosno zemalja OPEC-a?
Da li je Bosna kreirala nove industrije i nova tržišta koji će generisati prihode (po uzoru na neke zemlje OPEC) nakon što komparativne prednost u proizvodnji električne energije u hidroelektranama iščeznu i da li je tu komparativnu prednost moguće održati u svetlu nadolazećeg poreza na karbon (koje će plaćati termoelektrane) i u svetlu starosti (amortizovanosti) postojećih elektrana?
Ekonomska politika koja se povodi za primerima iz okruženja gubi jedan deo samostalnosti, ali ekonomska politika koja misli da se svet oko nje ne menja očigledno greši?
