Stav ekonomista u novoj američkoj administraciji je da je moguće istovremeno imati slab dolar (koji smanjuje američki trgovinski deficit) i dolar koji ostaje dominantna svetska valuta — to je suština nove američke ekonomske politike, iako to na prvi pogled deluje i nelogično i neostvarivo.
Da bi to postigle, SAD nameravaju da ubede investitore — pre svega centralne banke — da i dalje drže u svom portfelju hartije od vrednosti koje izdaje američko Ministarstvo finansija, iako sa slabljenjem dolara i te hartije gube na vrednosti.
Carinski rat, povećanje opštih i uvođenje recipročnih tarifa, takođe imaju za cilj smanjenje trgovinskog deficita i otvaranje stranih tržišta za američku robu.
Ali, kako ostvariti ono što je u suprotnosti sa ekonomskom logikom?
Zašto bi neko kupovao i držao imovinu za koju unapred zna da će izgubiti vrednost (kod valute koja slabi dobija se manja količina druge valute)?
I zašto bi strane zemlje pristale da smanje carinske i necarinske barijere za američku robu?
SAD računaju da će zbog bezbednosne — vojne — zaštite koju pružaju, kao i zbog likvidnosti koju Federalne rezerve obezbeđuju centralnim bankama tokom ekonomskih i finansijskih kriza, većina država koja želi ovaj “odbrambeni kišobran” pristati na takvu trgovinsku političku igru.
Dobrovoljno pristajanje na slabiji dolar (taj proces je već započeo — vidi grafikon), ili ono što nazivamo „Plaza sporazum 2.0“ (vidi prethodni tekst Američki bilans u trgovini sa ostatkom sveta – Plaza sporazum) predstavlja ekonomsku politiku „štapa i šargarepe“, i ključni je deo strategije prilagođavanja svetskog finansijskog i ekonomskog sistema potrebama visokozadužene američke ekonomije koja tone u živo blato trgovinskog deficita.
Onaj ko pristane da kupuje američke državne hartije od vrednosti — čak i one najdugoročnije (ekonomski savetnici predsednika SAD u svojim planovima pominju i vekovne obveznice (!) – century bonds), i to po niskim kamatnim stopama, uz rizik gubitka zbog depresijacije dolara i pada cena obveznica — dobiće odbrambeni kišobran.
Oni koji tu ponudu odbiju, rizikuju da pokisnu do gole kože.
Depresijacija američkog dolara u odnosu na evro nakon inauguracije Donalda Trampa za predsednika
Izvor: Investing.com
Ekonomska doktrina nove američke administracije može se sažeti u izjavi glavnog predsednikovog ekonomskog savetnika, “američkog Stevana” (Stephen Miran): „Zemlje koje žele da budu pod vojnim zaštitnim kišobranom, moraju takođe biti pod kišobranom poštene trgovine.“
Ograđivanje američke ekonomije zaštitnim carinama samo je prvi element u politici čiji je cilj smanjenje ogromnog trgovinskog deficita.
Drugi element jeste depresijacija dolara, a treći — pristanak većine država da i dalje kupuju američke državne obveznice na što duži rok i po niskim kamatama, kako bi se bez prekida finansirao budžetski deficit i održao kolosalni javni dug SAD.
Slabljenje dolara trenutno još nije posledica međunarodnog pristanka na američku politiku slabog dolara, već pre reakcija tržišta na trgovinski rat, pad berzi, neizvesnost i smanjenje svetske trgovine — a to sve zajedno smanjuje tražnju za dolarom.
U osnovi nove američke ekonomske politike zapravo je vojna moć SAD i zaštita koju pruža svima koji pristanu da pomognu Americi da smanji svoj trgovinski deficit, očuva svetsku dominaciju dolara i dugoročno, po povoljnim uslovima, finansira njen budžet.
Nova američka ekonomska politika je ambiciozna i široko postavljena — Amerika želi i slab dolar, i da dolar ostane svetska valuta, i niske kamatne stope, i što duži rok otplate javnog duga, i da nastavi sa visokom potrošnjom (što znači i visoke javne i privatne dugove).
To je ciljni skup koji nije moguće postići isključivo instrumentima monetarne i fiskalne politike — možda delimično uz pomoć instrumenata kojima raspolaže Pentagon, ali nikako u potpunosti.
Visoko postavljanje raznovrsnih ciljeva, za koje se unapred zna da ih je nemoguće sve ostvariti, ima smisla samo ako se „ciljajući na zvezde, u slučaju promašaja, planira aterirati na Mesec“.
