U ekonomskoj teoriji se uvijek polazi od pretpostavke da se svi učesnici u ekonomskom životu jednog društva ponašaju ekonomski racionalno.
Na planu imovine koju posjeduju fizička i pravna lica ta racionalnost podrazumijeva težnju da se na svaki oblik imovine ostvari što veći mogući prihod, ili prinos.
Taj princip što veće zarade na svakom obliku imovine naziva se maksimizacija profita ili maksimizacija korisnosti.
Kada je u pitanju novčana imovina (koja je predmet ovoga teksta) očekivani ili željeni prinos se uvijek kombinuje sa rizicima kojima se vlasnik te imovine izlaže kada je ulaže.
Svako ekonomski racionalno lice nastoji da za dati nivo rizika odabere ono ulaganje koje donosi što je moguće veći prinos ili zaradu.
Tako je u teoriji, i u većini zemalja sa dugom tradicijom finansijskih tržišta, ali u praksi, bosanskoj barem, stvari tako ne stoje, jer vlasnici depozita kod banaka koji su raspoloživi po viđenju (transakcioni depoziti i depoziti i štednja po viđenju) kao iz nekoga inata dobrovoljno pristaju na sve veće gubitke na ovome obliku imovine.
Bosanske banke su na dan 30.septembar ove godine kroz svoje bilanse saopštile da državljani Bosne i Hercegovine kod njih drže skoro okruglo 17 milijardi KM.
Od toga iznosa 11,6 milijardi KM se odnosi na novčana sredstva raspoloživa po viđenju na koje velike banke plaćaju 0,04% na godišnjem nivou (prema Intesa Sanpaolo) pa čak i manje, a to na godišnjem nivou (11,6 milijardi KM x 0,04%) daje zaradu od cca 4,64 miliona KM (ovo je procjena).
Zarada od približno pet miliona KM na 11,6 milijardi KM se čini upravo onakva kakva i jeste – tragikomična – i nedostojna ne samo ekonomske teorije, već i logike zdravog uma.
Da bi se teorija razradila, dokazala i pokazala potrebno je da se ona iskustveno (empirijski) i praktično provjeri i testira, u suprotnom “teorija bez prakse je kao kola bez točka“.
Ali, sukob (evropske) logike koja se temelji na principima racionalnosti i korisnosti s jedne strane, i bosanske prakse s druge strane, je u ovome primjeru izražen.
Baš kada se polovinom 2022. godine činilo da će rast depozita po viđenju stati zbog opšteg rasta kamatnih stopa u eurozoni prouzrokovanog rastom kamatnih stopa donedavno, a možda i perspektivno, najveće evropske štamparije, Evropske centralne banke (ECB), kao u inat državljani BiH su počeli povećavati novčana sredstva po viđenju kod banaka.
Stopa rasta novčanih sredstava raspoloživih po viđenju kod banaka u vlasništvu fizičkih lica
(u % na godišnjem nivou, 31.1.2018 – 30.9.2024)
Izvor: ECB i www.cbbh.ba.
Suočeno sa rastom kamatnih stopa na oročene depozite stanovništvo eurozone je počelo transformisati depozite po viđenju u oročene depozite kod banaka i u ostale oblike kamatonosne aktive.
Nasuprot tome, posmatrajući rast depozita po viđenju stanovništva, na bosanskom tržištu kao da je zavladala pomama za “ulaganjem” novca koji ne donosi nikakvu zaradu.
Već početkom 2023. godine stopa rasta ovih novčanih sredstava kod banaka je postala dvocifrena i vrlo brzo se približila godišnjem rastu od 20%, a ova sredstva i dalje rastu.
Vlasnici ovih sredstava ili nemaju ideju u šta da ih ulože, ili ne znaju u šta da ih ulože, ili nemaju u šta da ih ulože.
Na onim javno-pravnim subjektima kojima treba tuđi novac, entitetske, kantonalne i opštinske vlade, ali i na finansijskim institucijama poput mikrokreditnih organizacija i investicionih fondova, je da osmisle finansijske proizvode u koje bi jedan dio ovih slobodnih novčanih sredstava poželio da bude uložen, a u tome im mogu pomoći i banke.
