Određivanje adekvatnosti kapitala – davanje odgovora na pitanje da li je postojeći kapital banke adekvatan/prikladan preuzetim rizicima u bankarskom poslovanju je „kičma“ regulacije banaka i bankarskog sektora, jer je to osnovna garancija otpornosti banke na neočekivane gubitke i garant stabilnosti bankarskog sektora.
Zajedno sa regulacijom likvidnosti, propisivanjem standarda u upravljanju rizicima i nadzorom banaka, određivanje adekvatnosti kapitala čini celokupan regulatorni okvir, označen kao Basel III.
Unutar Basel III – međunarodnog regulatornog okvira za banke razvijenog od strane Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju – nakon globalne finansijske krize (2007–2009) određene su minimalne stope adekvatnosti kapitala, za tri vrste kapitala.
Za osnovni akcijski kapital (CET1, common equity Tier 1) adekvatnost mora biti veća od ili jednaka 4,5% rizične aktive, a za osnovni kapital (zbir osnovnog akcijskog i dodatnog akcijskog kapitala, Tier 1) stopa adekvatnosti je ≥ 6% rizične aktive.
I na kraju, stopa adekvatnosti ukupnog, ili regulatornog, kapitala (CAR, Capital Adequacy Ratio), koji se dobija kao zbir osnovnog i dopunskog kapitala, mora biti ≥ 8% rizične aktive.
CAR za bankarski sektor može biti i veći od 8% (regulatorni kapital/rizična aktiva), ako regulator oceni da su rizici u bankarskom poslovanju viši od prosečnih. CAR za različite banke može biti postavljen na različit viši ili niži nivo, ali 8% je minimum za bankarske sektore koji primenjuju Basel III.
Regulacija banaka u Srbiji se ravna prema Baselu III i sledi propisane minimalne stope adekvatnosti kapitala, a od 2008. godine CAR je do danas samo jednom pao ispod 20%.
CAR i leveridž u bankarskom sektoru Srbije, u %
(regulatorni kapital/rizična aktiva)
Izvor: www.nbs.rs
Tako visok CAR posledica je visoke stope kapitalizacije bankarskog sektora Srbije (visoke apsolutne vrednosti kapitala), ali i, pre svega, solidnog kvaliteta aktive bankarskog sektora – dobra aktiva ima manji ponder rizika, to daje manju rizičnu aktivu i viši CAR.
Loši krediti, u kašnjenju dužem od 90 dana, dostigli su vrhunac od 22% u odnosu na ukupne kredite 2015. godine i od tada padaju sve do 2,3% u martu 2025, a isti trend poboljšanja kvaliteta kredita može se pratiti i preko ispravke vrednosti kredita u odnosu na ukupne kredite – 2015. ona je bila 14,4%, a poslednji podatak je 2,7%.
Izraženo poboljšanje kvaliteta kredita (i verovatno ostale aktive) bilo je presudno za održavanje izuzetno visoke i stabilne adekvatnosti kapitala, uvek za 12 procentnih poena više od minimalno propisane.
Međutim, kada se regulatorni kapital posmatra u odnosu na arhaičnu meru kapitalizacije bankarskog sektora, koja uzima u obzir ukupnu aktivu, koja nije prilagođena/korigovana za rizike koje nosi, udeo kapitala ispoljava dva talasa opadanja – prvi koji je trajao do 2019, i drugi koji traje do marta ove godine.
Ovo je neka vrsta leveridža (poluge), koja pokazuje da, iako je adekvatnost kapitala visoka, kapitalizacija koja koristi sirovu aktivu, bez prilagođavanja rizicima, ima trend opadanja.
CAR predstavlja „kvalitativnu“ zaštitu, u odnosu na preuzete rizike, a leveridž „kvantitativnu“ zaštitu, u odnosu na celu aktivu, koja nije korigovana rizicima.
Bankarski sektor Srbije ima visok kapital u poređenju sa preuzetim rizicima (CAR), ali i mnogo niži i opadajući, na opisani način izračunat, leveridž, sa pozitivnim, ali i negativnim posledicama po stabilnost bankarskog sektora Srbije, koje ćemo analizirati u nekim narednim tekstovima.
