Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.
Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195
Category: Bosnia and Herzegovina/Bosna i Hercegovina
Царство небеско и царство земаљско
Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори, у релиогозном рјечнику означене као литије, су биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.
Maleno je lijepo
Kada se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka krenulo u promjenu privrednog sistema socijalističkih zemalja ekonomisti sa Zapada su lansirali mnoge parole, koje su neselektivno preuzimane od strane domaćih ekonomista i ugrađivane u ekonomski sistem.
Jedna od tih parola je bila i “small is beautiful” ili “maleno je lijepo”.
My way
Два човјека и више људи чине друштво, сваки човјек је непоновљив, а свако друштво има своје колективно несвјесно и своје колективно свјесно и зато је мало идентичних друштвених структура.
Nepodnošljiva lakoća normiranja
Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski sistem od naročitog značaja.
Na mala vrata
Kao i u martu i u septembru/avgustu ove godine entitetske agencije za bankarstvo su donjele odluku o privremenim mjerama za ublažavanje negativnih ekonomskih posljedica uzrokovanih virusnim oboljenjem Covid-19.
COVID-19 Švedski model
Već nekoliko dana u Republici Srpskoj se bilježi porast broja zaraženih stanovnika korona virusom.
Једна земља два система
Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у. Читај даље
Ко од шале
У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“
Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.
Девизна (не)равнотежа
По методологији ММФ-а и Европским статистичким стандардима (ЕСА 2010), када се у девизну имовину бх банака укључе КМ кредити са девизном клаузулом, а у девизне обавезе депозити у КМ са девизном клаузулом разлика између девизне активе и девизне пасиве бх банака (нето отворена девизна позиција) или је позитивна или је у равнотежи.
Ову нето отворену позицију смо назвали де факто нето отворена девизна позиција.
Први талас Цовида-19 из монетарног угла
Слично као и током глобалне финансијске кризе (2007-2009.) наши депоненти и штедише су са увођењем ванредног стања почели повлачити депозите и штедњу из банака.
Svjetsko tržište akcija II
Na grafikonu su prikazane vremenske serije MSCI, ali samo za 2020. godinu.
Svjetsko tržište akcija I
А сад адио …
Добри и лоши момци
У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.
Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.
Ријека која се улила у језеро
Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).
Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.
А кредит је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.
Српски квази новац у необраном грожђу
Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Како је мало постало велико
Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује – то је доказано.
Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака) је 1,45 млрд. КМ (април 2020.г.).
Домаћа, а страна
О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве (у даљем тексту накнада) коју Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .
Код ЦББиХ новац држе бх банке, а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.
У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом
Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.
99,9999999999%
У комплетном бх јавном мнјењу, као и “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.
Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?
Пут којим се рјеђе иде
Једни улазе, други излазе
Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.
Долази зима, дуга и тешка
Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Десет дана послије
Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.
Лагано корача Тошо
За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.
За разлику од нас просјечни Американац има ту информацију на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити.
Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)
Он је разлика између двије бројке; каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.
Што је Тошин корак већи стање у америчким банкама је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г и 2009.г.
Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?
Брадикардија кредитна
Кредит је срце сваке економије, а када оболи срце, болестан је организам. Свако срце пумпа крв која храни све органе и ћелије, па и оне која су од срца најудаљенија. У медицинској струци и науци, брадикардија означава успорен срчани ритам и симптом је за многа оболења.
На муци се познају јунаци
Неколико стотина милиона прегледа у Кини је имао видео на којем предсједник Србије Александар Вучић говори о томе како европска солидарност не постоји и како је то била само бајка на папиру, те моли велику Кину да помогне малој Србији тако што ће јој послати помоћ.
Ко се боји вука још?
Свједоци смо пандемије новог вируса који научници зову 2019-нЦоВ (изазива болест ЦОВИД-19) који се веома брзо проширио из Кине широм свијета па је тако стигао и у Европу.
Вирус јесте мутирао али је и даље из групе корона вируса и даље у већини популације изазива симптоме благе прехладе.
