U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
Category: Bosnia and Herzegovina/Bosna i Hercegovina
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet
Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.
Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti
Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.
Државна потрошња – Кад је мука ђе си Ђука
Одмах послије рата (1992 – 1995.г.) започиње омаловажавање, ниподaштавање и сурова негација ефикасности државе као власника предузећа од стране појединих друштвених група, као и генерално оспоравање улоге државе у економском систему.
ММФ и БиХ
БиХ преговара са ММФ-ом о новом кредиту, или по рјечнику ММФ о новом аранжману.
Умножи ме
Шта је главни разлог неуспјеха економске политике смањења јавне потрошње која се у периоду 2009 – 2014. проводила у земљама зоне евра (Португал, Италија, Ирска. Грчка, Шпанија)?
До посљедњег даха
Све до половине 2014.г. економска политика земаља зоне евра које су запале у дужничку кризу (ПИГС земље) се претежно заснивала на смањењу јавне потрошње и подстицању приватне потрошње (кроз ниске каматне стопе на кредите тј. кроз јефтин новац).
Obaveze prema strancima
Zasigurno najpreciznija statistika u BiH je tzv. monetarna statistika, nju prikuplja, obrađuje i stavlja na uvid javnosti Centralna banka BiH, ali ta vrsta statistike se u našim javnom prostoru ne pominje.
Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195
Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.
Царство небеско и царство земаљско
Овогодишње вјерске поворке у Црној Гори, у релиогозном рјечнику означене као литије, су биле изузетно масовне и изузетно учестале и нису бирале радне и нерадне дане, иако су се одвијале у једној друштвеној заједници која има изузетно мали број становника.
Maleno je lijepo
Kada se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka krenulo u promjenu privrednog sistema socijalističkih zemalja ekonomisti sa Zapada su lansirali mnoge parole, koje su neselektivno preuzimane od strane domaćih ekonomista i ugrađivane u ekonomski sistem.
Jedna od tih parola je bila i “small is beautiful” ili “maleno je lijepo”.
My way
Два човјека и више људи чине друштво, сваки човјек је непоновљив, а свако друштво има своје колективно несвјесно и своје колективно свјесно и зато је мало идентичних друштвених структура.
Nepodnošljiva lakoća normiranja
Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski sistem od naročitog značaja.
Na mala vrata
Kao i u martu i u septembru/avgustu ove godine entitetske agencije za bankarstvo su donjele odluku o privremenim mjerama za ublažavanje negativnih ekonomskih posljedica uzrokovanih virusnim oboljenjem Covid-19.
COVID-19 Švedski model
Već nekoliko dana u Republici Srpskoj se bilježi porast broja zaraženih stanovnika korona virusom.
Једна земља два система
Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у. Читај даље
Ко од шале
У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“
Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.
Девизна (не)равнотежа
По методологији ММФ-а и Европским статистичким стандардима (ЕСА 2010), када се у девизну имовину бх банака укључе КМ кредити са девизном клаузулом, а у девизне обавезе депозити у КМ са девизном клаузулом разлика између девизне активе и девизне пасиве бх банака (нето отворена девизна позиција) или је позитивна или је у равнотежи.
Ову нето отворену позицију смо назвали де факто нето отворена девизна позиција.
Први талас Цовида-19 из монетарног угла
Слично као и током глобалне финансијске кризе (2007-2009.) наши депоненти и штедише су са увођењем ванредног стања почели повлачити депозите и штедњу из банака.
Svjetsko tržište akcija II
Na grafikonu su prikazane vremenske serije MSCI, ali samo za 2020. godinu.
Svjetsko tržište akcija I
А сад адио …
Депозити наших банака су годинама расли.
Добри и лоши момци
У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.
Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.
Ријека која се улила у језеро
Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).
Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.
А кредит је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.
Српски квази новац у необраном грожђу
Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Како је мало постало велико
Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује – то је доказано.
Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака) је 1,45 млрд. КМ (април 2020.г.).
Домаћа, а страна
О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве (у даљем тексту накнада) коју Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .
Код ЦББиХ новац држе бх банке, а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.
У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом
Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.
