Sve finansijske institucije, osim onih koje su neprofitne, poput Evropske investicione banke (član 309 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije), direktno ili indirektno, takmiče se koja će ostvariti veću zaradu na imovini kojom upravlja.
U ovoj utakmici privatne finansijske institucije, posebno komercijalne i investicione banke, imaju prednost, s obzirom na to da je jedini motiv njihovog poslovanja učiniti svoje vlasnike što bogatijima.
Pred finansijskim institucijama poput centralnih banaka, bez obzira na svojinski karakter njihovih vlasnika (centralne banke mogu biti većinski i u privatnom vlasništvu), postavljen je cilj (najčešće kontrola inflacije) za čije ostvarenje se koriste sredstva koja su u suprotnosti s postizanjem što većeg profita.
Većina centralnih banaka ima ograničenja u pogledu dozvoljenih vrsta investicija, a njihova aktiva se većinski sastoji od državnih obveznica, obveznica javnog sektora i obveznica privatnog sektora.
Opšteprihvaćeni tržišni način smanjenja inflacije je povećanje kamatnih stopa koje se obračunavaju na novac koji komercijalne banke drže kod centralne banke, što za centralnu banku predstavlja trošak.
Ovaj trošak se nadoknađuje prihodima od novca koji centralne banke pozajmljuju, ali na kraju, centralne banke su u gubitku, jer povećanje kamatnih stopa smanjuje tržišnu vrednost obveznica koje čine najveći deo njihove imovine.
U 2023. godini nemačka centralna banka (Deutsche Bundesbank) zabeležila je gubitak od 21,6 milijardi evra, što je, ako se izuzme prethodna godina kada je takođe ostvaren gubitak, ali znatno manji (172 miliona evra), njen prvi gubitak od 1979. godine.
Prošle godine i Evropska centralna banka (ECB) zabeležila je svoj prvi gubitak od 2004. godine (1,3 milijarde evra).
Poenta je u tome da je ECB povećavala kamatnu stopu kako bi smanjenjem potrošnje suzbila inflaciju, dok je rast kamatnih stopa smanjivao tržišnu vrednost njene imovine (kao i imovine centralnih banaka u evrozoni), jer se cene obveznica i promene kamatnih stopa kreću u suprotnim pravcima – viša kamatna stopa znači nižu cenu obveznice.
Na ivici da ostvari gubitak bila je i Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH).
Do 2022. godine nizak prinos na aktivu bio je posledica generalno niskih, pa čak i negativnih prinosa na tržištu državnih obveznica.
Pošto CBBiH nema pravo da ulaže u obveznice privatnog sektora niti pravo da pozajmljuje novac u Bosni, prinos na njenu aktivu pratio je kretanje prinosa i kamatnih stopa u evrozoni.
Najkritičnija je bila 2021. godina (videti grafikon) kada je prinos na devizne rezerve CBBiH pao ispod nule (-0,08%), isto kao i prinos na jednogodišnje obveznice evrozone (-0,62%).
Od polovine 2022. godine ECB počinje povećavati kamatnu stopu, ali da bi izbegla sudbinu ECB-a i Deutsche Bundesbank, CBBiH preduzima niz investicionih odluka, strateških i taktičkih, i pravovremeno restrukturira portfolio deviznih rezervi, uključujući značajno skraćenje prosečnog modifikovanog trajanja ukupnog portfolija deviznih rezervi (CBBiH, Godišnji izveštaj za 2023, strana 43).
Prosto rečeno, promene u investicionoj politici omogućile su CBBiH da, dok Deutsche Bundesbank beleži gubitke, ostvari prinos na devizne rezerve u 2023. godini od oko 2%.
Pokazatelji prinosa na različite oblike aktive (%)
Izvor: CBBiH, Godišnji izveštaj za 2023, strana 43.
CBBiH je veliku promenu strukture deviznih rezervi započela 2022. godine, a njeni efekti su vidljivi u 2023.
Prema Godišnjem izveštaju CBBiH za 2023. godinu, u strukturi deviznih rezervi oročeni depoziti čine 33%, dok investicioni portfolio (koji sadrži investicije u državne obveznice s rokom dospeća dužim od godinu dana) čini 15% deviznih rezervi.
Iz Godišnjeg izveštaja CBBiH za 2021. godinu (strana 39) vidi se da su oročeni depoziti činili 13%, a investicioni portfolio 39% ukupnih deviznih rezervi, na osnovu čega se mogu razumeti uzroci rasta profitabilnosti CBBiH u 2023.
Povećavajući udeo oročenih depozita, CBBiH je obezbedila visoke i sigurne prinose, a smanjujući investicioni portfolio, smanjila je kapitalne gubitke koji nastaju u uslovima rasta kamatnih stopa, jer je ovaj deo portfolija najosetljiviji na promene kamatnih stopa.
Istovremeno, udeo vrednosnih papira (poslovni model 1), koji su prethodnih godina bili skoro odsutni iz deviznih rezervi, porastao je na 7,25% ukupnih rezervi u 2023.
Prihodi iz poslovnog modela 1 dolaze od ulaganja deviznih rezervi u odabrane instrumente, a ovi prihodi su ključni za pokrivanje operativnih troškova Centralne banke i održavanje valutnog odbora.
Tokom 2023. godine više kamatne stope na kratkoročne hartije od vrednosti dodatno su pogodovale izmeni strukture deviznih rezervi.
Sve navedene promene pozitivno su uticale na profitabilnost CBBiH: “Neto efekti ulaganja deviznih sredstava CBBiH u konvertibilnu stranu valutu na bilans uspeha za period 01.01. – 31.12.2023. godine iznosili su 303,8 miliona KM, što izraženo efektivnom stopom prinosa iznosi 1,99%” (CBBiH, Godišnji izveštaj za 2023, strana 44).
Investiciona politika koju je CBBiH sprovodila od 2022. godine predstavlja odličan primer investicionog bankarstva, na koji ne može biti ponosna samo CBBiH, već i cela Bosna.
