Ekonomski problemi se ponekad tretiraju izolovano, izvan ekonomskog sistema u kojem su nastali. Ako se elementi ekonomskog sistema ne dovode u međusobnu vezu, postavljeni problem je vrlo teško riješiti. Da li je nešto ekonomski problem koji se tiče izvršne vlasti (npr. Vlade Republike Srpske, u daljem tekstu vlada) zavisi od definisanih ciljeva ekonomske politike, ali i prihvaćenog modela privrednog razvoja. Ako su ciljevi ekonomske politike smanjenje nezaposlenosti, industrijalizacija i rast proizvodnje, ako se od privrednog razvoja traži da bude održiv i ravnomjeran, onda izvršna vlast mora intervenisati čak i kada je u pitanju većinski privatno preduzeće, ili preduzeće u mješovitoj svojini.
Što je više međusobno povezanih elemenata ekonomskog sistema obuhvaćeno intervencijom, državna intervencija bi trebala biti efikasnija i svrsishodnija. Ja sam izabrao četiri vrlo raznorodna elementa ekonomskog sistema koji bi trebali biti predmet direktne ili indirektne intervencije vlade: dva pravna lica (Vitaminka a.d. Banjaluka i Univerzitetsko-klinički centar Banjaluka/UKC), javni dug (kao podsistem fiskalnog sistema) i spoljnotrgovinski saldo (odnos robnog izvoza i i uvoza).
Vitaminka a.d. Banjaluka (u daljem tekstu Vitaminka) je dio prehrambeno-industrijskog kompleksa Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Prehrambeni sektor je strateški sektor u svakom ekonomskom sistemu.
Vitaminci ide loše (vidjeti grafikon).
Ukupni prihodi, obrtna sredstva i povrat na kapital (neto dobit (gubitak)/kapital) imaju trend pada, a pad je naročito izražen u 2017.g. Pad je ekstreman. U odnosu na prethodnu godinu ukupni prihodi i obrtna sredstva su smanjeni za 25% i 28% respektivno (2017/2016.), a u odnosu na 2005. g. pad je 45% i 36% respektivno. Povrat na kapital je u 2017.g. -6,5% , a gubitak od 2,2 mil. KM je najnegativniji poslovni rezultat od 2005. g. Jedini pokazatelj sa rastućim i pozitivnim trendom je opšti racio likvidnosti (odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza). Doktrinarno, ako ovaj racio prelazi 2 preduzeće je likvidno, a u Vitaminci on je 2,58 (2017.g.), ali to je slaba utjeha za preuzeće koje ima strahovitih problema sa prodajom svojih proizvoda, ili stručno rečeno sa prodajnim potencijalom.
UKC Banjaluka po bilansnim podacima iz 2013.g (stari, ali jedino raspoloživi podaci) je u vrlo depresivnom finansijskom položaju. Obaveze su 179 mil. KM (55 % pasive), prihodi 99 mil. KM, a rashodi 124 mil. KM, a moja je pretpostavka da u 2017. g. glavni bilansni podaci vodeće zdravstvene ustanove u Srpskoj nisu značajno bolji od onih u 2013. g.
Javni dug ima trend rasta i u 2017. g. je dostigao 4,96 milijardi KM, a pokrivenost uvoza sa izvozom u Srpskoj, iako ima trend rasta, je i dalje niska 71%.
Kako istovremeno pomoći Vitaminci, UKC, javnom dugu i spoljnotrgovinskom saldu i da li je uopšte ovakav rasplet u kojem svi dobijaju moguć? Kako intervenisati u ekonomskom sistemu Srpske, sa ciljem da se on popravi?
Javni dug raste, a jedan njegov dio se koristi za finansiranje plata državnih službenika zaposlenih u organima uprave Republike Srpske. Oni slobodno raspolažu svojim primanjima iako je njihova protivstavka, direktno ili indirektno, rast javnog duga. Državni službenici povećavaju tražnju za uvoznim proizvodima. Država tj. entitet mora mjenjati nešto za nešto, a ne nešto za ništa, u smislu potrošnje koja se finansira iz primanja državnih službenika. Jedan dio svoje plate državni službenici moraju potrošiti na proizvode domaće prehrambene industrije. Vitaminika će zauzvrat dati diskont na svoje proizvode, a frakciju neto plate za ove namjene će dogovoriti vlada i sindikat.
Prije ili kasnije jedan značajan dio obaveza UKC, najmanje 100 mil. KM (oko 1% BDP) će biti pretvoreno u javni dug. Za tu uslugu vlade, UKC će obezbijediti protivuslugu, ući će u poslovni odnos sa prehrambenom industrijom po istom modelu kao i entititetski organi uprave (to će biti jedna od protivusluga).
Spoljnotrgovinski deficit će kao posljedica smanjenja tražnje za uvoznim proizvodima biti smanjen, a čak i eventualni rast javnog duga će imati djelimično opravdanje – raste tražnje za proizvodima domaće industrije, a raste i proizvodnja dobavljača Vitaminke. Pod uslovom da je sve ostalo jednako, dolazi do smanjenja javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod, jer se smanjuje uvoz koji je odbitna stavka od BDP, što vodi ka rastu BDP i smanjenju količnika javnog duga i BDP.
Zbog rasta prodajnog potencijala usljed državnog intervencionizma Vitaminka će biti obavezna da poveća učešće domaćih dobavljača u strukturi nabavki.
Opisani poslovni model se može primjeniti na nekoliko prehrambenih preduzeća, a i ona moraju svojim primjerom podržati ovaj model – jedan dio plate moraju isplaćivati u robama.
Da li ovaj model kompatibilan sa tržišnom privredom? Susrećemo li se sa elementima tržišne diskriminacije? Velika Britanija je majka tržišne privrede, a SAD su pater familias ovovremene tržišne ekonomije. Kupuju li Britanci i Amerikanci naoružanje od Kine i Rusije, ili pak njihova ministarstva odbrane narudžbe šalju domaćim industrijskim preduzećima iz ove branše?
Vlada Republike Srpske upravlja imovinom Republike Srpske i ima vlasnički interes u Vitaminci. Dva entitetska fonda su u posjedu 10% akcija Vitaminke. UKC je zdravstvena ustanova od državnog značaja. Javni dug mora biti održiv, a smanjenje spoljnotrovinskog deficita je prioritet svake racionalne ekonomske politike.
Treba pokušati.
Dragan S. Jović*
*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja pripadaju autoru i ne predstavljaju na bilo koji način stavove, ideje, zaključke, preporuke, analize i mišljenja ustanove u kojoj autor radi.
