У комплетном бх јавном мнјењу, као и “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.
Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?
Иако је описани начин размишљања експлицитни и/или имплицитни став 99,9999999999% наших грађана, наших сељака, носилаца јавних функција, али и наших економиста (али не и свих банкара!) овакав став је монетарна бајка.
Бајке су намијењене првенствено дјеци , да би добила њежни увод у свијет у који почињу улазити.
Али, бајке циљају и пунољетне чланове друштва како би се они довели и одржавали у колосалној заблуди, врло често на властиту штету.
Општедруштвене бајке опстају само зато што ову врсту заблуда нико не препознаје.
ЦББиХ је банка комерцијалних банака, код ње депозите у конвертибилним маркама држе бх комерцијалне банке.
Од јула 2016.г. ЦББиХ обрачунава негативну накнаду на дио средстава/депозита (вишак изнад обавезне резерве) које комерцијалне банке држе код ЦББиХ (видјети графикон).
Такође од јула 2016.г. стопа обавезне резерве (СОР) је са 7% (дугорочни депозити) повећана на 10% и изједначена је са СОР на краткорочне депозите .
До јул 2016. г. (црвена линија на графикону) кредитни раст је врло низак, а био је низак и до самог краја 2016.г. јер су се поједине банке морале привићи на вишу стопу обавезних резерви од 10%.
На нпр. 100 мил. КМ дугорочних депозита банка је (у просјеку) морала држати 10 мил. КМ на рачуну код ЦББиХ (100*0,1), а претходно је морала држати 7 мил. КМ (100*0,07)
Након што је преброђена криза ликвидности кредити наших банака су нагло експлодирали.
На годишњом нивоу (мјесец текуће године у односу на мјесец претходне године) кредитни раст се са просјечних 2% (2014-2016.г.) , током 2017. године попео на чак 7%.
Од јануара 2017.г. до децембра 2019.г. кредити су расли по просјечној годишњој стопи од 5,9%.
Зашто су банке одлучиле да у овако значајном обиму повећају ниво кредитне активности, која се потом прелила на потрошњу, а она на раст јавних прихода и економски раст?
Па зато што је негативна накнада на вишак изнад обавезне резерве (- 0,2% од јула 2016.г. до 2018.г., а у 2019.г. -0,4% односно -0,5%) трошак за банке.
Да би банке смањиле овај трошак оне морају смањити средства која држе код ЦББиХ, тј. средства/новац изнад 10% депозита која су дужна да држе (у просјеку) код ЦББиХ.
Један од начина да смање изложеност према ЦББиХ, тј. умање новац који држе код ЦББиХ је да тај новац претворе у кредите (привреди/ сељацима/грађанима), а управо то су банке и у учиниле.
Кад је уводила негативну накнаду ЦББиХ је обавијестила јавност да јој је циљ да подстакне банке да одобравају што више кредита привреди и становништву.
ЦББиХ је помоћу инструмента монетарне политике који се зове негативна накнада на средства банака изнад обавезне резерве, реализовала постављени циљ монетарне политике ─ раст кредита привреди и становништву.
Монетарна политика која постиже планиране циљеве са расположивим инструментима се у економскоj и банкарској струци назива ефикасна монетарна политика.
Установу која је најмање четири године за редом (2016-2019.г.) успјела водити изузетно ефикасну монетарну политику је потпуно погрешно, некоректно и у стручном смислу апсолутно нетачно називати “обичном мјењачницом”, макар такав став експлицитно и/или имплицитно имало 99,9999999999 % становника Босне и Херцеговине.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
