Kad se analiziraju relativne cene, položaj neke delatnosti na tržištu, potreba za regulacijom cena, ili njihovom deregulacijom, cenovna statistika je nezamenjiv alat ekonomske politike.
Ništa ne može dati bolju informaciju od relativne promene položaja neke delatnosti u primarnoj raspodeli (prodaja dobara na tržištu) do međusobnog poređenja rasta različitih cena na jednom, jedinstvenom, tržištu.
Prethodno smo analizirajući cenu električne energije uzeli u obzir cene na smo jednom malom, ekskluzivnom delu, tržišta električne energije (domaćinstva koja troše između 2.500 KWh i 5.000 KWh i pravna lica sa potrošnjom od 500 MWh do 2.000 MWh) a ovde zaključke izvodima na osnovu cena u celukupnoj potrošnji električne energije u Bosni.
Mnogo pre ovoga teksta analizirali smo udel pojedinih vrsta,kategorija ili odeljaka potrošnje (roba i usluga) u kreiranju inflacije u Bosni i pri tome smo konstatovali da najveće ponder (udeo) imaju tri sektora: hrana i bezalkoholna pića (32%), stanovanje, voda, energija i plin (15%) i prevoz (14%).
Ovi ponderi su se u međuvremenu promenuli, ali ne previše.
U ovom drugoj pomenutoj kategoriji potrošnje statistika prati cenu po kojoj se električna energija isporučuje krajnjim potrošačima i konstatuje da je ona približno ista u septembru i avgustu, iako su elektroenergetske firme iz federalnog dela Bosne dobile odobrenje da je povećaju.
Zapravo, u ova dva meseca cene električne energije, plina i ostalih energeneta su iste, a preko ovih cena procenjujemo promene u samim cenama električne energije koju kupuju i plaćaju i fizička i pravna lica, bez obzira na količinu potrošnje.
Međutim, cena električne energije nije mirovala u jednom dužem razdoblju i od polovine 2020.godine (kada polako započinje rast cena) pa sve do septembra 2024.godine ove cene su više za 28,5%.
Od rasta cena električne energije jedino je značajno veća promena cena hrane i bezalkoholnih pića.
Sa izuzetkom kategorije restorani i hoteli, u svim ostalim kategorijama potrošnje porast cena je manji od porast cena električne energije, a u nekim, za ekonomiju, izuzetno bitnim vrstama potrošnje ta razlika je jako izražena.
Rast cena u Bosni po kategorijama potrošnje ili po odeljcima
(od polovine 2020. do septembra 2024.godine)
Izvor: Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine.
Delatnost proizvodnje električne energije je relativno posmatrano, kroz cenovne promene, popravila svoj položaj na tržištu u odnosu na ogromnu većinu ostalih delatnosti.
U zadnje 4 godine i 3 meseca (jun 2020 – septembar 2024) cene u kategoriji komunikacija, ili u komunikacionim delatnostima, imaju bizarno malen rast.
Cene zdravstvenih usluga, a zdravlje je preduslova svake radne aktivnosti i povećanja produktivnosti, su više za 10%, a porast cena u delatnostima obrazovanja iznosi pola te vrednosti.
Zanimljivo je da se trenutno vodi javna rasprava samo o cenama u elektroenergetskom sektoru, a saučeni sa rastom, ili najavom rasta, cena u ovome sektoru, i obrazovanje i zdravstvo bi mogli reći: ‘Oćemo i mi da porastemo”
Ako bi sav odeljak kojem pripada električna energija porastao po cenama za 10%, a svi ostali odeljci zadržali cene inflacija bi porasla za 1,5% (0,15 x 10%).
Ako bi porasla samo cena električne energije za 10%, a sve ostale cene ostale iste, pod pretpostavkom da je ponder same električne energije 3,75% (15%/4), inflacija bi bila 0,375% (0,0375*10%).
Problem sa ovom “ako analizom” je u tome što je ona ne odgovara načinu na koji ekonomija funkcioniše, jer isključuje direktni i indirektni uticaj promena u ceni električne energije na ostala tržišta.
Svaki zahtev za rast cena električne energije se mora obrazložiti iz perspektive ukupne inflacije i rast, ili niskog rasta, cena u ostalim kategorijama potrošnje.
Povećanje cena električne enegije bi se trebalo preispitati sa aspekta povećanja, ili izostanka povećanja, cena u ostalim kategorijama potrošnje.
Konkretno, može se postaviti pitanje zašto su cene u potrošnji zdravstvenih i obrazovnih usluga ispodprosečno povećane i da li će zaposleni u ovim delatnostima prihvatiti pad životnog standarda bez dizanja svoga glasa?
I većina ustanova u obrazovnoj i zdravstvenoj delatnosti je u državnoj, odnosnoj javnoj svojini, isto kao i elektroenergetski sektor i ako se kontrola cena za jedne važim, a za druge ne važi, ne stavljaju li se na taj način ove delatnosti u neravnopravan položaj, posebno ako se zna da je u prethodnom periodu disparitet u promenama cena delatnosti koje se porede bio izražen?
I delatnost komunikacije je jednim velikim delom u državnoj svojini, i u delatnosti komunikacija radi veliki broj inženjera, kao i elektroenergetskom sektoru, a ovde je četvorogodišnji rast cena postavljen kao da se radi o nekom simbolu (3,4%), a ne o opravdanim razvojnim potrebama.
Teško da će ostali delovi javnog sektora mirno gledati kako se njihov položaj, zbog rasta cena električne energije, naglo pogoršava, a i prethodno su bili zapostavljeni?
Kako će najveći potrošači električne energije reagovati na rast njene cene, pre svega industrija, to je tema za potpuno novu seriju tekstova.
