Banke u Srbiji imaju izuzetno mnogo razloga da budu izuzetno zadovoljne, a njihov kontrolor Narodna banka Srbije (NBS), poučena ranijim iskustvima, ponos na ostvarene rezultate banaka bi trebalo da kombinuje sa velikom dozom opreza.
Category: Banks’ performance/Performanse banaka
Nove monetarne restrikcije Hrvatske narodne banke – Kontriranje ciklusu
U svojoj restriktivnoj monetarnoj politici, ili kvazimonetarnoj politici, kako smo je nazvali u prethodnom tekstu (Monetarna politika Hrvatske narodne banke – Kvazi), Hrvatska narodna banka (HNB) nije se zaustavila na ograničavanju kreditne aktivnosti banaka putem propisivanja maksimalnog odnosa između kredita i nekretnine koja se njime kupuje (loan to value, LTV) te odnosa između veličine anuiteta i zarade (debt service to income ratio).
Uzroci rast profitabilnosti banaka u Srbiji – Formula uspeha
Veliki rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije usko je povezan sa veličinom kapitala kojim on raspolaže, odnosno sa stanjem kapitala (equity) u bilansima banaka.
Omjer kredita i depozita banaka – Prerađivački kapaciteti i profitabilnost
Ako se rast kredita banaka u BiH od 10% usporedi s inflacijom iz prethodnog razdoblja, koja je dovela do visokog nominalnog, ali ne i realnog rasta BDP-a, tada u makroekonomskom okviru taj kreditni rast uopće ne izgleda visok.
Depoziti u federalnim bankama – Po zaslugama
Kao što u svakoj proizvodnoj privrednoj djelatnosti postoje neka sirovina čijom se obradom u procesu proizvodnje dobijaju poluproizvodi i finalni, gotovi, proizvodi, isto tako i u uslužnim djelatnostima, čiji proizvodi nemaju dimenziju, postoji ulaz “u proizvodnju”, “proizvodni proces” i izlaz ” iz proizvodnje”.
Nominalna i efektivna kamatna stopa – Nestvarna kamatna stopa
Pored rok na koji se novac pozajmljuje, najbitniji element ugovоra o kreditu je kamatna stopa, koja se iskazuje kao nominalna i efektivna (ukazali smo na to u prethodnom tekstu, Kamatne stope u eurozoni i Bosni – Novac privredi budzašta?), s tim da kupac novaca prvo dolazi u dodir sa nominalnom kamatnom stopom, a tek kasnije kada počne plaćati dodatne troškove vezane za kredit mimo kamate, možda će postati svjestan da postoji efektivna kamatna stopa.
Kako je i zašto LIBOR “penzionisan” – Pogled na SOFR-u
Zloupotreba finansijskog mehanizma, što nije rijetkost na finansijskim tržištima, često vodi njegovom unapređenju, a ne potpunom odbacivanju. Čitaj dalje
Povrat na aktivu srpskog, njemačkog i austrijskog telekoma – Neka Sunce bude cilj
Povrat ili prinos na aktivu (return on asset, ROA) na vrlo jednostavan način mjeri kvalitet aktive jedne firme.
Vanredna sednica Izvršnog odbora Narodne banke Srbije od 11.septembra 2023.godine – Srpska bankarska revolucija
Kriza, u formi inflacije i rasta kamatnih stopa nas podseća da tržišna privreda ne podrazumeva samo slobodno formiranje cena, već i slobodu države da reguliše te iste cene.
Prodaja druge po veličini švajcarske banke – Korak dalje
Uvek kada se dešavaju velike promene u ekonomskoj, posebno monetarnoj, politici bankarske krize je vrlo teško izbeći, a još teže sa njima upravljati.
Krediti i depoziti stanovnika Bosne i Hercegovine – Odumiranje klasne svijesti
U Bosni, a i u ostalim zemljama druge Jugoslavije, skoro niko više ne pominje podjelu društva na klase, osim možda poneki zadrti profesor nauke o društvu (sociolog), ali i on to čini u strahu da izgovara implicitno zabranjene stvari i pojmove.
Sberbank d.d. Zagreb – Lijek za rusku banku
Drama sa ruskim bankama iz sber grupacije se krajem februara i početkom marta odigravala istovremeno u nekoliko država među kojima je bila i država Hrvatska.
Nastavak sage o Sber banci – Niko nas o tome obavijestio nije
Redova ispred Sber banaka na koje su štediše i ostali deponenti “navalili” zbog sankcija uvedenih Rusiji u vezi sa ratom u Ukrajini više nema što bi trebao biti znak da je bankarska panika prošla i da su se banke u BiH vratile uobičajenom načinu funkcionisanja?
Kapital banaka – Zaštita povjerilaca
Banke se razlikuju od firmi iz ostalih, nefinansijskih, branši po tome što se u ogromnoj mjeri finansiraju tuđim izvorima finansiranja, a sopstveni izvori finansiranja (kapital) čine daleko manji izvora finansiranja poslovne aktivnosti.
Krediti privatnim firmama u BiH – Ni za milimetar
Ova godina je dobro započela za kreditne odnose između banaka i privatnih firmi u BiH i činilo se da će tako i nastaviti, ali najnoviji podaci pokazuju tmurnu kreditnu aktivnost.
Krediti u 2021. – Humanizam i renesansa
Rast kredita u bankama je jedan od najboljih pokazatelja ekonomske dinamike i očekivanja o ekonomskim aktivnostima.
Nepodnošljiva lakoća normiranja
Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski sistem od naročitog značaja.
Kako je varao Berni Madof
Amerikanac Berni Madof (Bernard Lawrence “Bernie” Madoff) nekada je bio uvaženi finansijer, ali sada „okajava svoje grijehe“ u saveznom zatvoru u Butneru u Sjevernoj Karolini.
Вацатио легис
Након окончања ратa (1995.г.) Босна и Херцеговина је бирала између два основна пута развоја економског система.
Први пут је био мукотрпни пут економског развој кроз обнову и развој домаће производњу, а други пут “развој” кроз “лагодну” личну потрошњу претежно увезене робе.
Изабран је други пут.
Врати се дома
Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство, а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).
Издавање дозволе за рад је само први корак у прописивању џунгле услова и прописа под којим банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.